„Темплари” затражили да њихов „коменданте Брејвик” буде ослобођен

НОРВЕШКА СЕ СУОЧИЛА СА „УЛТИМАТУМОМ” КОЈИ СЕ МОГАО ОЧЕКИВАТИ

• Политичари, посланици парламента и уредници норвешких новина добили су у понедељак увече писмо које је потписао заменик првог човека Реда Темплара. Аутор писма тврди да је поступак Брејвика, (кога назива „коменданте“) учињен из уверења о неопходности и искључиво за добро Норвешке и ради борбе са мултикултурализмом, који је покорио Европу
• „Темплари“ захтевају да се „коменданте“ оправда и ослободи. У супротном, они норвешком друштву прете „ратом“ и уништењем политичке елите
• Овога пута упозорење су озбиљно примили: управа контраобавештајне службе департмана норвешке полиције (ПСТ) већ је почела да трага за тајанственим витезом – темпларом. А новинари и експерти поново разматрају давно остављену верзију према којој Брејвик није деловао сам
• Највероватније, никакав „ред темплара“ спреман да устане у одбрану свог „коменданте“, у ствари, и не постоји. Заправо, и у Европи и у САД има доста организација које себе називају наследницама Витезова Храма, пошто су после успеха књиге Дена Брауна „Давинчијев код“ темплари ушли у моду. Само овде они не представљају реалну политичку снагу
• Што се тиче аутора писма, који је озбиљно узнемирио хладнокрвне Скандинавце, није искључено да он лично има везе са органима за спровођење закона

         Пише: Кирил Бенедиктов, политиколог  (Известија)

         КАД је пре годину дана организатор највећих терористичких аката у историји Норвешке, Андерс Беринг Брејвик, рекао истражним органима да је темплар - нико му није поверовао.

         Међутим, било је разлога да се на те речи обрати пажња. На првој страници свог манифеста изложеног на Интернету (2083 – Европска декларација о независности“), Брејвик је поставио крст темплара и потпис „Ред Сиромашних Витезова Христових и Соломоновог Храма“.

         По Брејвиковим речима, организацију темплара, која себе назива „Европски покрет отпора“, основали су представници дванаест различитих хришћанских конфесија 2002. године у Лондону. У њиховом саставу био је католик – Француз, агностик – Холанђанин, православни Србин и чак „руски хришћански атеиста“. Ред је намеравао да се бори са исламом, комунизмом, културним марксизмом, мултикултурализмом и национал-социјализмом.

         Ипак, све до експлозије у центру Осла и масакра на острву Утоји темплари нису изводили никакве јавне акције. Због тога Брејвикови наводи нису ни изазвали никакво интересовање код полиције. Проверили су, наравно, „Лондонски траг“, али само формално, реда ради и, разуме се, ништа занимљиво нису открили.

Кирил Бенедиктов

         А онда неочекивана сензација: политичари, посланици парламента и уредници норвешких новина добили су у понедељак увече писмо које је потписао заменик првог човека тог истог Реда Темплара. Аутор писма тврди да је поступак Брејвика, (кога је назвао „коменданте“) учињен из уверења о неопходности и искључиво за добро Норвешке и ради борбе са мултикултурализмом, који је покорио Европу. „Темплари“ захтевају да се „коменданте“ оправда и ослободи. У супротном, они норвешком друштву прете „ратом“ и уништењем политичке елите.

         Овога пута упозорење су озбиљно примили: управа контраобавештајне службе департмана норвешке полиције (ПСТ) већ је почела да трага за тајанственим витезом – темпларом. Новинари и експерти разматрају давно остављену верзију према којој Брејвик није деловао сам.

         У читавој овој сторији привлачи пажњу једна значајна „подударност“.

         На електронске адресе норвешких политичара и новинара писмо Витезова Храма доспело је увече, истог дана када је објављен извештај независне комисије у којем је норвешка полиција оштро критикована због непрофесионалности која је Брејвику омогућила да несметано реализује своју замисао.

