Светионик: Евроазијска Повеља о разноликости и мултиполарности у 21. веку

ВАЖНА ИНИЦИЈАТИВА БЕЛОРУСИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ НОВОГ СВЕТА КОЈУ ЈЕ ПОДРЖАЛА РУСИЈА

Максим Риженков за време наступа у УН

* Шеф белоруске дипломатије Максим РИЖЕНКОВ: „Евроазијска повеља о разноликости и мултиполарности у 21. веку требало би да олакша стварање панконтиненталног система безбедности који ће обезбедити стабилан и прогресиван развој региона, што ће, заузврат, помоћи у обликовању глобалног система способног да се носи са изазовима сложености и разноликости планете, чиме ће се свет трансформисати у боље место за све“

* Указао на неопходност евроазијског поретка или бар борбе за њега. И нагласио да је „стратешко партнерство Кине и Русије, кључних сила Евроазије, постало одлучујући фактор у лансирању иницијативе“

* Поставио питање „Да ли се Европа коначно сусреће са Азијом или се од ње удаљава?“ и навео: „Као што је Самјуел Хантингтон рекао у својој чувеној књизи [Сукоб цивилизација, 1996], „Запад је освојио свет не супериорношћу својих идеја, вредности или религије, већ супериорношћу у примени организованог насиља. Западњаци често заборављају ту чињеницу; не-западњаци - никада““

* Значајно утемељење за белоруску иницијативу, Риженков налази у радовима Хенрија Кисинџера, који је објаснио зашто је глобални поредак немогућ, тврдећи да „ниједно друштво никада није било довољно јако, ниједно руководство довољно стабилно и ниједна вера довољно динамична да наметне своје законе током дужег временског периода целом свету“. То је подстакло Кисинџера да предложи успостављање поретка у различитим регионима и повезивање тих регионалних поредака међу собом

________________________________________________________________

            У ЗАВРШНОМ делу свог говора на 80. заседању ГС УН 27. септембра 2025. Сергеј Лавров је истакао:

            „Русија и њени истомишљеници предлажу конструктивну алтернативу том опасном курсу: изградњу архитектуре једнаке и недељиве безбедности у Евроазији не за чланице НАТО-а и њихове савезнике, већ за све без изузетка земље и удружења на континенту, укључујући ШОС, ЗНД, АSEAN, ЕАЕС, ОДКБ,  GCC и друге.

            Са тим циљем, Белорусија и Русија, као партнери у Савезној држави, предлажу развој Евроазијске Повеље о разноликости и мултиполарности у 21. веку. Истински панконтинентални процес је неизбежан након што је понашање Запада обесмислило евроатлантски модел безбедности са ослонцем на НАТО, ЕУ и ОЕБС.“

            Дакле, мала Белорусија и њен председник имају прилику да њихова квалитетна иницијатива добије Русију као коспонзора и да се нађе међу најважнијим тачкама дневног реда светске политике. Још један доказ да је добро бити савезник, па и „истомишљеник“ Русије!

            А Русија и тиме доказује да је њена непоколебљива опредељеност за суверену једнакост држава као темељ светског система – искрена, да није ни фраза ни пропагандни трик.

            И водеће силе Новог света, Русија и Кина, и историјски зачетници „Колективног Запада“, налазе се на истом тлу. На истина највећем, али ипак једном континенту – Евроазији. И зато је иницијатива Белорусије и благородна, и животно важна, и изузетно тешка за реализацију.

            Белоруски министар Максим Риженков, који је на ту дужност ступио у јуну прошле године, у опширном тексту за часопис Russia in Global Affairs објашњава историјску и идејну генезу белоруске иницијативе, која је први пут изнета на Међународној конференцији о евроазијској безбедности, одржаној у Минску у октобру 2023. године, када је Република Белорусија предложила развој Евроазијске Повеље „као водича за нашу сопствену консолидацију и заједнички прогресивни развој“.

            Он посебно објашњава потребу да се уз већ одомаћени појам мултиполарности у истој равни нађе и „разноликост“. Дакле за мир и хармоничан развој света, уз суверену једнакост држава, није довољно одсуство хегемонистичких сила, него је неопходно и да се спречи наметање идеолошко-политичких, економских и религиозних модела.

            „Разноликост је одувек била својствена свету“, констатује Риженков, „али данас је значај ове категорије све очигледнији усред брзог ширења информационо-комуникационих технологија, које људима широм света пружају веће могућности да препознају цивилизацијске разлике. Сходно томе, људи захтевају веће поштовање разноликости, јер је тај концепт последњих деценија угрожен политиком диктата, насиља, санкција, обојених револуција и сличних покушаја западних земаља да наметну стране „псеудо-универзалне“ облике управљања локалним институцијама и начину живота.“

Максим Риженков

            Риженсков даље наводи да су „Белорусија и Русија изложиле своје „прелиминарне погледе“ на Повељу у документу под називом „Заједничка визија Евроазијске повеље о разноликости и мултиполарности у 21. веку“.

            У том документу од 21 параграфа, две земље су, између осталог, изложиле своје ставове о разноликости и мултиполарности, своју процену улоге Евроазије и њеног утицаја на светске процесе и своје планове за реализацију заједничке визије.“

            У првом делу свог текста, белоруски министар детаљно излаже противречни и драматични историјски развој односа земаља на евроазијском тлу, постављајући питање „Да ли се Европа коначно сусреће са Азијом или се од ње удаљава?“

            Он посебну пажњу посвећује противречном билансу ОЕБС-а, који је некада значио велики продор и фактор стабилизације у време детанта, да би данас постао штетни инструмент у рукама западних елита.

