„Закон профита” штити 11 америчких носача авиона
КАПИТАЛИПСА I део: Зашто и капиталисти мрзе капитализам и зашто Гадафију није опроштено?
* По природи свог посла, познајем доста успешних капиталиста и знам да неки од њих мрзе капитализам далеко више од радника које експлоатишу. То није парадокс
* А «правило профита» хистерично реагује на сваки губитак сировинске базе, а његови адути су амерички носачи авиона у светским океанима: «Џон С. Стенис»,«Џорџ Вашингтон», «Роналд Реган». «Аврам Линколн», «Нимиц», «Карл Винсон», «Теодор Рузвелт», «Двајт Ајзенхауер», «Хари Труман», «Ентерпрајз», «Џорџ Буш». Онима који желе да ми противрече - саветујем да обрате пажњу на Либију
* Запад би Гадафију још и опростио да је те паре трошио искључиво за себе и своју породицу, али он их је торшио за развој, а то већ није само кршење правила профита, него опасност да Либија пређе на нови ниво организовања науке и претвори пустињу у плодну земљу. Непокорност! Зато је Либија била некако најактивнији пакао. Бег из система није успео
Пише: Роман Носиков
Превео: Горан Шимпрага
…јер ће устати народ на народ, и царство на царство; и биће глади и помора, и земљотреса по свијету; а све то је — почетак страдања. Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мог ради; и тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга; и изаћи ће многи лажни пророци и превариће многе; и, што ће се безакоње умножити, охладњеће љубав многих;
Јеванђеље по Матеју, глава 24
ЗАШТО је уврежено мишљење да капитализам мрзе искључиво несрећници, чланови Комунистичке партије Руске Федерације, пензионери и «сувишни људи»? Уверавам вас да то није тако.
По природи свог посла, познајем доста успешних капиталиста и знам да неки од њих мрзе капитализам далеко више од радника које експлоатишу. То није парадокс.
Својим радницима прави капитализам не чини ништа лоше. Капитализам им исплаћује беле, за хипотеке, довољне зараде, стимулише премијама, даје одморе, не тера на прекомерни рад, доноси декрете и чак младим мамама и татама исплаћује премије, даје породиљске и дечје додатке, плаћа боловања, обележава њихове рођендане, не понижава њихово људско достојанство, даје бескаматне кредите.
Чиста савест није оно због чега бизнисмен треба да се мучи, јер то није његов Бог, зато капитализам капиталисте не штеди.
"Џон С. Стенис" "Џорџ Вашингтон" "Роналд Реган"
«Свето правило профита» не трпи конкуренцију, а клањање другим боговима оштро кажњава. Добар однос према радницима снижава профит и аналогно смањује имунитет бизниса према кризама, смањује популарност хартија од вредности на тржишту, заинтересованост инвеститора и кредитних удружења. Налазећи се међу конкурентима, такав приступ јењава и на крају нестаје. И капиталиста то зна.
Зато и мрзи капитализам јер га ставља пред дилему: савест или очување бизниса.
Допунска пикантерија је стварање комфорне атмосфере у предузећима у којима радници радо бораве, добро и вредно раде. За самог газду, пре свега. Када одбаци «социјалу» ради повећања нивоа профита, он претвара колектив у мали пакао у којем се муче сви – и радници, и администрација, и газда. Међутим, није могуће одбацити «терет социјале», и то снижава конкурентност.
Дакле, пакао је неизбежан. Он не пита, у њега невољно упадају и експлоататор и експлоатисани. Остало је привремени бег од социјалне реалности. Бег углавном кратко траје, понекад може и годинама, међутим важно је истаћи да такви бегунци чине минорну мањину која не игра важну друштвену улогу, она једноставно нестаје, а пакао, на крају, ипак апсорбује.
Поставља се питање анестезије.
Комунисти су говорили да је религија опијум за народ и уздах за угњетену материју. То више не функционише. Религија није потребна јер директно забрањује све што од човека захтева «правило профита». Једини изузетак је протестантизам који сматра да је богатство знак Божјег избора, а потчињавање властима и раду, једини пут спасења.
Чак и протестантизам има своја ограничења. На пример, ниједан протестант неће рећи да су трговина људским органима или проституција добре, иако то штети «правилу профита» који љубоморно посматра да нико не служи неком другом, уколико то није у његовом интересу, осим њему, богу. Нико.
Концепти секуларног хуманизма, људских права и потрошачке идеологије нису успели.
