Свађа у британској влади око ванредног пореза за богате

МИНИСТАР ФИНАНСИЈА ЏОРЏ ОСБОРН СЕ СУПРОТСТАВИО

ИНИЦИЈАТИВИ ПОТПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ НИКОЛАСА КЛЕГА

Џорџ Осборн

• Клег се заложио да се богатима привремено повећа порез да би се избегло раслојавање у друштву и помогло економији која пати од дуготрајне рецесије
• Осборн: Морамо пажљиво да радимо да ствараоци богатства и предузетници, који треба да буду на челу економске обнове, не би напустили нашу земљу

        МИНИСТАР финансија Велике Британије Џорџ Осборн иступио је против увођења ванредног пореза за богате грађане своје земље. Упркос томе што је то иницирао потпредседник владе и лидер либералних демократа Николас Клег.  

        По мишљењу министра, ова мера би у дугорочној перспективи довела до слабљења британске економије пошто би богати људи изнели капитал ван британских острва.  

        За време посете североистоку Енглеске, Осборн је изјавио: „Потпуно је очигледно да богати треба да плате више. Управо зато, када смо расправљали о последњем буџету, ја сам повећао порез на уговоре о промету ексклузивних непокретности. Међутим, морамо пажљиво да радимо да ствараоци богатства и предузетници, који треба да буду на челу економске обнове, не би напустили нашу земљу“.  

        У интервјуу листу The Guardian, Клег се заложио да се богатима привремено повећа порез да би се избегло раслојавање у друштву и помогло економији која пати од дуготрајне рецесије: „Ако већ молимо људе да се жртвују још више током дугог периода, ако сва земља стеже каиш, онда треба да убедимо људе да то чине максимално поштено уз примену прогресивног опорезивања“.

        Помоћници Клега су јуче објаснили да се ради о конкретном проценту.

Николас Клег

        Либерални демократи су се сложили да се повећају „порези на виле“ (скупе некретнине), међутим премијер Дејвид Камерон је блокирао овај процес. Након тога су левичари почели да их критикују што су дозволили смањење горњег лимита пореза на укупан приход грађана са 50 на 45 процената, а да нису успели да повећају порез на имовину.  

        Повећање пореза нема увек жељени ефекат. У новембарском извештају Центра за економију и бизнис, једно истраживање убедљиво доказује да је Велика Британија због повећања горњег лимита пореза за укупан приход грађана до 50 одсто, изгубила статус примамљиве земље са ниском пореском политиком за оне који граде огромна богадства.  

        Говор Клега је заоштрио размирице у владајућој коалицији. Члан торијеваца Бернард Џенкин почео је да говори о „политици зависти“. Бивши министар Џон Редвуд у интервјуу Редвуд у интервјуу Financial Times изразио је сумње: „Нисам сигуран да ће увођење још једног пореза на имовину бити добар начин да се максимално повећају приходи државе“.

        Са њим се слажу и неки економисти. Они се плаше да ће предлог Клега бити контрапродуктиван. Директор за пореску политику у ревизорској компанији Deloitte, Бил Додуел, рекао је: „То неће ништа донети обзиром да се ради о незначајној суми. Добити више од једне милијарде фунти стерлинга биће веома тешко“.

        Британци треба да прате искуства суседа. Председник Француске, социјалиста Франсоа Оланд, објавио је да „порез на доходак већи од милион евра треба да износи 75 одсто“. Након тога богати су почели да напуштају Француску. Многи су једноставно прешли на другу страну Ла Манша.

        Од почетка ове године Французи за трећину више купују куће у Лондону скупље од 5 милиона фунти.

        Шпанија је прошла знатно боље. Она је увела ванредни порез на имовину у трајању од три године. Прошла је година, а одлив капитала није почео.