Ускоро ће Нобела за физику добити планета Земља – за поштовање закона гравитације

РУСКИ ПОЛИТИЧКИ КОНСУЛТАНТ О ДОДЕЉИВАЊУ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА МИР

Анатолиј Васерман

• Барак Хусеин Хусеинович Обама добио је 2009. године Нобела „за изузетне напоре у јачању међународне дипломатије и сарадње међу народима”. Он је председник постао 20. јануара 2009. године, а списак номинованих је закључен у фебруару те године. То значи да су му награду дали као аванс – за обећања која је давао током предизборне кампање. А изјаве које се дају у кампањи не подлежу осуди и ако су чиста лаж
• Главну улогу у уједињењу Европе нису одиграли `племенити` политичари, већ неумољиви закони економије. Зато би се успешно могла доделити Нобелова награда за физику нашој планети Земљи - због поштовања закона гравитације
• Норвежани могу да овако наставе и да следеће године награду за мир доделе читавом свету! За то што се још увек није самоуништио у глобалном нуклеарном рату

Пише: Анатолиј Васерман

         ПРЕ неколико деценија светом се ширила легенда: 1939. године међу кандидатима за Нобелову награду за мир били су Едуард Клодович Даладије, Артур Невил Џозефович Чемберлен и Адолф Алојзијевич Хитлер – због прихватања Споразума потписаног у Минхену 30. септембра 1938. године који је спречио војни сукоб везан за Судетску кризу.

         Четврти учесник споразума био је Бенито Амилкаре Андреа Алесандрович Мусолини али није био номинован зато што је -према тестаменту Алфреда Бернхарда Емануеловича Нобела -награду могуће поделити само тако да једна њена половина буде преполовљена, а то је чинило немогућим да истовремено буду три добитника.

         Борбе у Европи су почеле већ 1. септембра 1939. – месец и по дана пре доделе. Репутација норвешког парламента је (од 1814. до 1905. године Норвешком је заједно са парламентом владао Краљ Шведске, тако да све награде у свим номинацијама формално додељује Нобелова отаџбина) остала је ипак неукаљана.

         Недавно је скинута ознака поверљивости са архива Нобеловог комитета за све номинације. Прича са почетка текста изгледа нема покриће. Али, популарности тих прича потврђује колико је сумњива ова светска награда. За неке награде су више од прича.

         Нобелову награду за мир 1994. године добили су шеф терористичке организације Фатах који је патентирао технологије отимања авиона - Мухамад Абд ар Рахман Абд ар Рауф (Јасер) ал Кудва ал Хусеини Арафат, премијер Израела Јицак Нехенијевич Рубицов (Рабин) и министар иностраних послова Израела Шимон Јицакович Перски (Перес).

         За потписани споразум у Ослу 13. септембра 1993. године о привременој самоуправи на територијама које су резолуцијом Генералне Скупштине УН број 181 додељене независној арапској држави (те земље су 1974. године – одмах после ступања на снагу резолуције – заузеле суседне француске и британске колоније, а 1967. године Израел их је отерао и оставио их у статусу који је претпостављао накнадно регулисање) и о признању Палестинској ослободилачкој Организацији (у моменту потписивања споразума) права да представља Арапе који живе на тим територијама. А такође: о Арафатовом (ПЛО) признању права Израелу на мир и безбедност и о одустајању ПЛО од терора и насиља.

Проглашење добитника Нобелове награде за мир

         Како се и очекивало, Израел своје обавезе у основи није поштовао, а терористи су остали терористи.

         Нобелову награду за мир 2007. године добили су бивши потпредседник САД Алберт Арнолд Алберт-Арнолдович Гор и „Међународна група експерата за изучавање климе” - „за истраживање промена које је изазвала активност људи и израду мера за њихово евентуално спречавање”. А теорију ефекта стаклене баште и њен утицај на глобално загревање, коју су лауреати пропагирали, оповргао је у свом директном експерименту велики амерички физичар Роберт Вилијемс Робертович Вуд још 1909. године. А циљ пропагирања ове теорије је масовно разарање земаља у развоју које нису у стању да  реконструишу своје привреде у складу са награђеном теоријом.

