Трамписта Најџел Фараж на британским изборима почистиће и торијевце и лабуристе

ИДЕ ЛИ КА „РЕВОЛУЦИЈИ ЗДРАВОГ РАЗУМА“ ДРУГИ НАЈВЕЋИ (ПОСЛЕ САД) БАСТИОН ГЛОБАЛИЗМА?

* Фараж је британски Трамп, а његова популарност сугерише да је људима доста либерализма, глобализма и, што је најважније, монструозне, деструктивне миграције која прождире земљу

* Према анкети YouGov-а из септембра, ако би се парламентарни избори одржали сутра, Фаражова странка би победила, освојивши 311 места. За апсолутну већину, потребно јој је још само 16 места, а с обзиром на динамичан раст популарности његове странке, нема сумње да ће праг од 326 места у парламенту дотад прескочити

* Трамп, посматрајући све ово са нескривеним одобравањем, долива уље на ватру. Сетимо се како је, говорећи у УН, рекао не само о градоначелнику Лондона: „Имају ужасног градоначелника, једноставно монструозног... Прича о шеријату... Ваше земље иду у пакао... Сведоци смо самоубиства Западне Европе“

* Шта ће Фараж радити ако не буде упуцан, ако га систем не уништи, ако не оде у затвор и реалнодође на власт? Исто што Трамп ради данас: чистиће британске градове од илегалних имиграната, уништавати британску „дубоку државу“ и чистити „лондонску мочвару“. И, наравно, потпуно мењати идеологију друштва, уклањати либерални лоби који је окупирао британске медије и телевизију

___________________________________________________________________

            Аутор: Владимир МОЖЕГОВ

            ВЕЋ следеће године, Британија ће се вероватно суочити са потпуном политичком кризом, чије је последице данас немогуће предвидети.

            Говоримо о тријумфалном успону Најџела Фаража и његове Реформске странке, који су спремни да сравне британски политички систем са земљом. Не само да сруше, већ буквално униште позиције и конзервативаца (торијеваца) и лабуриста.

            Фараж је британски Трамп, а његова популарност међу народом сугерише да је људима доста либерализма, глобализма и, што је најважније, монструозне, деструктивне миграције која прождире земљу.

            Према анкети YouGov-а из септембра, ако би се парламентарни избори одржали сутра, Фаражова странка би победила, освојивши 311 места. За апсолутну већину, Фаражу је потребно још 16 места, а с обзиром на динамичан раст популарности његове странке, нема сумње да ће праг од 326 места у парламенту дотад прескочити.

            Анкета YouGov је занимљива јер не приказује само рејтинге странака, који немају апсолутни значај у британском већинском систему у којем се може бити најпопуларнија странка у земљи, а ипак лако изгубити у изборним јединицима.

            Међутим, Фараж не оставља шансе ни либералима ни конзервативцима.

            Према истој анкети, лабуристи ће задржати само 144 места (од 411 годину раније). Тада је, узгред буди речено, Фаражова странка освојила само пет (!) места.

            Можете замислити динамику промена расположења у земљи која је истовремено инспирисана Трамповом конзервативном револуцијом и ужаснута стањем образовања, здравства, криминала и, што је најважније, трансформацијом енглеских градова у муслиманске енклаве и „арапске улице“.

            „Лабуристи и конзервативци су на ивици колапса“, пише iWeekend, коментаришући резултате анкете: ако Фараж заиста освоји својих 311 места, то ће „бити политичка револуција какву наша историја никада није видела“.

            Неповољни рејтинги актуелне владе такође обарају све рекорде. Стармеров индекс неодобравања порастао је на 79% (само 13% подржава премијера).

            То се никада није догодило у британској историји. Барем не од 1977. године, када су такве анкете почеле.

            Укратко, британски политички систем се љуља и распада.

            А Трамп, посматрајући све ово са нескривеним одобравањем, долива уље на ватру.

            Сетимо се како је, говорећи у УН, рекао не само о градоначелнику Лондона: „Имају ужасног градоначелника, једноставно монструозног... Прича о шеријату... Ваше земље иду у пакао... Сведоци смо самоубиства Западне Европе.“

            Све је ово потпуно тачно. И јасно је да аутохтоно становништво западних земаља не жели да изврши самоубиство. То објашњава „конзервативну револуцију“ у Европи.

            Наравно, она је тек почетак.

            Непосредно пре смрти, Чарли Кирк такође је предвидео својеврсну револуцију: „Велике промене долазе у Британију“. Тако је сумирао своју посету тој земљи.

            Британске власти, наравно, такође осећају како се земља тресе под њима и чине све што је могуће да дискредитују и униште Фаража.

            Стармер га редовно назива „руским послушником“ због његових анти-НАТО и антиукрајинских изјава.

            Стармер је недавно изјавио: „Да би се земља обновила, потребне су две ствари: повећати порезе и решити се Фаража“.

            Сукоб између Фараџа и лондонског естаблишмента само ће се наредних месеци интензивирати.

            Према британском закону, следећи избори морају се одржати најкасније 2029. године, али с обзиром на тренутни темпо кризе система, вероватно ће бити раније.

            Шта ће Фараж радити ако не буде упуцан, ако га систем не уништи, ако не оде у затвор и реалнодође на власт?

            Исто што Трамп ради данас: чистиће британске градове од илегалних имиграната, уништавати британску „дубоку државу“ и чистити „лондонску мочвару“. И, наравно, потпуно мењати идеологију друштва, уклањати либерални лоби који је окупирао британске медије и телевизију.

            Фараж, наравно, није заборавио како је био избачен из британске радио станице LBM 2020. године јер је BLM назвао терористичком групацијом. Данас, Фаражове идеје тријумфују у Сједињеним Државама, где је Трамп званично означио Антифу као терористичку организацију.

            Фараж такође прети да ће створити организацију сличну америчкој DOGE, како би одрадио чистке званичника, новинара и лобиста.

            Он такође планира да следи Трампов пример у економији. Намерава и да смањи војне издатке, потпуно преусмеравајући земљу на решавање домаћих проблема.

            Што се Фараж осећа сигурније, то су његови планови амбициознији. Данас предлаже план депортације не само илегалних имиграната (којих је у његовој земљи на стотине хиљада), већ и легалних имиграната.

            Те његове предлоге, шокантне до јуче, Британци сада са одушевљењем прихватају.

            Све у свему, усијава се питање да ли други највећи бастион глобализма, после Сједињених Држава, иде ка „револуцији здравог разума“?

             Утолико је актуелније што дешавања у Немачкој и Француској показују да би на фер изборима уверено победиле АфД и Марин Ле Пен.