САД и ЕУ уводе тотални ембарго на трговину са Ираном

НАМЕРЕ ВАШИНГТОНА И БРИСЕЛА ПОДРЖАВАЈУ И ВЕЛИКИ КУПЦИ

ИРАНСКЕ НАФТЕ КАО ШТО СУ ЈАПАН И ЈУЖНА КОРЕЈА

• Нове антииранске мере биће усаглашене на састанку министара иностраних послова ЕУ 15. октобра. Укључиваће забрану увоза иранског гаса као и ограничења на операције иранске Централне банке. Санкције ће бити уведене и неким иранским комерцијалним банкама
• САД и ЕУ разматрају и увођење фактичког ембарга на трговину са Ираном, почев од 2013. године, путем блокирања свих увозно-извозних трансакција преко иранског банкарског система

        КУРС иранског риала пао је последњих дана 40 одсто. А САД и ЕУ планирају координирана дејстава која ће практично довести до тоталног ембарга на трговину са Ираном.

       Запад се нада да ће на тај начин заоштрити и искомпликовати тешку финансијску ситуацију у тој земљи и натерати Иран да одустане од нуклеарног програма.

       Ембарго, који су увеле европске земље на увоз иранске нафте, а који се примењује од 1. јула, довео је до смањења извоза нафте са више од 2 милиона барела дневно у јануару и фебруару 2012. године на 1 милион барела у септембру. У августу је обим испорука чак био мањи од 1 милион барела.

       Нове мере које Запад спрема треба да доведу до даљег пада риала и смањења девизних резерви Ирана, саопштили су The Wall Street Journal званичници из председничке администрације и Конгреса САД, али и у Великој Британији.

       Основни скуп антииранских мера, очекује се да ће бити усаглашен на састанку министара иностраних послова ЕУ 15. октобра, саопштава овај лист позивајући се на европске чиновнике. Оне ће укључивати забрану увоза иранског гаса као и ограничења на операције иранске Централне банке. Санкције ће бити уведене и неким иранским комерцијалним банкама.

       САД и ЕУ разматрају и питање увођења фактичког ембарга на трговину са Ираном, почев од 2013. године, путем блокирања свих увозно-извозних трансакција преко иранског банкарског система, саопштавају европски и амерички званичници. То ће још више ограничити доток стране валуте у Иран.

       Конгрес САД спрема закон који ће Белој кући омогућити да блокира све међународне рачуне Централне Банке Ирана и предузимање мера да се не дозволи осигуравање иранских компанија у иностранству.

       Риала је 24. септембра изгубио 40 одсто вредности што је довело до великих протеста у Техерану и грозничавих покушаја власти да стабилизују ситуацију што је укључивало и затварање мењачница. То је уверило америчке и европске чиновнике да санкције почињу да подривају финансијско стање у Ирану и да економски притисак треба појачати.

       Државни секретар САД Хилари Клинтон изјавила је да санкције убрзо могу бити ублажене, уколико Техеран почне да попушта и обустави рад на атомском програму. За сада не постоје докази да је Техеран на то спреман. Ипак, западни експерти сматрају да нафтно богатство смањује ефекте санкција Ирану: али овај нагли пад вредности риала и улични немири могу утицати на промену њиховог става.

       Ембаргу САД и ЕУ придружили су се и велики купци иранске нафте као што су Јапан и Јужна Кореја, док су Саудијска Арабија, Либија, Ирак и саме САД повећали производњу, не допустивши на тај начин смањење понуде и пораст цене нафте. 

       Курс риала почео је нагло да опада крајем септембра и ове недеље је пао за 30 одсто. У среду су протести против девалвације завршени сукобом полиције и демонстраната. Чак су се чули повици из масе против председника Махмуда Ахмадинеџада.  

       Председник Ирана је оптужио непријатеље Ирана, политичке опоненте у земљи и „дилере“ девизама на црном тржишту.

       Власти су затвориле мељачнице, а тужилаштво је објавило да је ухапшено 16 људи „кривих за подривање рада девизног тржишта који су за своје интересе искористили психолошки рат који воде наши непријатељи“.