Кина тренутно управља са 119 прекоморских лука, инвестирала у још 10
ИМА СПОРАЗУМЕ СА 66 ЗЕМАЉА - ТО ЈОЈ ОБЕЗБЕЂУЈЕ УНИКАЛАН СТРАТЕШКИ ПОЛОЖАЈ
Пирејска лука
* Према мапи коју је саставила агенција Rerum Novarum, луке које контролише Кина распоређене су у 12 бродарских подручја широм света. Конкретно, Кина само у Азији контролише 37 лука. Још две се налазе у Северном мору, три у Аустралији, три на Црном мору, четири у Индији и пет у Карибима. Постоји чак и кинеска лука на Мадагаскару
* Један од најупечатљивијих примера је лука Пиреј у Грчкој, коју је кинеска компанија COSCO (China Ocean Shipping Company) купила 2016. године. Након опсежних инвестиција, лука је постала једна од највећих у Европи, постајући важно чвориште за кинеску робу која се креће ка унутрашњости
* Кина намерава да изгради војне објекте у неколико лука: Гвадар (Пакистан), Чонгђин (Северна Кореја), Посорге (Еквадор) и другима, а све које контролише имају обавезу да примају и њене војне бродове
__________________________________________________________________________
ДОК Запад пажљиво прати тензије око Тајвана, Кина тихо, али стално јача свој поморски утицај. Не само изградњом моћне ратне морнарице, већ и стварањем глобалне мреже лука.
Кина је, у суштини, већ поморска суперсила.
Тренутно управља са 119 прекоморских лука и инвестирала је у још 10, али их засад не користи.
Ова импресивна инфраструктура под собом има 71 билатерални споразум Пекинга о поморству са 66 земаља, а обезбеђује Кини јединствен стратешки положај.
У суштини, Кина је током последњих десет година удвостручила број лука које поседује: 2014. године било их је само 44.
Те луке се налазе на свим континентима и океанима, а већина се налази дуж стратешки најважнијих морских рута.
The Diplomat наглашава да је Кина почела да активно улаже у „глобалне луке“ чак и пре него што је председник Си Ђинпинг званично најавио покретање иницијативе „Појас и пут“.
Луке су њена капија за глобалну трговину, а контрола над њима омогућава јој да утиче на логистику, смањи трошкове транспорта и обезбеди непрекидно снабдевање робом.
Међутим, ова економска логика крије дубљи стратешки циљ.
Према мапи коју је саставила агенција Rerum Novarum, луке које контролише Кина распоређене су у 12 бродарских подручја широм света. Конкретно, Кина само у Азији контролише 37 лука. Још две се налазе у Северном мору, три у Аустралији, три на Црном мору, четири у Индији и пет у Карибима.
Постоји чак и кинеска лука на Мадагаскару.
Један од најупечатљивијих примера је лука Пиреј у Грчкој, коју је кинеска компанија COSCO (China Ocean Shipping Company) купила 2016. године. Након опсежних инвестиција, лука је постала једна од највећих у Европи, постајући важно чвориште за кинеску робу која се креће ка унутрашњости.
Кина поседује луке не само директно већ и индиректно, као мањински акционар у компанијама за управљање.
Луке нису у власништву само кинеске владе, већ и великих државних компанија (компанија за житарице и нафту) и представника хуаћаоа (кинеских бизнисмена у иностранству и чланова дијаспоре).
Сматра се да мањински удео не пружа одлучујући утицај, али постоји важна нијанса: у оба случаја, било да се ради о потпуном власништву или мањинском уделу, лука је обавезна да прима и кинеске војне бродове.
Ово на Западу изазива озбиљну забринутост јерсе неке од тих лука налазе у земљама НАТО-а.
The Diplomat и The Washington Post оцењују да је то и потенцијална прилика за Пекинг да пројектује своју војну моћ у стратешки важним регионима, прикупља обавештајне податке и, ако је потребно, користећи луке као базе подршке за своје поморске операције.
Према Rerum Novarum, Кина намерава да изгради војне објекте у неколико лука: Гвадар (Пакистан), Чонгђин (Северна Кореја), Посорге (Еквадор) и другима.
Сама Кина има 18 лука способних за пријем ратних бродова. Међутим, тај број би могао да се повећа у наредним годинама.
Кина инвестирала само у једну луку у Русији – Зарубино. Међутим, та лука је стратешки важна, јер Кини пружа приступ Јапанском мору и смањује трошкове транспорта за трговину са земљама Азијско-пацифичког региона.
