Амерички милијардер Чак Фини срећан што ће умрети сиромашан

КАДА ЈЕ КРЕТАО У ДОБРОТВОРНЕ ПРОЈЕКТЕ ИМАО ЈЕ 8 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

* Његов добротворни фонд Atlantic потрошио је 16. септембра последња средства и свечано затворен. Сав новац поклонио је потпуно добровољно, улазећи у историју као једини супербогаташ који се потпуно одрекао властитог богатства

* Родио се у ирској сиромашној породици. Први новац је зарадио чистећи снег и продајући божоћне честитке. Дипломирао је на Универзитету Корнел у Њујорку. Током студија је упознао Роберта Милера, с којим је 1960. основао компанију „Duty Free Shoppers“

* Финијев филантропски мото је „Дај док си жив“. Многи амерички и европски милијардери завештали су велики део свог богатства у добротворне пројекте - али тек после смрти

_______________________________________________________________________

       АМЕРИЧКИ бизнисмен Чак Фини (89) коначно се потпуно опростио од свог богатства, које је пре неколико деценија износило 8 милијарди долара.

       Његов добротворни фонд Atlantic потрошио је 16. септембра последња средства и свечано затворен.

       Бивши милијардер је сав новац поклонио потпуно добровољно, улазећи у историју као једини супербогаташ који се потпуно одрекао властитог богатства.

       Он себе сматра ипак сматра срећним.

       Фини се родио у ирској сиромашној породици. Први новац је зарадио чистећи снег и продајући божоћне честитке.

       Дипломирао је на Универзитету Корнел у Њујорку.

       Током студија је упознао Роберта Милера, с којим је 1960. основао компанију „Duty Free Shoppers“ која се ослањала на америчку војску која је масовно путовала у источну Азију 1960-их. Приходи војске у том периоду знатно су порасли и било јој је згодно да купују директно на америчким аеродромима.

       На аеродрому Хонолулу 1962. године отворена је прва трговина без царина у Америци. Касније је ДФС успео да својим продавницама `покрије` широм Северне Америке, Европе и Азије.

       Тако су Фини, Милер и њихови партнери брзо постали милијардери.

       Инспирација му је била књига „краља челика“ Ендрју Карнегија.

       Своју фондацију основао је 1982. године.

       Сви њени добротворни програми били су строго анонимни.

       Он није желео да буде звезда и славан, више је волео тиху приватност.

       Фини је помагао развој „потцењених регија“. Поред осталих, округу Лимерик у Ирској у којем су се родили његови преци,  вијетнамског Да Нанга, аустралијског Квинсленда и Вестерн Капа у Јужној Африци.

       Финијев филантропски мото је „Дај док си жив“. Многи амерички и европски милијардери завештали су велики део свог богатства у добротворне пројекте - али тек после смрти.

       Велики милијардер-филантроп Ворен Бафет назвао је Финија својим учитељем. Буфет је 2014. рекао да је Фини поставио мерила за милијардере који су касније одлучили да своје богатство донирају у добротворне сврхе.

       Фини је у добротворне сврхе дао укупно 8 милијарди долара. У образовне сврхе, не само у Сједињеним Државама, већ и широм света, потрошено је 3,7 милијарди долара.

       Фини је 2012. године имао у прилично скромним становима и кућама само 2 милиона долара, а није имао ни аутомобил, а сада је - сиромашан.

       Раније је рекао да би волео да умре сиромашан.

       У последње време су приватне добротворне фондације у свету – често заслужено - мета критике.

       Јер, многе акумулирају десетине милијарди долара, али не журе да их поделе.

        Милијардери и велике корпорације, иако нису технички власници тог новца, и даље га контролишу, а добротворне организације, између осталог, одличан су начин за остваривање солидних пореских олакшица.

       Фини је показао да није из тог `филма`...