Заоштрава се судска и међудржавна борба за Кафкину заоставштину

СУД У ЦИРИХУ ПРЕСУДИО ДА САДРЖАЈ НЕКОЛИКО СЕФОВА МОЖЕ БИТИ ПРЕДАТ БИБЛИОТЕЦИ ИЗРАЕЛА

* Немачка књижевна архива тврди да дела писана на немачком треба да буду у Немачкој

* Кафка пред крај живота размишљао о одласку из Прага и пресељењу на територију данашњег Израела. Хебрејски је учио од једног становника Јерусалима, који је касније свеску с речником свог ученика донирао библиотеци

___________________________________________________________________

         ДУГО скривени необјављени радови Франца Кафке ускоро би могли да буду објављени после деценијске судске борбе око његовог литерарног наслеђа, борбе која је често упоређивана с његовим надреалним причама.

         Окружни суд у Цириху је подржао прошлонедељне одлуке израелских судова и пресудио да неколико сефова у том швајцарском граду може бити отворено и њихов садржај послат у израелску Народну библиотеку.

         Ради се о папирима који би могли да баце ново светло на једну од најмрачнијих фигура књижевности, Франца Кафку, чешког Јеврејина из Прага који је говорио немачки и на чије културно наслеђе права полажу и Израел и Немачка и око жестоко се споре око тога.

         Иако се не зна тачно шта се налази у сефовима, експерти сматрају да би ту могли бити завршеци неких од Кафкиних значајнијих дела, од којих су многа после његове смрти објављена недовршена.

         Израелски Врховни суд је већ једној израелској породици одузео колекцију Кафкиних рукописа, скривених у израелским банкама и једном прљавом стану у Тел Авиву. Сада, одлуком швајцарског суда, после вишегодишњих правних битака око власничких права, на једном месту би могла бити скупљена сва Кафкина позната дела.

         "Апсурд тих суђења је што су се водила око наследства за које нико не зна тачно шта садржи. Надамо се да ће на та питања најзад бити одговорено. Правни процес се можда завршава али питања којој култури припадају Кафка и његово наслеђе ће бити с нама још дуго", рекао је научник Бењамин Балинт.

         Кафка је мало пре смрти од туберкулозе 1924. своја дела оставио дугогодишњем пријатељу, уреднику и издавачу Максу Броду, наложивши му да их спали непрочитана.

         Брод му није испунио жељу и објавио је највећи део онога што је добио, укључујући романе "Процес", "Тврђава" и "Америка". Та дела су до тада мало познатог Кафку постхумно учинила једним од најчувенијих и најутицајнијих писаца 20. века.

         Међутим, Брод, који је прокријумчарио неке рукописе када је 1938. пред нацистима побегао на територију данашњег Израела, није објавио све. Када је 1968. умро, својој секретарици Естер Хофе је оставио да се стара о његовом наследству и наложио јој да Кафкине рукописе преда универзитету.

         Хофе је, уместо тога, наредне четири деценије рукописе држала скривене а неке од њих је продала за велике суме новца. На пример, оригинални рукопис "Процеса" је 1988. продат на аукцији у Лондону за 1,8 милиона долара. Купац је била Немачка књижевна архива у Марбаху.

         Када је Хофе 2008. умрла у 101. години колекцију су наследиле њене две ћерке, које су као и она преживеле Холокауст. Оне су Брода доживљавале као оца а његову архиву као наследство које им припада. Пошто су и њих две у међувремену преминуле, борбу за архиву су наставиле ћерке једне од њих.

         Њихов адвокат је одлуку циришког суда назвао наставком процеса у ком се "права индивидуалне својине газе без икаквог правног оправдања" а заплену имовине означио "првостепеном пљачком".

         Израелска Народна библиотека полаже право на Кафкине рукописе као на "културна добра" која припадају јеврејском народу.

         Кафка је пред крај живота размишљао о одласку из Прага и пресељењу на територију данашњег Израела. Хебрејски је учио од једног становника Јерусалима, који је касније свеску с речником свог ученика донирао библиотеци.

         Други научници доводе у питање израелско присвајање Кафке, образлажући то његовим двоумљењем око властитог јудаизма.

         Немачка књижевна архива је стала на страну наследница Естер Хофе и покушавала да купи колекцију, тврдећи да дела писана на немачком треба да буду у Немачкој.

         Међутим, Бењамин Балинт је упозорио да садржај скривене архиве можда не испуни очекивања.

         "Мало је вероватно да ћемо ту открити непознато ремек-дело, али те ствари су ипак вредне. Има нешто од Кафкине ауре у целој овој ствари", навео је он.

         (Бета)