"Аврам Линколн" "Нимиц" "Карл Винсон"
Све се изјаловило, а питање о случајности таквих «срећних околности» остаје и даље. Те химере, са узвишеним називима, функционишу као киселина која разједа везе између људи да би потом сваког човека, понаособ, лишеног људскости, утерала у центар индивидуалне потрошње.
Механизам рада и резултате тих манипулација виђамо свакодневно. Гле, отпустили трудницу да јој не плаћају породиљско и не дају одмор. Наша савест се наводно успавала, дали јој дозу потрошачког смирења у виду путовања на одмор и она заћута. Књиговођа, вршећи операцију «готовина», подели мало новца. Тако да савест, када види отпуштену трудницу, више не звоца.
Размере не морају да буду тако ситне. На пример, енергични млади бизнисмен постављен да контролише градско комунално предузеће, ликвидира «непрофилну активу» - обданиште, јасле, пионирски логор, поликлинику, санаторијум. На радна места уништене радне снаге, доводи јефтинију, махом из трећих земаља. Придошли одмах улазе у конфликт са локалним становништвом, а побуну гуше, помоћу, за то специјално корумпиране, полиције.
Јефтиније и поузданије је корумпирати полицију, него сачувати непрофилне активе.
Овде није реч о жељи да се радосно служи злу и служи црна миса. То је једноставно рентабилно. И нико не може да изађе ван оквира дефинисаних принципом рентабилности, а да не буде кажњен Невидљивом Руком Тржишта која за оне који пречују и за отказ послушности, поступа суровије, него Господ са Јовом.
Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слеп, и го.
Апокалипса
И тако, посвуда, где год да дође - Невидљива рука, земљу претвара у пакао. То није, како неки тврде, аномалија само руског капитализма.
То је рентабилно стање са највишим профитом. Да су , нпр. радницима Google или Apple дозвољене привилегије, као у филму «Метрополис» (глувонеми, научнофантастични футуристички филм снимљен 1927. године, говори о односу радничке класе и власника капитала – прим. прев.) које стумулишу машту и стваралачку мисао. Међутим, примећујемо да се производња у тим фабрикама одвија уз застрашујући ниво самоубистава. А једно без другог не може.
"Теодор Рузвелт" Двајт Ајзенхауер" "Хари Труман"
Немојте да ми поставите питање: Шта смета Тајвану и Кини да постану исти као САД и престану да се бацају са прозора својих погона? Одговор знате, ја ћу само мало да га конкретизујем:
«Џон С. Стенис» (CVN-74) - ВМБ Сан Дијего, Калифорнија
«Џорџ Вашингтон» (CVN-73) - Јокосука, Јапан
«Роналд Реган» (CVN-76) - ВМБ Сан Дијего
«Аврам Линколн» (CVN-72) - ВМБ Сан Дијего
«Нимиц» (CVN-68) - ВМБ Сан Дијего
«Карл Винсон» (CVN-70) - ВМБ Сан Дијего.
«Теодор Рузвелт» (CVN-71) - ВМБ Норфолк (Вирџинија)
«Двајт Ајзенхауер» (CVN-69) - ВМБ Норфолк
«Хари Труман» (CVN-75) - ВМБ Мејпорт (Флорида)
«Ентерпрајз» (CVN-65) - ВМБ Мејпорт
«Џорџ Буш» (СVN-77) - ВМБ Норфолк.
Већина земаља које производе материјална добра за обављање потрошачких ритуала, сматрају ових једанаест аргумената довољном основом, не само да сачувају, већ и да заштите своје грађане који нису издржали слободну конкуренцију на тржишту рада и међународну поделу рада.
Онима који желе да ми противрече, саветујем да обрате пажњу на Либију која се дрзнула да уреди медицину, образовање, социјалну политику и отпочне пројекат изградње гигантског иригационог система. Будали је јасно да су ти пројекти финансирани из прихода од фосилних горива, тј. умањили профит Западу.
Запад би Гадафију још и опростио да је те паре трошио искључиво за себе и своју породицу, али он их је торшио за развој, а то већ није само кршење правила профита, него опасност да Либија пређе на нови ниво организовања науке и претвори пустињу у плодну земљу. Непокорност! А «правило профита» хистерично реагује на сваки губитак сировинске базе.
Зато је Либија била некако најактивнији пакао. Бег из система није успео.
"Ентерпрајз" "Џорџ Буш"
