У 50 земаља Африке ради више од 2.000 кинеских компанија
НИЈЕ КЛИНТОНОВА СЛУЧАЈНО „ТРЧАЛА“ ПО АФРИЦИ: ПЕКИНГ ДОГОВОРИО
60 НОВИХ ПРОЈЕКАТА У 30 ЗЕМАЉА „ЦРНОГ КОНТИНЕНТА“
- Укупни обим кинеских улагања у економије афричких земаља тренутно се процењује на 45 млрд долара, од којих су 15 млрд долара - директне инвестиције
- У Малавију, уз управљање кинеских стручњака, појавиле су се плантаже памука, у Етиопији је отворена фабрика за производњу обуће, која је била изграђена од новца Кинеско-афричког фонда за развој, у Демократској Републици Конго пуштена је у рад хидроцентрала чија је изградња била плаћена из кинеског кредита
- Кина афричким партнерима прави инфраструктуру у замену за сировине. У највеће кориснике инвестиција из Кине убрајају се богате природним ресурсима афричке земље као што су Јужноафричка Република, Ангола, Замбија и Судан
- У Замбији ради преко 200 кинеских компанија које се баве производњом текстила, градњом и малопродајом
- Кинеска компанија ZTE уложила је 400 млн долара у модернизацију телевизијске и телефонске мреже у Африци
КИНА чини све да у свом интересу - изађе на нови ниво партнерства с Африком. Зато удвостручава кредите за развој пољопривреде и индустрије „црног континента“.
Пекинг рачуна да ће, за узврат, добити могућност да задовољи своје енергетске потребе. У сличној улози, на месту Кине могла би да буде Русија да није након распада СССР тотално заборавила на континент под именом Африка.
„Влада Кине ће предузети мере за јачање стратешког партнерства са Африком и његово уздизање на виши ниво“ - изјавио је председник Народне Републике Кине Ху Ђинтао на петој министарској конференцији Форума кинеско-афричке сарадње (FOCAC).
Ђинтао на Форуму кинеско-афричке сарадње
Да би био уверљив, Ћинтао је обећао да ће у наредне три године понудити афричким партнерима кредите у висини 20 млрд долара, што је дупло више него у периоду 2009. „ 2012. године. Од поменуте укупне суме, до 10 млрд долара може да буде уложено преко Кинеско-афричког фонда за развој. Сва та средства треба да иду за развој пољопривреде, индустрије, малог и средњег бизниса и инфраструктуре у Африци.
Уједно, кинески вођа је позвао лидере Јужноафричке републике, Нигера, Екваторијалне Гвинеје, Кеније и Капо Вердеа, који су такође присуствовали форуму у Пекингу - на јачање економске сарадње.
Тренутно је већ усаглашено 60 пројеката у 30 афричких земаља које ће финансирати Кина.
Већ је договорена изградња фабрике цемента у Етиопији и електричне централе у Гани, изјавио је потпредседник Кинеске развојне банке Јуан Ли.
Укупни обим кинеских улагања у економије афричких земаља тренутно се процењује на 45 млрд долара, од којих су 15 млрд долара - директне инвестиције. Око 60% тих средстава су инвестиције у индустрију, грађевинарство и финансијски сектор, а још 25% чине улагања у производњу руда.
У 50-ак земаља Африке данас ради преко две хиљаде кинеских компанија.
У Малавију, уз управљање кинеских стручњака, појавиле су се плантаже памука, у Етиопији је отворена фабрика за производњу обуће, која је била изграђена од новца Кинеско-афричког фонда за развој, у Демократској Републици Конго пуштена је у рад Хидроцентрала чија је изградња била плаћена из кинеског кредита.
Улажући у економију Африке све већа средства, Кина повећава увоз из Африке пољопривредних производа и сировина за своју индустрију. Тако се обим извоза из Африке у Кину повећао се са 5,6 млрд долара 2001. на 93,2 млрд долара 2011. години.
У последње три године Кина је постала највећи трговински партнер Африке. Обим трговине се повећао у 2011. до 166,3 млрд долара, а то је 89% више него 2009. За свега три године, обим експорта афричке робе у Кину удвостручио се. Челик, бакар, ђубриво из Африке и све више пољопривредних производа данас су доступни на кинеском тржишту, изјавио је премијер Кине Вен Ђијабао.
„У последње време Кина сваке године нуди страним тржиштима 70 млрд долара инвестиција. Африци припада отприлике 4-5 млрд долара годишње, што и није много у општем обиму. Међутим, за буџете афричких земаља то је поприлична сума“, - процењује заменик директора московског Института за Далеки Исток РАН Андреј Островскиј.
