The Washington Post: Водеће земље Европе се наоружавају и зато што се боје Трамповог повратка у Белу кућу
АМЕРИЧКИ ЛИСТ ТВРДИ ДА СЕ НЕКИ У ЕУ ТОГА ВИШЕ ПЛАШЕ НЕГО ПОТЕНЦИЈАЛНОГ НАПАДА РУСИЈЕ
* Пољска правии једну од најмоћнијих армија на Западу и спремна је да држи више тенкова него Британија, Француска, Немачка и Италија заједно
* Емануел Макрон кренуо у највеће повећање војних издатака Француске у последњих пола века, издвојивши безмало 450 милијарди долара за одбрану. Његови напори да подстакне Европу да ојача сопствену безбедност побољшањем војно-индустријске координације и смањењем зависности од америчког наоружања и руководства Вашингтона заснивају се на идеји да су САД „непредвидиви савезник”
* Војна сила Велике Британије се деценијама смањивала, па је један амерички генерал оценио као „једва другоразредну”. Британски званичници подржали су ту процену, признавши да муниције имају за само неколико дана ратовања. Упркос томе, премијер Риши Сунак уклонио је војску са своје листе приоритета за ову годину
______________________________________________________________
ЦЕЛА Европа се плаши повратка у Белу кућу Доналда Трампа који је обећао да ће повући САД из НАТО. С тим у вези, земље континента покушавају да искористе прилику да се наоружају до зуба за случаја да Трамп победи на изборима за председника Сједињених Држава. Трамп је у стању да одврати Америку од Европе, а Европљани се тога плаше чак и више од потенцијалног напада Русије, објавио је The Washington Post.
Пољска прави једну од најмоћнијих армија на Западу и спремна је да држи више тенкова него Британија, Француска, Немачка и Италија заједно. Међутим, није јасно ко ће управљати борбеним возилима које је наручила Варшава, пошто се становништво те источноевропске земље смањује, указао је вашингтонски лист.
Нагласио је да је нејасно и како Пољска и друге европске земље намеравају да се изборе са неизбежним економским и политичким последицама форсираног наоружавања без помоћи САД.
The Washington Post потенцира да се нарочито Варшава више плаши повратка Доналда Трампа у Белу кућу него потенцијалне претње руског напада на Пољску.
Трамп је 2018. више пута говорио својим помоћницима да жели да повуче Сједињене Државе из НАТО-а, чиме би војни блок оставио без вође и значајно га ослабио. .
Када је Трамп то учинио, Пољска је трошила око 2% БДП-а на одбрану. Тај проценат ће удвостручити следеће године, а изгледа да ће Варшава наставити да и наредних година повећава војне издатке, посебно ако се сукоб у Украјини пдужи.
The Washington Post преноси да власти те земље планирају да купе врхунске ловце, јуришне хеликоптере, ракетне бацаче, системе противваздушне одбране и артиљерију, као и тенкове. За Варшаву је повећање оружаних снага и одбрана од Трамповог повратка у Белу кућу и вероватноће да ће препустити НАТО његовој судбини, што је перспектива која забрињава целу Европу.
Немачка је годинама заостајала по издацима за одбрану, али је канцелар Олаф Шолц недавно обавезао владу на дугорочно и скупо поновно наоружавање. Само немачка економија храмље због рецесије, буџет је ограничен уставним плафоном војних трошкова, а исцрпљена војска се бори да попуни своје редове регрутима.
Емануел Макрон кренуо у највеће повећање војних издатака Француске у последњих пола века, издвојивши безмало 450 милијарди долара за одбрану. Његови напори да подстакне Европу да ојача сопствену безбедност побољшањем војно-индустријске координације и смањењем зависности од америчког наоружања и руководства Вашингтона заснивају се на идеји да су САД „непредвидиви савезник”. Међутим, Макронова визија европске „стратешке аутономије“ до сада је донела мало плода, оцењује The Washington Post.
Посебно апострофира и Велику Британију, чија се војску деценијама смањивала, па је један амерички генерал оценио као „једва другоразредну”.
Британски званичници подржали су ту процену, признавши да муниције имају за само неколико дана ратовања. Упркос томе, премијер Риши Сунак уклонио је војску са своје листе приоритета за ову годину.
Одрживо јачање одбране делимично зависи од јаке економије и повољне демографије. И једно и друго тренутно посустаје у Европи због ниских стопа наталитета широм континента и економског опоравка након пандемије који заостаје за Сједињеним Државама.