            Риженков из мноштва аргумената извлачи закључак о неопходности евроазијског поретка или бар борбе за њега. Управо та неопходност је и довољан разлог за покретање белоруске иницијативе, али и за пуну подршку Москве, коју је та иницијатива добила.

            „Стратешко партнерство између Кине и Русије, кључних сила Евроазије, постало је одлучујући фактор у „лансирању“ ове регионалне динамике“ – признаје Риженков.

            Са друге стране, додаје он, „данас не само да су земље у развоју изгубиле веру у економску глобализацију, већ и традиционални чврсти заговорници глобализације, као што су САД.“

            Значајно утемељење за белоруску иницијативу, Риженков налази у радовима Кисинџера, који „је објаснио зашто је глобални поредак немогућ, тврдећи да „ниједно друштво никада није било довољно јако, ниједно руководство довољно стабилно и ниједна вера довољно динамична да наметне своје законе током дужег временског периода целом свету“. Та премиса је, заузврат, подстакла Кисинџера да предложи идеју о „успостављању концепције поретка у различитим регионима и повезивању тих регионалних поредака међу собом“.

            Из тих разлога Риженков закључује не само да је Евроазијска повеља за формирање евроазијског поретка неопходна, већ и прецизира методолошке оквире за њено стварање. Белорусија дакле не предлаже Евроазији готово решење, већ само заједнички рад на његовом изналажењу.

            Она предлаже само принципе тог рада за које верује да њима сви морају бити задовољни и који треба да гарантују добар резултат.

            Риженков констатује: „У суштини, Повељу посматрамо као својеврсну целовиту и доследну дугорочну геостратегију за наш суперконтинент у свим његовим димензијама – безбедности, економији, науци, технологији, култури, цивилизационом и неким другим аспектима. Као и сваки стратешки документ, она мора бити заснована на одређеним принципима и елементима.“

            Он предлаже осам принципа: 1. Повеља мора бити конструктиван напор; 2. Повеља мора бити „локални“ процес; 3. Повеља мора бити колективни напор; 4. Повеља мора бити инклузиван процес; 5. Повеља мора бити „занимљив“ напор; 6. Повеља мора бити свеобухватан напор; 7. Повеља мора бити добро осмишљен процедурални напор; 8. Повеља мора бити далековид напор.

            Белоруски министар констатује да је у историјском смислу Европа заиста веома успешан експеримент интеграције и консолидације, али да је данас „преплављена проблемима као што су, између осталог, масовне миграције са глобалног Југа, губитак економске конкурентности, растућа задуженост, растућа социјална неједнакост, неефиктивни мултикултурализам и брзо старење друштава.“

            После својих (и наших) тешких и безмало фаталних искустава са Западом, руски и белоруски аутори и политичари све јасније, чешће и ефектније истичу упозоравајуће поуке савремене историје.

            Једну такву антологијску опомену износи у свом чланку и Риженков:

            „Као што је Самјуел Хантингтон рекао у својој чувеној књизи [Сукоб цивилизација, 1996], „Запад је освојио свет не супериорношћу својих идеја, вредности или религије, већ супериорношћу у примени организованог насиља. Западњаци често заборављају ту чињеницу; не-западњаци - никада.““

            За Евроазијску Повељу о разноликости и мултиполарности у 21. веку, кључни значај има принцип недељиве безбедности, који мора бити основа нове безбедносне архитектуре, истиче Риженков и индикативно подвлачи „да је идеја недељиве безбедности била присутна у Завршном акту из Хелсинкија, али не и у Декалогу принципа, већ само у преамбули тог документа.“

            У закључку текста Риженков наглашава: „Евроазијска повеља о разноликости и мултиполарности у 21. веку требало би да олакша стварање панконтиненталног система безбедности који ће обезбедити стабилан и прогресиван развој региона, што ће, заузврат, помоћи у обликовању глобалног система способног да се носи са изазовима сложености и разноликости планете, чиме ће се свет трансформисати у боље место за све.“

            Сем тога, аутор urbi et orbi, па и браћи Србима, поручује: „Треба напоменути да Белорусија не преузима искључиву надлежност над начинима побољшања ситуације у Евроазији. Стога, подржавамо све напоре усмерене ка постизању горе поменутог циља, као што је идеја о стварању Великог евроазијског партнерства, коју је изнео руски председник Владимир Путин 2015. године. Истовремено, спремни смо за предстојећи рад на Повељи и позивамо наше евроазијске партнере да се придруже овом подухвату.“

            Сигуран сам да Србија треба да подржи ову важну иницијативу Белорусије. И да настави да пуноправно учествује у изградњи Новог света.

            А за говорницом овогодишње Генералне скупштине УН, иступајући мало после Сергеја Лаврова, белоруски министар Максим Риженков је овако формулисао своју главну поруку:

            „Данас су актуелније него икад речи великог италијанског мислиоца прошлог века, Антонија Грамшија, који је писао из фашистичке тамнице: „Стари свет умире, а нови се бори за своје рођење.“

            Заиста, парадоксално је да се и данас нови свет рађа у мукама, јер стари свет одбија да мирно оде са сцене.

            Ми не уништавамо стари свет. У томе се сам Запад добро сналази. Али баш ми – Светска већина – покушавамо да изградимо нови! И посебно наглашавам – заједно. Заједно са нашим истомишљеницима!“

            Владимир Кршљанин