Кина кренула у глобалну не само идеолошку офанзиву, прва мета - Америка

ПИСАЊЕ „ЖЕНМИН ЖИБАО“ ДОКАЗ ДА ПЕКИНГ ЖЕЛИ ДА ПРЕДВОДИ ПРОМЕНЕ У СВЕТУ

* Водећи кинески лист у редакцијском коментару из извештаја своје владе (Државног савета) цитира речи бившег председника САД Џимија Картера да САД – за више од два века своје историје – нису ратовале само 16 година, што ту земљу чини најмилитантнијом у светској историји

* Наводи и да је укупан број погинулих цивила након 2001-ве у (америчким) наводним „ратовима са тероризмом“ достигао је 801.000. Да је у Авганистану погинуло 40.000, а да је 11 милиона у тој земљи избеглица. Да је у Ираку 200.000 погинулих и 2,4 милиона избеглица. А у Срији – 40.000 погинулих цивила и 6,6 милиона избеглица    

* Док државни секретар САД Мајк Помпео и још неки покушавају да целом свету објасне да је за пандемију крива Кина, дотле амерички економисти, попут шефа Националног економског савета, Ларија Кудлоу, већ упозоравају да борба са Кином угрожава међународну сарадњу која је сада неопходна глобалној економији

* Кадлоу упозорава и да Кина у рукама држи „многе адуте“. А томе само треба додати: још их користи и одлучно и инвентивно.

_______________________________________________________________________

        Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ, РИА Новости

        У ГЛАВНОМ листу Кине „Женмин Жибао“  појавио се текст под насловом „САД – главни творац хуманитарних катастрофа".

        У том тексту се цитира недавно саопштење  информационог бироа Државног савета НРК (то јест - владе) о кршењу људских права у САД.

        У тексту је главно: Америка је својим санкцијама и другим акцијама изазвала неколико таквих катастрофа у свету; сада – на почетку глобалне кризе која је покренута и коронавирусом – право је време да се колективно ставе ван закона све санкције, поготово када и оне изазивају катастрофе. Укључујући и катастрофе у здравственим системима.

        Све ово није публицистичко откриће аутора-појединца. Јер, чланак је потписан са `Џунг Шен` , а то је псеудоним који „Женмин Жибао“ користи кад износи „погледде целе редакције на спољну политику“.

        У СССР су у сличним ситуацијама објављивани коментари „Ивана Петрова“.

        Све у свему, ово у „Женмин Жибао“ је озбиљно.

        Пред нама је део глобалне не само идеолошке офанзиве Кине. Офанзиве чији је амбиција Пекинга да предводи промене које су неопходне за борбу са кризом и за оздрављење целе међународне политике.

        Офанзива се засад развија сасвим успешно.

        Погледајмо аргументацију садржану у поменутом извештају о људским правима. Поготово што је изворе коришћених аргумената из америчких медија, па их је тешко оспоравати.

        Ко, на пример, може оспорити иступање бившег председника САД Џимија Картера да САД – за више од два века своје историје – нису ратовале само 16 година, што ту земљу чини „најмилитантнијом у светској историји“?

        Укупан број погинулих цивила након 2001-ве у (америчким) наводним ратовима са тероризмом достигао је 801.000. У Авганистану је погинуло 40.000, а 11 милиона је у тој земљи избеглица. У Ираку је 200.000 погинулих и 2,4 милиона избеглица. У Срији – 40.000 погинулих цивила и 6,6 милиона избеглица.

        А све ово су амерички подаци. Из извора који заслужују респект.

        Кина сада `гура` једноставну и очевидну ствар, пита: како хуманитарне катастрофе (које су изазвали Американци) могу даље утицати на кризу која се сада распламсава?     

        Поставља и додатна питања.

        Како се при таквом стању ствари борити са пандемијом, актуелном и будућим?  Како се једностране (америчке) санкције уопште уклапају у заједничке задатке?

        Кинески лист пита и: ко помаже Италији у кризи са вирусом корона? Екипа лекара и дручих стручњака из Кине и екипа из Русије која је управо стигла у ту земљу.

        У Италији су – што се мање зна – и епидемиолози из Венецуеле  и Кубе која је такође под (америчким) санкцијама.

        А помоћи из Сједињених Држава – нема.

        У суштини, овде се не ради о једној публикацији, чак ни о серији текстова или иступања. Све је ово део политике. И, уопште не само Пекинга.

        Та политика је проста: сада, у време пандемије, није време ни за санкције ни за ратове.

        Потребан је нови, другачији колективни одговор на све што се догађа.

        Кина и Русија у Италији унеколико замењују и Светску здравствену организацију...      

        Кинеска офанзива је, иначе, већ унела раскол у владајућу гарнитуру у САД.

        Док државни секретар САД Мајк Помпео и још неки покушавају да целом свету објасне да је за пандемију крива Кина, дотле амерички економисти, попут шефа Националног економског савета, Ларија Кудлоу, већ упозоравају да борба са Кином угрожава међународну сарадњу која је сада неопходна глобалној економији“.

        Још наглашавају да Кина у рукама држи „многе адуте“.

        Овоме само треба додати: још их користи и одлучно и инвентивно.

        (сажета верзија текста)