         Та теорија је, заправо, начин да се овековечи економска супериорност земаља које себе још сматрају развијеним над остатком света. Шта више, мере, које су већ донете на основу ове потпуно фалш теорије (то зна сваки образовани физичар), створиле су штету која се мери милионским људским животима.

         Барак Хусеин Хусеинович Обама добио је 2009. године Нобела „за изузетне напоре у јачању међународне дипломатије и сарадње међу народима”.

         Он је председник постао 20. јануара 2009. године, а списак номинованих је закључен у фебруару те године. То значи да су му награду дали као аванс – за обећања која је давао током предизборне кампање. А изјаве које се дају за време кампање не подлежу осуди чак и ако су чиста лаж – кандидати имају право на лаж. Обама – није изузетак.

         Обећање да ће повући војску из Ирака и Авганистана још увек није извршио: процес је формално почео, али ће ићи темпом који ће се тешко завршити до краја могућег другог мандата Обаме. Али, зато је Обама, за четири године председниковања, успео да организује смене власти у Тунису и Египту, инвазију на Либију. Истина, главну улогу су одиграли европски асистенти – премијер Велике Британије Дејвид Вилијем Доналд Јан Доналович Камерон и председник Француске Миклош Палович Шаркоши де Над Боча - будући да су САД одмах након прве провокације савезницима оставиле прљав постао. Почев од масовног бомбардовања до десанта специјалних јединица.

         А сада САД, заједно са арапским фундаменталистичким монархијама финансирају и оружјем снабдевају стране плаћенике – терористе у Сирији и спремају напад на Иран...

         Једном речју, свет на длану.

         На крају, сада је – за 2012. г. – награде удостојена читава Европска Унија „за шест деценија одбране људских права у Европи и дугорочну улогу на обједињавању континента”. Како је својевремено у сличним ситуацијама говорио Владимир Иљич Уљанов – то је „формално исправно, а у суштини је изругивање”.

         Европска заједница за угаљ и челик настала је ради спречавања даљих сукоба око каменог угља и железне руде којих има у долини реке Рур, Алзасу и Лорену. Међутим, зато је Европска економска заједница настала из претходне заједнице не ради заштите људских права (та парола је смишљена касније), већ због очигледне користи од интеграције већег дела технички компликоване производње.

         На крају, брисање свих економских граница у Западној Европи – стварање Европске Уније – почело је после открића у истраживању које је обавила група тадашњих европских економиста 1970. године, а која је открила праг исплативости нових пројеката.

         У моменту истраживања, нису се могла исплатити новине – изнете на западноевропско тржиште – са 300 милионским становништвом. У СССР је тада тај праг износио 250 милиона људи, а СССР је имао далеко више становништва. Сада је тај праг у западноевропским условима око 400 милиона, а на постсовјетском простору негде око 200 милиона.

         Све у свему, главну улогу у уједињењу континента нису одиграли `племенити` политичари, већ неумољиви закони економије. Зато би се успешно могла доделити Нобелова награда за физику нашој планети Земљи због поштовања закона гравитације.

         Могли бисмо много тога да кажемо о људским правима. На пример, албански разбојници су касапили Србе у српској покрајини Косово и продавали њихове органе под окриљем НАТО и ЕУ.

         Релативно мирна покрајина је вишегодишњим усаглашеним напорима кључних политичара из земаља ЕУ претворена у прво разбојничко гнездо, а затим у главну дистрибутивну базу авганистанског хероина за Европу који се тамо допрема америчким војно-транспортним авионима.

         Можемо да наставимо са примерима који показују противречности одлука Нобеловог комитета, с једне стране, и Нобелове заоставштине и реалности, са друге стране.

         Међутим, једноставније је да Норвежани наставе и следеће године награду за мир доделе читавом свету!

         За то што се још увек није самоуништио у глобалном нуклеарном рату.

         Поготово што и напори Комитета такав рат све више чине реалним.

         Превео: Горан Шимпрага