Унутар CIA у току кампања против „цурења тајних података“

У АМЕРИЧКИМ ОБАВЕШТАЈНИМ СЛУЖБАМА ПОЧЕЛА „ПОСТСНОУДЕНОВСКА ЕРА”

Џон Бренан

• Директор CIA Џон Бренан признао да унутар службе води кампању „Поштуј заклетву“ и да је позвао потчињене да „побољшају корпоративну културу умећа чувања тајне“
• Сноудена ни у САД не сматрају „шпијуном“, а до 45 одсто Американаца чак га подржава јер сматра да га власт не гони због злоупотребе положаја, већ што је, отворивши очи јавности, открио самовољу америчких специјалних служби и начин на који крше законе

          АМЕРИКАНЦИ су још у паници због Едварда Сноудена.

         Директор CIA Џон Бренан признао је да унутар службе води кампању „Поштуј заклетву“ да би зауставио „цурење“ тајних информација. У специјалном меморандуму, позвао је потчињене да „побољшају корпоративну културу умећа чувања тајне“.

         Кампања је реакција на Сноуденова открића, а он је - као што се зна - целом свету открио да специјалне службе САД имају доступ сваком телефонском позиву преко највећег америчког оператера Verizon, као и податке супертајног програма америчке Агенције за националну безбедност PRISM који омогућује непрекидно онлајн праћење грађана других земаља.

         Бренанови потези само потврђују даспецијалне службе САД имају налог да „затегну шрафове“, иако чињеница да је, агенција Асошијејтед прес - већ 26. јуна дошла у посед тек потписаног документа - говори да све не иде баш најбоље са тајним операцијама.

         „Специјалне службе САД суочавају се са потпуно новом појавом. Едвард Сноуден - исто као и официр Бредли Менинг који је WikiLeaks предавао тајне војне документе - нису класични издајници. Ни један од њих двојице није радио за новац и у интересу неке непријатељске стране државе“ - каже председник Међународне антитерористичке асоцијације Јосиф Линдер.

         Он каже да они нису прекршили заклетву и правила службе, већ су радили у складу са идеалима америчке демократије.

         Овај експерт сматра да „такве правдољубиве људе не може да заустави ни једно правило и да зато треба очекивати додатно цурење тајних информација“.

         Ради се о томе да је један од основних критеријума избора за рад у америчким специјалним службама патриотизам и грађанска позиција.

         Сноуден и Менинг су, саматра Линдер, идеалисти који су се у раду суочили са двоструким стандардима. Они су своје поступке чинили полазећи од племенитих побуда, поставши свесни да постоји јаз између оног што се прокламује и онога што се стварно дешава.

         Они се не плаше оштрине казне. У свакој специјалној служби постоји нормативна база која регулише режим тајности. За цурење информација предвиђене су казне - од парничне до кривичне одговорности која укључује и ону највишу - смртну.

         Интересантно је да Сноудена ни у САД не сматрају „шпијуном“ и да га до 45 одсто Американаца чак подржава. Они сматрају да га не гоне због злоупотреба положаја, већ што је, отворивши очи јавности, открио самовољу америчких специјалних служби и начин на који оне крше законе, сматра Линдер.