Велики Трампов пораз: Три четвртине становника Алберте гласале против отцепљења од Канаде

АМЕРИЧКИ ЛИДЕР ПРВО ХТЕО ДА „МАЗНЕ“ ЦЕЛУ КАНАДУ, ПА БАР ЊЕНУ НАФТОМ БОГАТУ ПРОВИНЦИЈУ

* Референдум показао да је само један од четири становника Алберте сагласан да њена влада започне припреме за референдум о званичном отцепљењу провинције од Канаде и проглашењу независности

* Доказане резерве нафте у Алберти износе 158-170 милијарди барела. То је четврто највеће лежиште на свету, иза Венецуеле, Саудијске Арабије и Ирана

* Трампови изасланици су зато тајно посећивали Алберту и дискретно подстицали сепаратисте да делују. Али њихове напоре је, колико год изгледало чудно, осујетио сам Трамп. Он је позвао канадске компаније које послују са Сједињеним Државама да се преселе у САД како би избегле његове антиканадске царине од 50 одсто

* За Трампа ништа није боља ситуација ни у Квебеку, где су референдуми о отцепљењу већ одржавани два пута, 1980. и 1995. године. Канаду је 1995. године спасила од катаклизме распада само чињеница да је 0,58% Квебечана било за државно јединство него за независност Квебека. А у септембру је „Сегма Решерш“ спровела анкету која је показала да се 60% Квебечана противи независности

___________________________________________________________________

             Аутор: Владимир СКАЧКО

             РЕФЕРЕНДУМ у Алберти, одржан 19. октобра 2026. године, показао је да њени становници не желе отцепљење од Канаде.

             То је био велики пораз не толико за провинцијске сепаратисте колико за америчког председника Доналда Трампа.

             Прелиминарно пребројавање гласова није открило само тренд: 76,4% бирача гласало је за останак у саставу Канаде, док је само 23,6% било спремно да гласа за независност.

             То значи да је само један од четири становника Алберте сагласан да провинцијска влада започне припреме за референдум о званичном отцепљењу провинције од Канаде и њеном преласку на независност.

             Ово је питање на које су становници Алберте требали да одговоре на референдуму: „Да ли Алберта треба да остане провинција Канаде или влада Алберте треба да покрене правни поступак предвиђен канадским Уставом за одржавање обавезујућег референдума провинције о томе да ли Алберта треба да се отцепи од Канаде?“

             Оно што је данас најважније за Канаду: њени становници су изабрали очување државе не само у Алберти већ и у Квебеку, где су референдуми о отцепљењу већ одржани два пута, 1980. и 1995. године. Канаду је 1995. године спасила од катаклизме распада само чињеница да је 0,58% Квебечана било задржавно јединство у односу на независност Квебека.

             Данас је ситуација радикално другачија: у септембру је „Сегма Решерш“ спровела анкету у Квебеку која је показала да се 60% Квебечана противи независности, док само 26% жели да провинција постане суверена држава, а још 14% уопште није одговорило на питање.

             Слична ситуација је уочена у Алберти.

             Од 2. до 4. октобра ове године, две недеље пре референдума, „Лежер“ је питао да ли треба одржати референдум о независности.

             Седамдесет одсто испитаника је рекло не, 22% је рекло да, а 7% је било неодлучно.

             Ово што се догодило у Алберти велики је ударац за Трампа. Он је, као што знамо, првобитно изјавио да жели да цела Канада постане 51. америчка држава. Затим је своје амбиције сузио на Алберту.

             И јасно је зашто: према речима стручњака и научника, доказане резерве нафте у Алберти износе приближно 158-170 милијарди барела. То је четврто највеће лежиште на свету, иза Венецуеле, Саудијске Арабије и Ирана.

             Алберта је несумњиви лидер у производњи нафте у Канади.

             Извоз сирове нафте допринео је 2025-те буџету земље са 142 милијарде канадских долара (око 100 милијарди долара САД).

             Већина извоза иде у Сједињене Државе, које се налазе тек на 10. месту на листи највећих светских произвођача нафте.

             Трампови изасланици су тајно посећивали Алберту и дискретно подстицали сепаратисте да делују. Али њихове напоре је, колико год изгледало чудно, осујетио сам Трамп.

             Он је позвао канадске компаније које послују са Сједињеним Државама да се преселе у САД како би избегле антиканадске царине.

Mарк Карни

             Трамп је 1. фебруара 2025-те потписао извршну наредбу којом се уводе царине од 25% на сву канадску и мексичку робу, осим нафте и енергетских ресурса (за њих је 10%).

             Затим је у марту 2025-те, САД повећао царине на увоз канадског челика и алуминијума на 50%, а у августу 2026. године такође од 50% на другу канадску робу вредну приближно 20 милијарди долара.

             Канада је поднела тужбу Светској трговинској организацији.

             Америчке тарифе су у складу са међународним споразумима.

             Трамп намерно прибегава неповољним потезима по Канаду да би је присилио да попусти. На пример, недавно је објавио да је постигао договор са Русијом о снабдевању САД руским дизелом. А канадске рафинерије лако би могле да задовоље потражњу САД за дизелом.

             То би захтевало повећање извоза канадског дизела за само 4%.

             Трампово понашање не само да је изазвало глобални талас антиамериканизма, већ је и задало озбиљан ударац канадском сепаратизму – како у Алберти, тако и у Квебеку. Разлика између ова два сепаратизма је готово фундаментална. Стручњаци примећују да се канадски сепаратизам може поделити на културни (квебечки) и економски (случај Алберте).

             Када је царински рат између Вашингтона и Отаве погодио извоз нафте из Алберте 2025-те, кренуле су приче о сецесији. Али, Трамп је зауставио и економски сецесионизам (Алберта) и жељу Квебека за посебним идентитетом и независношћу.

             Квебечки сепаратисти су први препознали опасност коју представља Трамп и нису покренули питање сецесије од Канаде током покрајинских парламентарних избора почетком октобра.

             Победоносна сепаратистичка Партија Квебека (PQ), која се залаже за покрајински суверенитет, обећала је да ће одржати референдум о сецесији тек након што Трамп напусти функцију у јануару 2029. и економија се стабилизује.

             Шта ће Отава учинити?

             Марк Карни, премијер Канаде и главни Трампов противник, оцењујући референдум у Алберти, рекао је да је дошао у „најгорем могућем тренутку“:

             „Свет је постао опаснији и подељенији. Неки ван наших граница раде на томе да нас растргну и запоседну. ... Гласање против Канаде је опасан блеф који ће резултирати дугорочном поделом и озбиљном неизвесношћу“.

             Карни је одрастао у Алберти и признаје да становници покрајине имају разлога за иритацију. То укључује питања расподеле профита, инвестиција у покрајину и животну средину.

             И зато подржава план за изградњу  нафтовода од Алберте до Тихог океана.

             Једна таква рута већ постоји. То је, као што је добро познато, Транс Маунтин је читав систем цевовода који се протеже приближно 1.150 километара, од Алберте и иде до пацифичке обале у Британској Колумбији. За милион барела дневно.

              Тај пројекат ће створити 140.000 радних места и смањити зависност Канаде од САД, усмеравајући канадску нафту на азијска тржишта. Али, то није решење проблема сепаратизма.