Затворише Хашки трибунал уз фанфаре, само је фалило да објаве да су његови успеси - српски успеси

МРЉА НА НОВИЈОЈ СВЕТСКОЈ ИСТОРИЈИ СВИЂА СЕ САМОЈ СЕБИ И ОНИМА КОЈИМА ЈЕ БИЛА ПОТРЕБНА

Серж Брамерц

• Антонио ГУТЕРЕШ: „Хашки трибунал био је пионир стварања савремене међународне кривичне правде и превазишао је очекивања. Стварање Трибунала 1993. камен је међаш у међународном праву“
• Кармел АЂИЈУС: „Трибунал представља нову еру у међународног праву, а његово наслеђе ће нас све надживети. Успеси Трибунала су успеси УН“
• Серж БРАМЕРЦ: Захваљујући Трибуналу, силовање је постало ратни злочин као оружје за уништавање, а постало је правило и да политички и војни лидери одговарају за дела својих подређених“
• Свечаности у Хагу присуствовале су многе садашње и бивше судије Трибунала, али се позиву није одазвао ниједан бивши тужилац - Ричард Голдстоун, Луиз Арбур, ни Карла Дел Понте
• ФАКТИ: Ови се међусобно исхвалише, а својом неправном и нечасном работом бавили су се шест пута дуже него што је грађански рат у бившој СФРЈ трајао и пет пута душе од трајања Другог светског рата. Шта би они друго: требало је сакрити злочин оних који су убили су на екс-ју територији убили мир и развој и претворити тај злочин у цивилизацијско достигнуће којим се морају дичити и УН. Својом похвалом Трибуналу Гутереш је само потврдио због чега је Вашингтону баш он био потребан у улози генералног секретара УН. А „извршиоци радова“ - попут Мерона, Ађијуса и Брамерца - немају у историји никакве шансе против Радована Караџића и Ратка Младића. Ко се више сећа Луиз Арбур или Карле дел Понте?

        ХАШКИ трибунал затворен је данас на свечаности у Хагу после више од 24 године рада, у присуству генералног секретара УН Антонија Гутереша и холандског краља Вилема-Александера.

        Свечаност је почела минутом ћутања у славу свих жртава у ратовима у бившој Југославији.

        На свечаности у Сали витезова, у којој је престо краља Холандије, Гутереш је оценио да је „стварање Трибунала 1993. камен међаш у међународном праву", јер таквог суда није било од Нирнберга.

        Трибунал је био „први суд УН у историји“, чија је сврха била „обнова и учвршћивање мира“.

        „Стварање Трибунала сведочи о одлучности међународне заједнице да они који су починили злочине морају одговарати“, рекао је Гутереш.

        Према његовим речима, Трибунал је дао глас жртвама којима је дата прилика да испричају своје приче у судници и да виде да је правда задовољења.

        „То је допринело оздрављењу“, казао је Гутереш, додајући да је „једно од највећих достигнућа Трибунала архива која показује шта се догодило“ и што „свет неће заборавити“.

        Генерални секретар УН оценио је да је „Трибунал био пионир стварања савремене међународне кривичне правде“ и да је „превазишао очекивања“.

        Како је казао, Трибунал је омогућио оснивање других судова, као и сталног Међународног кривичног суда (ICC), „централне институције система међународне правде“.

        Последњи председник Трибунала Кармел Ађијус оценио је да је тај суд „изузетан пример борбе против некажњивости, а за човечност“.

Антонио Гутереш

        Трибунал, који је био резултат „одлучне акције међународне заједнице“, имао је мандат да „донесе правду, мир и безбедност“, достигнућа у последње 24 године указују на „универзалну вредност суда“, казао је Ађијус.

        „Трибунал представља нову еру у међународног праву, а његово наслеђе ће нас све надживети", рекао је Ађијус, а „успеси Трибунала су успеси УН“.

        Главни тужилац Серж Брамерц рекао је да је Трибунал за ратне злочине и геноцид осудио 90 особа, међу којима су били „високи званичници свих зараћених страна“.

        „Трибунал има веродостојна достигнућа, која су превазишла сва очекивања“, казао је Брамерц, наводећи као пример да је суд „ван сваке сумње доказао да је у Сребреници почињен геноцид“.

        Захваљујући Трибуналу, по речима тужиоца, силовање је постало ратни злочин као „оружје за уништавање“, а постало је правило и да „политички и војни лидери одговарају за дела својих подређених“.

        Као оправдане критике рада Трибунала, Брамерц је навео да су нека суђења била предуга, а да су друга имала „неочекиван исход“.

        Брамерц се упитао и „да ли смо били довољно усмерени на заједнице“ у бившој Југославији и „испунили њихова очекивања“. Изразио је захвалност жртвама које су биле „највеће присталице Трибунала“.

        Брамерц је критиковао жестоке реакције које су политичари и лидери у бившој Југославији имали на последње пресуде Ратку Младићу и лидерима босанских Хрвата.

        „Многи политичари су осудили и негирали пресуде... а осуђени су и даље виђени као хероји... Ратни злочини и геноцид се још негирају“, упозорио је Брамерц.

        Он је рекао да „лидери у региону се сада морају дистанцирати, одбацити осуђене и престати да се крију иза тврдње о колективној одговорности“.

        Председник судског Механизма, правног наследника Трибунала, Теодор Мерон као идеале хашког суда навео је „правда, одговорност, људско достојанство“.

        Данашњој свечаности у Хагу присуствовале су многе садашње и бивше судије Трибунала, али се позиву није одазвао ниједан бивши тужилац - Ричард Голдстоун, Луиз Арбур, ни Карла Дел Понте.

        Међу присутнима је био и комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан, као и министарка правде Србије Нела Кубуровић, те српска тужитељка за ратне злочине Снежана Станојковић.

        Београдска глумица Мирјана Карановић током свечаности је прочитала потресна сведочења жртава са свих страна изречена током суђења пред Трибуналом.

        Хашки трибунал званично ће престати да постоји 31. децембра.

        Бета