Кина ће наредних година европску индустрију и економију оставити далеко иза себе

ВЕЋ ЈЕ НАДМАШИЛА ЕВРОПУ У РОБОТИЦИ И БИОМЕТРИЈИ – ДАЈЕ 46% ИНОВАЦИЈА У РАЧУНАРСТВУ

* Економски експерти Голдман Сакса процењују да би убрзани индустријски и извозни замах Кине могао коштати економију еврозоне 0,6% БДП-а до краја 2029. године, а Немачку 0,9%.

* Немачка и француска аутомобилска индустрија, европски Ербас и француска фармацеутска компанија Сафран су посебно угрожени

* Недавна истраживања европске аналитичке организације Бројгел показала су да је Кини и САД, у просеку, потребно два до четири месеца да примене револуционарну технологију. А Европа позајмљује стране технологије или имплементира сопствене три до осам пута спорије

* САД су прве у квантном рачунарству уопште, али се Кина специјализовала за специфичне нише – квантну криптографију и комуникације – и даје скоро половину светских револуционарних иновација

______________________________________________________________

             КИНА озбиљно конкурентски угрожава економије земаља Европске уније.

             Њен петогодишњи план за индустријски и технолошки развој задаће им још тежи ударац.

             Европи је потребно осам пута више времена да освоји револуционарне технологије него Кини.

             Кинески петогодишњи план има за циљ модернизацију традиционалних индустрија, пре свега хемијске, машинске и аутомобилске индустрије, које су темељ извозне снаге Немачке и других земаља ЕУ. Истовремено, Пекинг преноси тежиште на роботику, биомедицину, нуклеарну фузију, квантне технологије и 6Г комуникације.

             Растућа индустријска и технолошка моћ Кине могла би озбиљно да наштети европској индустрији и економији, остављајући их далеко иза себе.

(Printscreen/Instagram)

             Економски експерти Голдман Сакса, процењују да би убрзани индустријски и извозни замах Кине могао коштати економију еврозоне 0,6% БДП-а до краја 2029. године, а Немачку 0,9%.

             Немачка и француска аутомобилска индустрија, европски Ербас и француска фармацеутска компанија Сафран су посебно угрожени.

             Продаја локалних брендова, укључујући електрична возила, већ опада у Европи, док кинески брендови преузимају тржишта од европских произвођача аутомобила у Кини, које је раније било кључно за њих. Гледајући у наредних неколико година, европска аутомобилска индустрија могла би се трансформисати у произвођача високотехнолошких премиум брендова, а масовна производња аутомобила ће бити значајно смањена или чак потпуно престати.

             У међувремену, кинески брендови би могли да порасту на 20% масовног буџетског сегмента у наредним годинама, ако се не појаве препреке.

             То ће довести до наглог пада броја фабрика у Европи, радних места и финансијских резултата на масовном тржишту, где се Европљани већ боре да се такмиче по цени са кинеским производима.

             Зашто Европљани губе од Кинеза?

             Прво, производња аутомобила у Европи је знатно скупља него у Кини због високих цена енергије, високих плата и строгих еколошких прописа. С друге стране, кинески произвођачи аутомобила имају већи обим производње, јефтину радну снагу, ниске домаће трошкове логистике и државну подршку и субвенције.

             Што се тиче Ербаса, ако Кина постане пуноправни конкурент, кинеске авио-компаније ће почети да купују кинеске авионе, што ће смањити потражњу за другим произвођачима авиона и наштетити њиховом профиту.

CGTN / YouTube screenshot

             У будућности, Кина ће почети да извози своје путничке авионе у земље у развоју по нижим ценама.

             Још један проблем за ЕУ ​​је то што већ знатно заостаје за Кином у технологијама.

             Главни проблем ЕУ у технолошком развоју не лежи у трошковима производње или слабој академској и научно-техничкој бази, већ у спором темпу иновација. Недавна истраживања европске аналитичке организације Бројгел показала су да је Кини и САД, у просеку, потребно два до четири месеца да примене револуционарну технологију. А Европа позајмљује стране технологије или имплементира сопствене три до осам пута спорије. То је системска баријера за све технолошке секторе у ЕУ.

             Европе је најрањивија у домену полупроводника и производњи чипова.  

             Кина генерише до 80% револуционарних иновација у производњи чипова и оперативне меморије.

             Европа одржава супериорност у одређеним нишама (на пример, оптоелектроника и фотонски чипови), а доминација Кине у масовној производњи и сродним иновацијама постаје огромна.

             ЕУ је вероватно пропустила прилику да се такмичи са Кином у практичној примени вештачке интелигенције. Кина је већ надмашила САД, а још више Европу, у роботици, ваздушном саобраћају, биометрији и телекомуникацијама, дајући 46% револуционарних иновација у рачунарству.

             САД су прве у квантном рачунарству уопште, али се Кина специјализовала за специфичне нише – квантну криптографију и комуникације – и даје скоро половину светских револуционарних иновација.

             Технолошки развој Кине је потпомогнут снажном владином подршком у облику директних субвенција и повлашћених услова кредитирања од стране државних банака. Плус повлашћени приступ енергији.

             Конкуренција између кинеског и америчког тржишта ће се наставити и у будућности, док ће Европа морати да се задовољи малим количинама и серијама. По принципу: шта остане...