         Уистину, детаљан опис  тумарања норвешких снага силе (укључујући и одред специјалне намене „Делта“), који су скоро сат времена путовали до острва Утоја, оставља чудан утисак. Посебно зачуђује покушај да се сва невешта дејства полиције пребаце на „необјашњиву грешку у GPS-системима због које су се полицајци прво упутили на сасвим друго острво.

         Или норвешка полиција начелно није узела у обзир могућност такве ванредне ситуације, (што је искрено речено мало вероватно: сурова природа ове земље погодује разним ванредним ситуацијама, дакле, захтева висок ниво координације између различитих служби), или се, као што су на многим форумима претпостављали норвешки корисници Интернета, радило о завери унутар полиције, чији је циљ био да се терористи дâ могућност да убије што је могуће више људи.

         Али, сада се уопште не ради о томе да ли су полицајци случајно или намерно успоравали хватање „коменданте“ Реда Темплара.  Како год било, извештај комисије од 500 страница угрозиће не само појединачне каријере и судбине у систему МУП и контраобавештајне службе ове земље, већ, сасвим могуће и судбину њене садашње владе.

         Сада се у скандинавским средствима јавног информисања развила читава кампања против премијера владе, Јенса Столтенберга. „Столтенберг мора да оде!“ – позивају данске новине ВТ, оптужујући норвешког премијера због слабе контроле рада полиције, што је учинило могућом прошлогодишњу трагедију. Оптужба је тим пре цинична јер је Столтенберг дошао у владу као шеф Норвешке радничке партије, у чији је омладински логор на острву Утоја Брејвик пуцао. 

Јенс Столтенберг

         Тешко да је изненађујуће да је неко сматрао за згодно да искористи процес Брејвику и истрагу деловања полиције да би свео рачуне са норвешким премијером. Али, онда у сасвим у другом светлу изгледа писмо „витезова – темплара“ са претњом на адресу највиших политичара у тој земљи.

         Прво, ти политичари, (укључујући и Столтенберга) аутоматски прелазе у ред мета непознатих терориста и самим тим добијају известан аванс јавних симпатија и подршке. Друго, само полиција и контраобавештајна служба могу заштитити норвешко друштво од „темплара“, иако су, чак јавно, понижене и критиковане. „Немам за вас других писаца“, - говорио је некад Стаљин Фадејеву. За норвешке грађане Столтенберг такође нема других представника силе, макар у овом моменту. А претња од стране „темплара“ више је него актуелна – пресуда у предмету Брејвик треба да буде оглашена 24. августа.

         Највероватније, никакав „ред темплара“ спреман да устане у одбрану свог „коменданте“, у ствари, и не постоји. Заправо, и у Европи и у САД има доста организација које себе називају наследницама Витезова Храма, пошто су после успеха књиге Дена Брауна „Давинчијев код“ темплари ушли у моду. Само овде они не представљају реалну политичку снагу.

         Што се тиче аутора писма, који је озбиљно узнемирио хладнокрвне Скандинавце, није искључено да он лично има везе са органима за спровођење закона.

         Све горе наведено уопште не значи да се случај са писмом може избећи. Иза њега се магловито назиру обриси некакве  замашне игре у којој награде могу бити, како дужности у влади Норвешке, тако и приступ налазиштима нафте у подручју Лофотенских острва, чије се резерве процењују на 1,3 милијарде барела.

         Под притиском Столтенберга, који се ослањао на међународни еколошки покрет, у марту 2011., четири месеца пре масакра који је починио Брејвик, Влада Норвешке донела је одлуку да се ради добијања нафте не отвара акваторија приобаља  архипелага Лофотен, Вестеролен и острва Сења, како се не би излагали ризику драгоцени еколошки системи.

         Осим тога, проблем који је натерао Брејвика да се лати оружја до сада није решен и не може бити начелно решен у оквиру постојећег либерално–демократског модела у тој земљи. Фамозни мултикултурализам и даље је ту: бројни имигранти из сиромашних земаља Истока и Југа као и раније пристижу у просперитетне европске државе изазивајући код месног становништва потпуно предвидиву негативну реакцију. А то значи да ће се раније или касније неизбежно у Европи појавити нови Брејвик.

Превела

     Ксенија Трајковић