Водеће опозиционе партије Француске и Британије координираће свој долазак на власт

ПОБЕДА ПАРТИЈА МАРИН ЛЕ ПЕН И НАЈЏЕЛА ФАРАЖА НА НАРЕДНИМ ИЗБОРИМА ЧИНИ СЕ НЕИЗБЕЖНОМ

Џордан Бардела и Најџел Фараж

* Фараж се нада да ће постати британски премијер, а Џордан Бардела - председник Француске (Ле Пен је под забраном изборног кандидовања). Алтернатива за Немачку (АфД) такође је спремна да победи на изборима, што би била права катастрофа за европске глобалисте. А управо ка томе изгледа све иде

* Утицајни лист Politico, састављајући листу оних „који ће обликовати европску агенду 2026. године“, ставио је Фаража на шесто место, садашњег британског премијера Кира Стармера тек на десето, а француског председника Емануела Макрона на 19. место. Барделa није на тој листи, али је на петом Марин Ле Пен, главна фигура и де факто лидерка Националног окупљања

* На врху листе је Трамп. То јест, по проценама аналитичара, амерички председник ће примарно обликовати европску агенду – и то у корист људи попут Фаража, Ле Пен, Барделе, лидера Алтернативе за Немачку и других евроскептика

* Фаража су у његовој земљи проглашавали за „агента Кремља“,  а сада изјављује да неће подржати никакав „споразум“ ако буде омогућио Путину да „изађе као победник из сукоба“. И Бардела је почео да се интегрише у европски мејнстрим и већ је говорио ствари о Русији које би га могле довести у затвор у самој Русији. Национално окупљање има русофилско крило, али има и русофобично. Бардела представља ово друго. Када је Зеленски говорио у француском парламенту, приредио му је овације стојећи

________________________________________________________________

            Аутор: Дмитриј БАВИРИН

            ШЕФОВИ најпопуларнијих партија у Британији и Француској састали су се како би се договорили о заједничким акцијама након што преузму власт.

            Победа присталица Марин Ле Пен и Најџела Фаража на изборима делује неизбежно, посебно зато што Сједињене Државе сада инсистирају на томе. Међутим, Русија не би требало да рачуна на то да ће се Европа променити на боље.

            Они који су иритирани европском бирократијом (а то укључује многе људе разума и добре воље) радосно шире фотографију Фаража, лидера Британске реформске партије, како се рукује са Џорданом Барделом, председником Француског националног окупљања.

            Та два политичара су се састала да разговарају о будућности Европе. Јер будућност Европе вероватно лежи на њима.

            Њихове странке су најпопуларније у својим земљама, упркос томе што су некада називане „маргиналним“. Обе имају легитимне амбиције да узму власт јер је катастрофално низак рејтинг влада у њиховим земљама.

            Фараж се нада да ће постати британски премијер, Бардела - председник Француске, а у Немачкој странка Алтернатива за Немачку (АфД) и даље је спремна да победи на изборима, што би била права катастрофа за европске глобалисте. Ипак, управо ка томе изгледа све иде.

            Утицајни лист Politico, састављајући листу оних „који ће обликовати европску агенду 2026. године“, ставио је Фаража на шесто место, садашњег британског премијера Кира Стармера тек на десето, а француског председника Емануела Макрона на 19. место.

            Барделa није на тој листи, али је на петом Марин Ле Пен, главна фигура и де факто лидерка Националног окупљања.

            Она неће моћи да се кандидује ни за председницу ни за парламент због судске пресуде, али се Бардел сматра њеним аватаром.

            А Трамп је на врху листе. То јест, по проценама политиколога и аналитичара, амерички председник ће примарно обликовати европску агенду – и то у корист људи попут Фаража, Ле Пен, Барделе, лидера Алтернативе за Немачку и других евроскептика.

            Званични Вашингтон сматра да Европа више није пуноправни савезник САД јер само другачије демократије могу бити савезници САД.

            Ако евроскептици имају подршку Вашингтона и широку подршку својих народа, шансе да глобалистичке елите изгубе моћ прогресивно расту. Али, Брисел нема намеру да капитулира, нити планира да преда власт контраелитним „маргиналним странкама“.

            У Великој Британији покушавају да одложе неке општинске изборе јер би их Фаражови људи сада добили. А у Француској фабрикују случај против Барделе, користећи исти метод као против Ле Пен, и очигледно са истим циљем – да га спрече да учествује на изборима.

            Контрирајући Трампу, немачки канцелар Фридрих Мерц рекао је:

            „Да демократију у Европи треба спасавати, ми бисмо то сами урадили“.

            Али, он је непопуларан као и Стармер и Макрон, па владајућа Немачка разматра забрану Алтернативе за Немачку (AfD).

            Све у свему, или ће европске елите надживети трамписте, чекајући њихов изборни пораз, или ће трамписти моћи да замене власт у водећим земљама Западне Европе својим фаворитима и штићеницима – Фаражом и Барделом.

            Биће задовољство гледати како колективни Макрон, Мерц и Стармер осрамоћени напуштају сцену.

Њих двојица за "радним ручком"

            Али, реалисти, а они сматрају да је за Русију кључно да у овом историјском тренутку задржи рационалан начин размишљања, тешко да могу очекивати било шта више.

            Британске елите не само да узимају у обзир ову околност већ је чак и цене, и у свом информативном рату против Фаража, дискредитују га као „агента Кремља“. Сходно томе, он све више коментарише сукоб Русије и Украјине, а раније се трудио да се уздржи. И што је популарнији, то су његови говори оштрији, чак претећи да ће обарати руске авионе. Још је почео да се дистанцира од свог пријатеља Трампа, пошто га Британци не воле, баш као што не воле ни Русију.

            На пример, у новембру је Фараж назвао неке од захтева Кијева садржане у америчком плану неприхватљивим, посебно истичући захтев да се преполови број украјинских оружаних снага. Сада Британац чека „контрапредлог“ од Владимира Зеленског, кога, за разлику од Трампа, не сматра диктатором.

            А у октобру је изјавио да неће подржати никакав „споразум“ ако буде омогућавао Путину да „изађе као победник из сукоба“.

            Бардела је почео да се интегрише у европски мејнстрим и већ је говорио ствари о Русији које би га могле довести у затвор у самој Русији. Чињеница је да Национално окупљање има и русофилско крило, које би желело да обнови односе са Москвом у будућности, али има и русофобично.

            Бардела представља ово друго. Када је Зеленски говорио у француском парламенту, приредио му је овације стојећи.

            Алтернатива за Немачку (АфД) такође има слична „крила“.

            Алис Вајдел, копредседница странке и кандидаткиња за канцелара на последњим изборима, наступа слично као Бардела. Али, други копредседник АфД, Тино Хрупала, њу уравнотежује. Штавише, Немачка има много натурализованих Руса који гласају за АфД, а немачка економија је посебно тешко пострадала од раскида са Русијом. Стога се Вајдел не може у потпуности поистоветити са Барделом и Фаражом. Али, вероватно њима тежи.

            Нажалост, антируска инерција у Западној Европи је тренутно толико јака да ће је баштинити и будуће владе чак и ако их буду водили данашњи евроскептици.

            До тада ће они завршити своју трансформацију, постајући типични представници елите какву Европа фабрикује вековима – самозадовољни снобови заокупљени обуздавањем „источних варвара“.

             Наивно је веровати да ће у 21. веку европска десница под „источним варварима“ подразумевати само илегалне мигранте са Блиског истока, а не и оне које је тако називала вековима.