Творац „Робинзона Крусо“ створио је и британску шпијунажу са каквом имамо посла све до данас

НАВРШИЛО СЕ 360 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ДАНИЈЕЛА ДЕФОА – ПИСЦА, ПОЛИТИЧАРА, ШПИЈУНСКОГ ГЕНИЈА

* Авантуриста, кријумчар, бизнисмен, трговац, навигатор, завереник, политичар, проницљиви политички стратег и пропагандиста, творац енглеског новинарства, аутор готово пет стотина радова из најразличитијих жанрова и области – све је то Данијел Дефо чији су преци пореклом из Фландрије

* Када је по други пут допао затвора, за њега се пред премијером Робертом Харлијем заузео Вилијам Патерсон, главни преварант и оснивач Банке Енглеске, који је створио праузор модерне светске банкарске мреже. Харли је био заинтересован за Дефоове таленте, пре свега за његов пројекат стварања тајне обавештајне и контраобавештајне службе

* Не, Дефо није творац британске шпијунаже. Она је – као приватна корпорација за осетљиве наредбе власти - постојала и пре њега. Међутим, Дефо је предложио нешто заиста револуционарно: претварање приватног шпијунског картела у моћан обавештајни конгломерат и инструмент државе за утицање на цео свет. Са широком обавештајном мрежом за прикупљање војних, политичких и економских информација, праћење јавних расположења, организовање завера и саботажа... Потом је свим тим руководио 16 година

* Дефо је 1717-те активно учествовао у стварању (тачније званичној институционализацији) прве масонске ложе у Енглеској. Слободно зидарство је за њега било својеврсна „црква демократије“ која треба да замени хришћанску цркву, преузимајући њене функције, али са потпуно супротном идеологијом и задатком да гради умрежени свет, постајући његов тајни езотеријски центар.

* Код Дефоа, тајна служба је - рука масонерије, а слободно зидарство је - шеф тајне службе. Обема је био  циљ - изградња новог светског поретка и организовање буржоаско-демократских револуција

_________________________________________________________________________

        Аутор: Владимир МОЖЕГОВ

        УПРАВО се навршило 360 година од рођења Данијела Дефоа, једног од најпознатијих писаца Новог доба.

        Укупни тираж „Робинсона Крусоа“ вероватно је други по величини – одмах иза Библије. Али шта знамо о том човеку?

        Авантуриста, кријумчар, бизнисмен, трговац, навигатор, завереник, политичар, проницљиви политички стратег и пропагандиста, творац енглеског новинарства, аутор готово пет стотина радова из најразличитијих жанрова и области: политика, економија, морал, религија, историја, историја злочина, психологија, напокон, шеф тајне службе и један од стубова енглеског масонства...

        Ова листа била би довољна за више животе, а постоји и оно што је скривено иза ње. 

        Не знамо пуно о тајном животу Дефоа (чак не знамо ни његов прави рођендан), али оно што се зна довољно је да се знаључи да је он – за то што живимо у оваквом данашњем свету – учинио више од свог светски признатог романа.

        Сам роман пропагира либерално-буржоаски идеал – Робинзон себе и свој живот прави из ничега.

        И Русо, и Маркс и Енгелс поштовали су Дефоа као ствараоца новог света.

        Дефо (Данијел Фо је било његово право име), префикс „Де“ додао је много касније, са намером да оплемени своје превише плебејско презиме.

        Рођен је у Лондону, у породици богатог пуританског трговца.

        Његов деда је емигрирао у Енглеску из Фландрије. У време борбе на смрт и живот између новог капиталистичког поретка са старим римокатоличким.

        Отац је желео да сина учини свештеником, али су Данијела привукле сасвим друге ствари међу којима је било пљачке и богаћења. Његови хероји су били трговци и гусари и то је заувек остало уз њега.

         Дефо је своју Општу историју гусара, објавио 1724. под псеудонимом Чарлс Џонсон.

        Авантуристички дух Дефоа предодредио је почетак његовог животног пута.

        Он се упушта у ризична путовања и комерцијалне подухвате, жени се девојком из богате породице... Међутим, његови пословни подухвати пропадају, а он стиче репутацију не баш солидног и поштеног бизнисмена.

        Политичку каријеру започиње авантуристички - као завереник.

        Укључио се 1685-те у побуну војводе од Монмаута усмерену против прокатоличког краља Јакова.

        Завера није успела и сви њени главни учесници – одим Дефоа – били су погубљени. Само се он извукао сув из воде.

        Неки су га осумњичили да играо двоструку игру.

        Међутим, убрзо је Енглеску шокирао још један државни удар, захвљујући којем је 1688. на власт дошао заштитник банкарских кругова, холандски принц Виљем Орански.

        Дефо, који је и сам пореклом из Холандије, у одбрану новог краља написао је - савршено схватајући расположење маса – памфлет „Виљем је прави Енглез“, у којем је цинично исмевао стару енглеску аристокрацију.

        Захваљујући том памфлетуи Дефо постаје идол улице и Виљемов пријатељ.

