Жртве „хемијског напада“ код Дамаска уопште нису из Гуте - већ из Латакије

РАЗОТКРИВЕНА ЛАЖ О ХЕМИЈСКОМ НАПАДУ У ОКОЛИНИ ДАМАСКА

Фотографија погинулих у Ираку 2003. које је Кери представио као убијене у источној Гути

• У име „настрадалих цивила у Гути“ наступа Фахед Ауад, секретар за штампу бригаде „Ал Фарук“, оне исте чији је лидер прождирао пред тв-камерама органе убијеног сиријског војника
• У Гути је у време „хемијског напада“ био још један члан сиријског опозиционог националног савета са централом у Турској. Шта је он тамо радио?  
• Један „настрадали“ се у споту представља као лекар из Идлиба, а на видеo-снимцима на социјалним мрежама се види како мучи заробљене таоце   
• Међу погинулима у Гути нашле су се заробљене Асадове присталице, осуђене на смртне казне у различитим крајевима Сирије. И главно, међу погинулим, практично нема ни једне жене, само деца
• Државни секретар САД-а Џон Кери у својим наступима користио фотографије погинулих у Ираку 2003. које су побњеници представљали као убијене у источној Гути   

        ПОСТАЈЕ све очигледнија неистинитост верзије да су  хемијски напад код Дамаска 21. августа извеле снаге лојалне сиријском председнику Башару Асаду.

        А Вашингтон је све био испланирао као комбинацију у три потеза.

        Пре годину дана Барак Обама је дао изјаву о „црвеној линији“, коју ће Асад преступити ако употреби хемијско оружје, па ће ће САД бити принуђене да му узврате ударац.

        За терористе који ратују против Асада - та Обамина изјава значила је пас који треба да се прими и да се проследи даље. Они су зато симулирали напад на - саме себе.

        Наручили сте тучу? Ево туче. Обећали сте нам помоћ? Помагајте! Где је ваш напад?

        Напади на Сирију би од Ал Каиде направили „даму“. Али, све се изјаловило: у хемијску представу ни Русија ни остатак света - нису поверовали.  

        Где је истина а, где је лаж, покушали су да схвате правници, новинари и очевици августовског напада на конференцији посвећеној хемијском оружју у женевском одељењу ОУН.

        Ту је питања било више него одговора.

        Зашто становници суседних улица нису чули сирене кола хитне помоћи, кад је погинулих, према речима опозиције, било преко хиљаду?

        Зашто нападе нису приметили „Лекари без граница“ који раде у тој земљи?

        Зашто се нису од гаса отровали људи, који станују у суседним улицама, иако је 21. Август био ветровит дан?  

        „Прегледала сам око две сотине видеоснимака са места догађаја. Знам арапски језик, разумем се у нагласке и могу тачно да одредим где су били направљени ти снимци. Имам контакт са очевицима и настрадалим. Узимајући у обзир све ово, могу да кажем да веома сумњам да је све ово фалсификат“, тврди очевидац догађаја - игуманија манастира Светог Иакова у Сирији мајка Ањес.  

        Занимљива чињеница: у име настрадалих цивила у Гути наступа Фахед Ауад, секретар за штампу бригаде „Ал Фарук“, оне исте чији је лидер пред тв-камеама прождирао органе убијеног сиријског војника. Једноставна „шетња“ по интернету открива у Гути још једног члана сиријског националног савета, са централом у Турској. Шта је он тамо радио? А још један „настрадали“ се у споту представља као лекар из Идлиба, а на видео-снимку на социјалним мрежама се види како мучи заробљене таоце.    

        Такође није јасно, на који су се начин међу погинулима у Гути нашле заробљене Асадове присталице, осуђене на смртне казне у различитим крајевима Сирије. И главно, међу погинулим, практично нема ни једне жене, само деца. Провера је показала да  сви они нису из Гуте, већ из села у провинцији Латакија.  

        Успели смо да нађемо очевица кланице, коју су направили исламисти у селу Абу Мака.

        Он се сада крије у избегличком кампу и молио је да се не спомиње његово презиме. „Дошли су усред ноћи, проваливали су у куће, убијали су читаве породице, ујутру су узели жене и децу, укрцали их у аутомобиле и негде их одвезли. Касније смо их видели на снимцима, направљеним у Гути. Тамо су их одвезли и отровали гасом“ - рекао је он.  

        Белгијски новинар Пјер Пичини, присталица сиријске опозиције, након ослобађања из заробљеништва исламиста није могао да оћути кад је чуо за оптужбе на рачун владе. Он уверава, да је чуо разговор између побуњеника у вези хемијског напада у Гути. Број жртва, према речима Пичинија, у изворима опозиције је знатно повећан.  

        „То је био трећи учесник развогара. Такође није јасно, на који су се начин међу погинулима у Гути нашле заробљене Асадове присталице, осуђене на смртне казне у различитим крајевима Сирије. И главно, међу погинулим, практично нема ни једне жене, само деца. азговор преко Скајпа између генерала Слободне армије, официра бригаде „Ал Фарук“ и треће особе, која је говорила на одличном енглеском језику, то је сигурно био Британац са оксфордским нагласком. Из онога што сам ја чуо, могу да изведем закључак, да није влада Башара Асада користила гас у предграђу Дамаска, то је сасвим сигурно“ - изјавио је Пјер Пичини.  

        Сами побуњеници у интервјуу за Associated Press су признали да им је оружје достављено из Саудијске Арабије и да се 12 људи из редова опозиције отровало приликом транспорта. Постоји неколико снимака пуштања ракета ручне израде са отровним гасом и видео записи са признањима герилаца. „Они хоће да нам одузму хемикалије, које се користе за припрему отровних гасова. Зато ћемо гасом тровати њихове жене и децу“, - каже један од терориста.     

        Садржај снимака из пољских болница у источној Гути изазива велике сумње и код међународних стручњака. Ралф Трап, бивши инспектор организације за забрану хемијског и биолошког оружја, поставља питање: зашто је пљувачка провидна, а не жута и зашто нико не ставља макар маску за заштиту од отровних испаравања, ако их тамо уопште и има? „Да сам ја на њиховом месту, ја ништа не би дирао и не би удисао прашину. Или су они били сигурни да тамо није било никаквих хемикалија“ - повлачи независни експерат.     

        Зашто је државни секретар САД-а Џон Кери у својим наступима користио фотографије погинулих у Ираку 2003. које су побуњеници представљали као убијене у источној Гути?   

        Превела Марија Петрова