„ВАШИНГТОН ПОСТ“: Кипар бајата прича, Словенија је на реду

ЉУБЉАНА ИМА ПРОБЛЕМ СА КОМПАНИЈАМА КОЈЕ СУ ПОСЛОВАЊЕ ФИНАНСИРАЛЕ КРОЗ ДУГ, УМЕСТО КРОЗ КАПИТАЛ

• У прошлонедељном извештају ММФ указано да су, због огромног броја ризичних зајмова, словеначке банке запале у проблеме, па је обим ненаплативних кредита у три највеће порастао са 15,6 одсто у 2011. на 20,5 одсто у 2012. години. А готово трећина тих кредита одобрена је приватним фирмама
• Словеначки јавни дуг је прошле године износио само 52,7 одсто БДП-а, а предвиђа се да ће порасти до максималних 69 одсто до краја 2014.
• Да Словенија има властиту валуту, проблем би било релативно лако решити. Она је, међутим, нема и због тога се налази на ивици провалије, закључио је „Вашингтон пост“

        УТИЦАЈНИ и добро обавештени амерички дневни лист „Вашингтон Пост“ објавио је: криза на Кипру је већ бајата вест - нова земља за коју се треба бринути је Словенија.

       ВП је својим читаоцима указао да је Словенија мала чланица ЕУ, смештена између Италије, Аустрије, Мађарске и Хрватске, која иза себе има прилично лошу недељу, уз скок каматних стопа на обвезнице на 5,4 одсто, услед страховања да ће јој бити потребна међународна финансијска помоћ.

       „Ниво на ком се тренутно налазе приходи на словеначке државне записе још је доста испод кризног нивоа. Каматне стопе на Кипру се, рецимо, крећу око седам одсто. Међутим, стопе и у Словенији су свакако у опасној зони“, оценио је амерички дневник.

       За разлику од већине земаља које су се мучиле са кредитима у сектору некретнина, Словенија је имала проблем са компанијама које су пословање финансирале кроз дуг, уместо кроз капитал. Велики корпоративни зајмови финансирали су већи део привредног раста у целом периоду од 2000. године.

       Подаци ЕУ показују да је само у 2007. дуг приватног сектора порастао за 23,5 одсто, а дуг нефинансијског приватног сектора за чак 40 одсто. Добар део тих кредита проглашен је ненаплативим током кризе из 2008.

       У прошлонедељном извештају ММФ указано је да су, због огромног броја ризичних зајмова, словеначке банке запале у проблеме, па је обим ненаплативних кредита у три највеће  порастао са 15,6 одсто у 2011. на 20,5 одсто у 2012. Готово трећина тих кредита одобрена је приватним фирмама.

       „Вашингтон пост“ подсећа да је Словенија, као и добар део европских земаља, ушла у кресање плата у јавном сектору, као и социјалних бенефиција ради спуштања буџетског дефицита на 3,5 одсто у 2012. Тај циљ је остварен, али није решен проблем трошкови докапитализације банака.

       Након одласка Јанеза Јанше, премијера склоног корупцији, на власт је дошла нова влада левог центра, на челу са Аленком Братушек, која је саопштила да јој је важније да покрене привредни раст, него да смањи јавни дуг. Њен став би, оценио је ВП, могао да доведе до даљег пада кредитног рејтинга Љубљане, будући да расту страховања око повећања дужничког терета, што се осликава и у скоку каматних стопа на обвезнице.

       ММФ предочио Словенији да продајом обвезница ове године прибави 2,92 милијарде евра, од којих би трећина отишла на докапитализацију проблематичних банака. Међутим, уз високе каматне стопе, прибављање те количине новца могло би се показати тешким, наводи лист.

       У том случају, Љубљана би морала да се обрати Европској централној банци, Европској комисији, ММФ-у или свима заједно, не би ли добила кредит по стопама нижим од тржишних. Другим речима - Словенији би био потребан пакет спаса, упозорио је „Вашингтон пост“.

       Објавио је и мишење Марка Крањеца, члана словеначке централне банке и ЕЦБ,  да његовој земљи ипак неће бити потребан међународни појас за спасавање јер је њена ситуација много лакша него на Кипру.

       Кипарски банкарски депозити вреде око 800 одсто бруто домаћег производа (БДП), у словеначки свега 125 одсто.

       Осим овога, словеначки јавни дуг је прошле године износио само 52,7 одсто БДП-а, а предвиђа се да ће порасти до максималних 69 одсто до краја 2014. године.

       У поређењу са земљама са сопственим валутама, као што су САД, а поготово у поређењу са земљама у кризи, као што је Грчка, то је незнатна сума.

       Да Словенија има властиту валуту, проблем би било релативно лако решити. Она је, међутим, нема и због тога се налази на ивици провалије, закључио је „Вашингтон пост“.