Према његовим речима, 56% од укупних инвестиција у иностранству Кина усмерава у екстрактивну индустрију, за производњу енергетских сировина и метала.
„У Африци Кина улаже средства првенствено у екстрактивну индустрију, јер жели енергетску независност. Они купују удео у предузећима, добијају контролни пакет и шаљу нафтне деривате у Кину. Чак се и радна снага увози из Кине, јер немају поверења у афричку радну снагу“ - истиче Островскиј.
„Прво место по испорукама нафте у Кину заузима Ангола. Из Анголе у Кину се испоручује више нафте него из Саудијске Арабије“, - подвлачи овај експерт. „У оквирима својих енергетских циљева, Кина паралелно гради инфраструктуру „ путеве, тржне центре и сл. Али, све то у замену за нафту, гас, и обојене метале. На пример, Гвинеја је за Кину интересантна посвојим залихама боксита, Замбија „ бакра“ - сматра Островскиј.
„Кинеска стратегија је потпуно оправдана, јер дефицит енергетских ресурса у земљи представља главни проблем који кочи развој њене економије. Кина не може да обезбеди потребну енергију унутрашњим ресурсима, она је принуђена да увози, пре свега нафту и гас, јер угља има довољно“ - сматра Островскиј.
„Кина афричким партнерима прави инфраструктуру у замену за сировине. У највеће кориснике инвестиција из Кине убрајају се богате природним ресурсима афричке земље као што су Јужноафричка Република, Ангола, Замбија и Судан. Само, Кина гради инфраструктуру и у другим афричким земљама, које не поседују таква богатства. Али, и из тога извлачи корист. На пример, у Замбији ради преко 200 кинеских компанија које се баве производњом текстила, градњом и малопродајом. Кинеска компанија ZTE уложила је 400 млн долара у модернизацију телевизијске и телефонске мреже у Африци“, - наводи водећи научни сарадњик Института за Африку РАН Татјана Дејч.
Кина и улагањима у Африку прави основе новог светског поретка који ће бити противтежа САД.
Има и незадовољства Кинезима
Истовремено, инвестирањем у пољопривреду и индустрију Африке ради на повећању поверења у кинеска државна предузећа која се сусрећу са критиком унутар региона.
Незадовољство Африканаца изазива коришћење кинеске радне снаге за изградњу финансираних објеката као што су путеви и болнице, а не локалног становништва. Африканци су незадовољни и тиме што Кина исисава из континента природне ресурсе и полупроизводе, остављајући премало локалној економији. Афричке земље се плаше да не постану сировински додатак Кини која се брзо развија, што им смета да развијају сопствену индустрију.
Упркос свему, неке земље Африке већ имају више поверења у Кину него у Запад.
„Искуство наших економских односа са Европом тера нас да се са резервом односимо према партнерству са другим земљама. Убеђени смо да се намере Кине разликују од Европе која данас наставља са покушајима да утиче на афричке земље искључиво у сопственом интересу. Задовољни смо што смо у односима са Кином равноправни партнери, а наши споразуми су повољни за обе стране“, - изјавио је на форуму председник Јужноафричке Републике Џејкоб Зума.
Пекинг не намеће идеологију
Пријатељство између Африке и Кине потиче још из 1950. године, када је Пекинг подржао покрет ослобођења на континенту у борби против западне колонијалне доминације. Само што до 90-их година Кина није могла да тако активно сарађује са афричким земљама јер су једне биле под утицајем западних земаља, а друге су биле везане за СССР.
Успех Кине у региону није само у милијардама долара. Пекинг, за разлику од Запада, не покушава да подучава афричке вође шта и како треба да раде. А за разлику од СССР - Кина не намеће своју идеологију. Пекинг са регионом има чисто економске односе „ ви нама нафту и сировине, ми вама „ путеве и болнице.
Пекинг од афричких партнера једино очекује да подржавају позицију Кине према Тајвану (да је то део Народне Републике Кине) и да буду на његовој страни поводом критика са Запада у вези „кршења људских права“.
Кина заменила СССР
СССР је од 1960.-1980-их година пружио афричким земљама помоћ од 60-150 млрд долара.
„Русија је пропустила прилику да преузме позиције и улогу СССР. Деведесетих се у Москви сматрало да Русији Африка није потребна. Зато је данас обим трговине Кине са афричким земљама (у 2011.) премашио 150 млрд долара, док робни промет између Русије са целом Африком није већи од 8 млрд долара“, - открива Татјана Дејч.
Превела Марија Петров