Нобела за хемију - за „генетске маказе“ – добиле Францускиња Шарпанјте и Амаериканка Даудна

РАЗВИЛЕ МЕТОД РЕДОГОВАЊА ГЕНА КОД  ЉУДИ, ЖИВОТИЊА, БИЉАКА И МИКРООРГАНИЗАМА

* У Стокхолму саопштено да њихове „маказе“ дају огромну моћ коју треба користити врло пажљиво, али да је то технологија која ће отворити огромне могућности човечанству

____________________________________________________________________

       ФРАНЦУСКИЊА Емануел Шарпантје и Американка Џенифер А. Даудна добитнице су овогодишње Нобелове награде за хемију за развој методе модификовања генома, техника познато као СRISPR/Cas9 помоћу које је могуће је могуће редиговати геноме животиња, биљака и микроорганизама, као и људи - саопштила је данас Краљевска шведска академија наука.

       Оне су развиле такозване "молекуларне маказе" које могу да модификују људске гене, метода која обећава да ће једног дана моћи да се лече генетске болест.

       Награда им се додељује за развој "методе измене гена" са алатком којом може "поново да се испише кодекс живота", саопштио је жири у Стокхолму објављујући добитнике награда.

       "Огромна моћ лежи у овој генетској алатки, која нас све погађа. Не само да је револуционисала основну науку, већ је дала иновативне измене и довешће до креативних нових медицинских третмана", рекао је Клес Густафсон, председавајући Нобеловог комитета за хемију.

       Густафсон је као да као резултат њиховог рада геном сада може бити измењен тако да се "поправи генетска штета".

       Он је упозорио да "огромна моћ ове технологије значи да треба да је користимо врло пажљиво" али да је исто тако јасно да је то технологија и метода која ће отворити огромне могућности човечанству.

       Францускиња (51) и Американка (56), су шеста и седма жена које су добиле Нобелову награду за хемију од 1901. године.

       Престижна награда иде уз златну медаљу и новчану награду од 10 милиона круна, односно преко 1,1 милион долара.

       Прошлогодишњи добитници Нобелове награде за хемију су Џон Б. Гудинаф, М. Стенли Витингам и Акира Јошино за развој литијум-јонских батерија.

       То је једна од пет Нобелових награда успостављених по тестаменту Алфреда Нобела 1895. године, које се додељују за изузетне доприносе у хемији, физици, књижевности, миру, физиологији или медицини.  

       Нобела за физику јуче су добили Рајнхард Хенцел, Роџер Пенроуз и Андреа Гез. За достигнућа у истраживању црних рупа.

       Још остаје да се доделе награде за књижевност, мир и економију.