        Дефо потом постаје активан учесник унутарстраначке борбе на страни Виговаца који су били Виљемови симпатизири.

        Ту је продемонстрирао своје таленте политичког стратега и пропагандисте, вешто контролишући расположење маса. Међутим, поново није имао среће. Одмос снага се поново променио.

        Нови памфлет, који је написао у свом омиљеном жанру мистификације и провокације – привидно са позиција Торијеваца, а заправо им се ругајући – није био по вољи краљице Ане, Виљемове удовице.

Седиште МИ6 -данашња тврђава

британске шпијунаже

        Дефо је морао да се скрива шест месеци, али је на крају ипак заробљен, осуђен на огромну казну, затвор (док не плати потпуно казну) и везивање за стуб срама.

        Кружила је легенда да га обожаваци – док је био везан – обасипали цвећем...

        Тајне везе су Дефоу помогле да се извуче  из затвора.  

        За њега се пред премијером Робертом Харлијем заузео Вилијам Патерсон, главни преварант и оснивач Банке Енглеске, који је створио праузор модерне светске банкарске мреже. Харли је био заинтересован за Дефоове таленте, пре свега за његов пројекат стварања тајне обавештајне и контраобавештајне службе.

        Не, Дефо није творац британске шпијунаже.

        Она је – као приватна корпорација за  осетљиве наредбе власти - постојала и пре њега. Међутим, Дефо је предложио нешто заиста револуционарно: претварање приватног шпијунског картела у моћан обавештајни конгломерат и инструмент државе за утицање на цео свет.

        Његов пројекат је предвиђао формирање широке обавештајне мреже за прикупљање војних, политичких и економских информација, праћење јавних расположења, организовање завера и саботажа. А такође: за састављање опсежних досијеа о политичкој и економској елити ривалских земаља са нагласком на тајним греховима и начинима размишљања.

        Укратко, то је била енглеска шпијунажа коју и данас познајемо.

         Шест месеци је Харли размишљао о том пројекту и коначно га одобрио.

        Краљица је Дефоа пустила из затвора, платила све његове дугове и предала га Харлију.

        Од тог времена почео је нови живот за Дефоа, владиног агента, шефа тајне обавештајне и контраобавештајне службе, данас познате као Тајна обавештајна служба.

        Дефо је на њеном челу био 16 година. Од 1703. до 1719. године.

         У то време је још била приватна јер је статус државне институције добила тек 1909-те.

        Дефо је и у тим годинама падао под сумњу да води двоструку игру, али то више није могло да зауставињегову каријеру.

        Он је 1697. године објавио своју прву озбиљну књигу - „Пројектно искуство“ - која садржи нацрте буржоаских реформи у областима економије и финансија.

        Срж књиге био је пројекат стварања глобалног банкарског система.

        Дефо је 1704. године почео да новцем владе издаје политички лист The Observer чије му је издавање омогућило да усаврши вештине  пропаганде и управљања масама.

        Дефо је 1717-те активно учествовао у стварању (тачније званичној институционализацији) прве масонске ложе у Енглеској.

        Слободно зидарство је за њега било својеврсна „црква демократије“ са задатком да шири идеје слободе, једнакости и братства широм света. Другим речима, слободно зидарство је требало да замени хришћанску цркву, преузимајући њене функције, али са потпуно супротном идеологијом.

        Сматрао је да хришћанство гради духовно хијерархизовави свет, а да слободно зидарство гради умрежени свет, постајући његов тајни езотеријски центар.

        Код Дефоа се масонерија и тајна служба надопуњују. Тајна служба је - рука масонерије, Слободно зидарство је - шеф тајне службе. А обе имају за један циљ - изградњу новог светског поретка, организовање буржоаско-демократских револуција широм света.

        Француска је постала прва жртва ове симбиозе, а  Сједињене Државе – следећа. Даље су се низале  либералне револуције 1848-1849, младотурска револуција у Турској, руске и немачка револуција које су коначно уништиле старе империјалне државе и стари царски поредак Европе.

        Какву је улогу играо Дефо у свему томе?

        Тешко да можемо погрешити ако кажемо: отприлике исту какву су Галилеј и Њутн одиграли у науци, Декарт у филозофији и Дефоов пријатељ, Вилијам Патерсон, у банкарству

        Дефо је одиграо и важну улогу у обједињавању Шкотске и Енглеске јер је преко масонских канала широм Шкотске створио шпијунску мрежу.

        Он је 1719-те поднео оставку на место шефа тајне службе и усредсредио се на писање.

        Исте године изашао је његов „Робинзон Крусо“ - својеврсно огледало идеологије новог света.

        Русо је у Робинзону видео свог „природног човека“. Међутим, реални Александер Селкирк, којиДефоу послужио као „материјал“, био је по казни депортован на ненастањено острво, са којег се после четири године вратио и без оних људских квалитета које је имао, а још је остатак живота пропио по лучким крчмама.     

        Крај живота Данијела Дефоа био је тужан.

        Све је изгубио јер га је преварио рођени син, па је умро у сиромаштву...