Врховни суд САД оборио закон који је гарантовао изборна права црнцима

ЗАКОН ОБАВЕЗИВАО ДЕВЕТ ЈУЖНИХ ДРЖАВА ДА ТРАЖЕ ДОЗВОЛУ

ЗА СВАКУ ПРОМЕНУ СВОГ ИЗБОРНОГ ЗАКОНОДАВСТВА

• Пре поништеног закона, од црнаца је приликом уписа у бирачки списак тражено да доставе потврду о плаћеном порезу или да положе тест знања (поред осталог, да знају имена свих судија у свом округу)

        ВРХОВНИ суд САД оборио је најважније делове Закона о праву на гласање, који је усвојен 1965. године, а служио је као брана расној дискриминацији на југу Америке.

       Суд је одлуком судија пет према четири, прогласио овај закон неуставним, затраживши истовремено од Конгреса да дефинише које државе морају да траже дозволу од федералне владе ако желе да мењају изборна правила.

       Председник суда Џон Робертс рекао је после одлуке да она ни на који начин нема утицаја на забрану расне дискриминације приликом одржавања избора у САД, већ тражи од Конгреса да појасни закон.

       Закону је важност последњи пут продужена у америчком Конгресу 2006. године, али су од тада неке јужне државе покренуле поступак, јер сматрају да припада прошлом времену. Истовремено, организације за заштиту грађанских права су истакле да је неопходно да закон и даље остане на снази.

       Према том закону, девет јужних држава морају да траже дозволу Министарства правде у случају да желе да промене било који део изборног законодавства. До усвајања закона пре 48 година, мање од 50 одсто становништва на југу САД било је у могућности да гласа, при чему су у највећем броју били дискриминисани Афроамериканци.

       Најчешће је тражено да се приликом уписа у бирачки списак доставе потврде о плаћеном порезу или тест знања, што је у то време многе Афроамериканце остављало ван биралишта.

       Тестове су тада на југу усмено спроводили белци, уз потпуно дискреционо право да прогласе да одређена особа није положила тест, а међу питањима су се налазила и таква где је кандидат морао да наведе имена свих судија у округу у коме живи, или ког је тачно датума одређена савезна држава ушла у састав САД.

       Такође, постојала је и такозвана „клаузула претка“, по којој су право на гласање имали сви потомци људи који су пре избијања Грађанског рата у САД 1861. године могли да гласају. Наравно, то се односило само на белце, а на овај начин су њихови потомци били изузети од достављања потврда о порезу и полагању тестова знања.

       Амерички председник Барак Обама изјавио је данас да је дубоко разочаран одлуком Врховног суда, којом су оборени најважнији делови Закона о праву на гласање из 1965. године, који је служио као брана расној дискриминацији на југу Америке.

       У саопштењу Обама истиче да дискриминација при гласању у САД и даље постоји, пренео је Асошијетед прес.

       Према речима америчког председника, одлука Врховног суда представља препреку али да ће се напори за укидање дискриминације при гласању наставити. Одлука, истиче Обама, руши добру праксу која је деценијама помагала да гласање буде поштено на местима на којима је у прошлости постојала дискриминација.

       Председник САД је позвао Конгрес да усвоји законе који ће обезбедити сваком Американцу једнак приступ гласању.