У којим земљама је добро бити жена

Листа Светског економског форума за једнакост међу половима

Наставница из Руанде

* Руанда је једина држава на планети у којој су посланици већином жене, док је Бурунди једина земља где је запослених жена више (92 одсто радно способних жена), него мушкараца (88 одсто)

* Сапатеров други кабинет се састојао од девет жена и осам мушкараца, чиме је шпанска влада постала прва у Европи у којој су већину чиниле жене. Међутим, жене у Шпанији још увек зарађују у просеку 30 одсто мање него мушкарци

* У Летонији  су 2010. жене чиниле 71 одсто универзитетских дипломаца ове балтичке земље, 50 одсто судија у Врховном суду и 45 одсто запослених у сектору истраживања и развоја

         ЖЕНЕ заузимају скромних 14 одсто светских посланичких места, а чине више од две трећине од 1,3 милијарде људи који живе у условима екстремног сиромаштва широм планете

         Када размишљамо о најбољим местима у свету за живот жена, најпре падне на памет северна Европа. И заиста, земље попут Финске, Исланда, Немачке и Шведске се углавном високо рангиране на плану једнакости полова.

         Шведска нуди женама (добро, и мушкарцима) 480 дана плаћеног одсуства – уз 80 одсто зараде – које може да се искористи у било ком периоду док дете не напуни осам година.

         Листа од 135 земаља, коју је 2011. направио Светски економски форум (WЕФ) на површину је избацила мали број земаља које се изненађујуће добро котирају што се тиче смањења неједнакости међу половима. Међутим, слика је много различитија него што можда претпостављате.

         Руанда је једина држава на планети у којој су парламентарни посланици већином жене, док је Бурунди једина земља где је запослених жена више (92 одсто радно способних жена), него мушкараца (88 одсто).

         Жене зарађују само десет процената светског дохотка, али одрађују две трећине радних сати у свету.

         Међутим, нису две афричке земље једине.

         Филипини се налазе на осмом месту WЕФ-ове листе, него су први по „достигнућима у образовању“ и „здравству и егзистенцији“ и једина су азијска земља која је 2011. у овим категоријама затворила јаз међу половима.

         Управо почетком марта, Сенат Филипина је усвојио закон усмерен ка окончању полне дискриминације на радним местима. „Женска магна карта“ из 2009. гарантује да ће држава „омогућавати потребне механизме за спровођење и гарантовање реализације женских права“.

         Жене у Шпанији још увек зарађују у просеку 30 одсто мање него мушкарци. Међу првих десет земаља са WЕФ-ове листе, седам је европских, па можда и није изненађујуће видети Шпанију на 12. позицији. Оно што је изненађујуће, међутим, су брзи кораци које је Шпанија последњих година направила како би стигла на ову позицију.

         А још 1970-их, шпанска влада није дозвољавала женама да сведоче на суду, нити да самостално отворе рачун у банци.

         Бивши премијер Хосе Луис Родригес Сапатеро, чији је мандат трајао од 2004. до 2011, са поносом је себе прогласио феминистом и учинио је женска права једним од главних питања којим се бави његова влада.

         На почетку свог другог мандата 2008, његов кабинет се састојао од девет жена и осам мушкараца, чиме је шпанска влада постала прва у Европи у којој су већину чиниле жене. Међутим, упркос овим импресивним напрецима, остало је још много тога да се уради: жене у Шпанији још увек зарађују у просеку 30 одсто мање него мушкарци.

         Летонија има своје проблеме – на пример, током глобалне финансијске кризе претрпела је неколико већих удараца - али та земља наставља да одржава снажан тренд што се тиче једнакости међу половима.

         Према подацима из 2010, жене су чиниле 71 одсто универзитетских дипломаца ове балтичке земље, 50 одсто судија у Врховном суду и 45 одсто запослених у сектору истраживања и развоја. Прва председница Летоније Вајра Вике-Фрејберга увела је земљу у Европску унију 2004.

         Према Светској банци, жене у Летонији зарађују просечно око 80 центи за сваки долар који зараде њихове мушке колеге.

         Куба је 2011. завршила на 20. месту WЕП-ове листе, осигуравши тако прво мјсто међу земљама Латинске Америке и Кариба због јачине њеног огромног учешћа жена међу стручном и техничком радном снагом (60 одсто ових радника су жене), у парламенту (43 одсто), као и због запаженог ангажовања у примарном, секундарном и терцијарном образовању.

         Али, у слабој кубанској националној скупштини има 43 одсто жена, док у утицајном Централном комитету и Политбироу има мање од 15 одсто жена).