Владе морају олабавити каиш породицама

АМЕРИЧКИ НОБЕЛОВАЦ ПОЛ КРУГМАН

КРИТИКУЈЕ ПРОМАШЕНУ ПОЛИТИКУ СТЕЗАЊА КАИША

Пол Кругман

• Имамо економију у којој једноставно нема довољно потрошње. Потрошачи посрћу под дуговима, а корпорације не желе да троше ако не виде потражњу. Неко мора искорачити и потрошити, а тај неко је влада. Када породици стежу каиш, влада га мора олабавити, да надокнади тај губитак потражње. Влада међусобна зависнот - твоја је потрошња мој приход, ако истовремено стегнемо каишеве, свима нам је горе. То је темељна грешка
• Кругман одбацује наклапања о томе да мора постојати екстремна неједнакост у приходима да би се креирала успешна, растућа економија. Он тврди: Богати људи нису ништа бољи послодавци од било кога другога
• Кривци за мрачно економско стање су људи с погрешним идејама, који су се последњих 10 година толико осилили да исцрпљују човечанство својим политикама штедње
• Грчка ће вероватно изаћи, а еврозона се може одржати само ако се европске елите почну понашати битно другачије. Морају рећи - стани мало, тлачење људи због њихових наводних фискалних грехова сада нам није приоритет - спашавање евра јесте. То значи неограничено позајмљивање банкама и владама тих земаља: пуно експанзивнију и у неку руку инфлациону монетарну политику
• ПОРУКА ЕВРОПИ МАЛЕЗИЈСКОГ ПРЕМИЈЕРА: „Вратите се ономе што ја зовем прави бизнис: производњи роба, пружању услуга, трговини, а не пуком премештању бројки у банкарским књигама, што сада радите”

​        АМЕРИЧКИ економиста, нобеловац Пол Кругман новом књигом „Окончајте ову депресију, сада”, за мрачно економско стање окривио је људе с погрешним идејама, који су се посљедњих 10 година толико осилили да су, неоптерећени сумњом у саме себе, свесно занемарују здраву памет и исцрпљују човечанство својим политикама штедње.

​        Кругман је професор на Принстону и колумниста New York Times-а, а „депресију“ у наслову своје књиге објашњава овако:
„Рецесија је када ствари иду према доле, када економија опада. Депресија је када економија пада и остане доле дуго времена. Имамо Велику депресију, која је трајала више од 10 година. Унутар ње биле су две рецесије и два раздобља опоравка, у смислу да су ствари постајале боље, али не пуно боље. Цело то раздобље било је истински страшно за Америку и за свет. Сада смо управо у таквом раздобљу. Није толико страшно као Велика депресија, али није ни далеко. Има континуитет. Већ смо у петој години врло високе незапослености, с јако лошом перспективом за младе људе. То је депресија”, рекао је Кругман у интервјуу за АлтерНет Радио Хоур.

​        Кругман се у књизи зато фокусирао на последњих пет година. Ствари које су се, тврди, дуго кувале и катастрофално погоршале 2007, углавном због недостатка политичке воље и готово универзалног прихватања конзервативне „вуду” економије. Он о томе у књизи пише: „Онима који су имали више или мање добре идеје о томе шта је потребно економији, укључујући Обаму, недостајало је храбрости и воље да се прихвате посла и промене ствари или да касније барем признају да је оно што су радили у првој рунди било непримерено”. 

​        Кругман данашњу ситуацију упоређује са аутомобилом којем се испразнио акумулатор:

​        „Мозгате што све може бити, а можете га покренути невероватно лако, ако сте спремни да прихватите да је у томе проблем. Прво и најважније, имамо економију у којој једноставно нема довољно потрошње. Потрошачи посрћу под дуговима, а корпорације не желе да троше ако не виде потражњу. Неко мора искорачити и потрошити, а тај неко је влада. Када породици стежу каиш, влада га мора олабавити, да надокнади тај губитак потражње. Влада међусобна зависнот - твоја је потрошња мој приход, ако истовремено стегнемо каишеве, свима нам је горе. То је темељна грешка”, убеђен је Кругман.

​        Једна од теза америчког нобеловца је да неједнакост у приходима производи и политичку неједнакост. Кругман одбацује наклапања о томе да мора постојати екстремна неједнакост у приходима да би се креирала успешна, растућа економија, једноставно зато што је историја показала другачије: „Најбоља генерација економског раста у Америци је генерација након Другог светског рата, када богати нису били ни приближно толико богати као ови данас, а створена су толика радна места уз највишу пореску стопу понекад и 90 посто. Богати људи нису ништа бољи послодавци од било кога другога”.

​        Кривци за мрачно економско стање су људи с погрешним идејама, који су се последњих 10 година толико осилили да су исцрпљују човечанство својим политикама штедње, каже Пол Кругман

​        Он ситуацију у Европској унији Пол Кругман сматра врло тешком „јер је Грчка у сасвим другачијој ситуацији и нема сопствену валуту, него је пуно рањивија и изложена процесима од којих су САД одвојене”. Ситуација у Европској унији је таква да Кругман предвиђа могући нестанак евра већ за годину дана. 

​        Тешко задужене земље не могу да девалвирају своје валуте ни да изведу монетарне трикове који су уобичајени у таквим ситуацијама. Стога је Кругман изненађен што Грчка већ досад није иступила из монетарне уније.
„Напуштање еврозоне било би страшно, али остајање је безнадна ситуација. Грци ће изаћи, а када остали виде да је то могуће, то ће имати ефекта на банке у Шпанији и Италији, које су пуно већи играчи”.

​        Еврозона се може одржати само ако се европске елите почну понашати битно другачије. Морају рећи - стани мало, тлачење људи због њихових наводних фискалних грехова сада нам није приоритет - спашавање евра јесте. То значи неограничено позајмљивање банкама и владама тих земаља: пуно експанзивнију и у неку руку инфлациону монетарну политику. Можда то понуди неку наду у спасавање система.“

Мохамадова порука Европљанима

​        Почетком фебруара ове године малезијски премијер Махатир Мохамад упутио је Европљанима врло индикативну поруку.
„Европљани више ништа не производе, премало раде и мораће поново да науче како да живе скромније”, рекао је Мохамад у интервјуу за ББЦ.

​        „Европа је изгубила много новца, стога сада у односу на прошлост морате бити сиромашни. Ми у Азији живимо у складу са својим могућностима. Стога, кад смо сиромашни, ми живимо као сиромашни људи. Мислим да је то нешто што Европа мора научити од Азије”, рекао је Мохамад.

​        Премијер, који је током две деценије на власти Малезију претворио из заостале земље у економског тигра, рекао је да Европа не жели сама себи да призна како ствари стоје: да су западне земље већ годинама у кризи, док азијске махом и даље бележе раст, стога Запад више не може Истоку држати економске лекције, како је било деценијама, јер су се ствари промениле.

​        „Одбијате да признате да сте изгубили новац и да сте због тога сиромашни. А то не можете променити штампањем новца. Новац није нешто што само можеш наштампати. Иза њега мора нешто стајати, или добра економија или злато”, рекао је Мохамад који пре свега сматра да би Европа требало да смањи зависност своје економије од финансијског сектора.

​        „Вратите се ономе што ја зовем прави бизнис: производњи роба, пружању услуга, трговини, а не пуком премештању бројки у банкарским књигама, што сада радите”, истакао је Мохамад.