Свима нама у Европи управљају политиканти који жуде да чисте и полижу америчке чизме

ФРАНЦУСКИ НАУЧНИК И ФИЛОЗОФ НА ТЕМУ:

ДОСТОЈЕВСКИ ПРОТИВ МАСОНА-ИЛУМИНАТА АМЕРИКЕ

• Један од фанатичних ликова романа „Зли дуси“ тврди: Кирилов и ја смо одмах закључили да смо ми, Руси, пред Американцима сасвим мала деца и да је потребно родити се у Америци или се, барем, за дуги низ година саживети с Американцима да бисмо им били равни
• Јунак Достојевског, Шигаљев, овако је одредио проблеме и коначно решење за савремену олигархију: Човечанство треба да се подели на два неједнака дела. Једна десетина добија индивидуалну слободу и неограничено право над преосталих девет десетина. Ови су, пак, дужни да изгубе идентитет и да се претворе у нешто налик на стадо и уз потпуну покорност да остваре препород првобитне наивности, нешто као првобитни рај...
• Американизовани бољшевизам био је уверен да ће победити и сломити империјалистички американизам
• Совјетски Савез је био веома популаран у Америци у време Троцког, да и не говоримо у време Рузвелта. Међутим, кад је СССР почео да ревидира своју американизацију и да поново открива своје руске корене - одједном се претворио у Империју Зла

        ОВАЈ есеј сталног сарадника портала pravda.ru - научника и филозофа Николаса Бонала - посвећен је пророчким и данас веома актуелним размишљањима Фјодора Михаиловича Достојевског, која је изрекао на страницама романа „Зли дуси“.

       Бонал је уверен да је у том свом делу велики руски писац осетио погубност реализације америчких „рецепата“ развоја друштва.

Аутор: Николас БОНАЛ

       АМЕРИКА је наступила у улози велике капиталистичке државе тек 1776. г., али је пре свега, послужила као модел, матрица и извор надахнућа за све просвећене људе планете, за - Илуминате. А нема писца који би фасцинантније од Фјодора Михаиловича Достојевског развио тај сиже у свом ремек делу „Зли дуси“.

       Један од фанатичних ликова романа износи следећу тврдњу:

       - Напротив, Кирилов и ја смо одмах закључили да смо „ми, Руси, пред Американцима сасвим мала деца и да је потребно родити се у Америци или се, барем, за дуги низ година саживети с Американцима да бисмо им били равни“.

       Већ сам писао о опседнутима у Америци и о њиховом односу према имигрантима из Европе. Ипак, од самог почетка Америка је по читавој планети инспирисала много више фанатика левог правца него конзервативаца, чак и ако су конзервативне партије наступале као „корисни идиоти“ у борби за американизацију и наметање империјализма током хладног рата. А то уопште није парадокс.

       Све социјалне реформе, чак и најапсурдније, потичу из Америке и само отуда. 

       Таква изјава се може сматрати реалном почев од проглашења Декларације о независности Сједињених Држава.

       Конзервативни историчар Медисон Грант подсетио нас је 1922. да је та добра демократија за време грађанског рата убила милион људи, а сем тога је - „организовала истеривање из земље лојалиста (присталица енглеске круне) и конфискацију њихових поседа“.

       Уверен да је Америка била  трон светске  дарежљиве „фил-ентропије“ (дозвољавам себи овакву игру речи), велики заштитник природе и дивљих животиња, у својој изванредној књизи он додаје:

       - У Америци смо  просперирали у уништењу привилегије рођења... Сада се бавимо уништавањем привилегије благостања... постоји и тенденција ка офанзиви на привилегију интелекта...

       А ако оставимо по страни олигархе и ревизоре тог ентропијског система, онда је све то, наравно, истина. Ипак, управо та црта нам објашњава зашто су „Зли дуси“ Достојевског служили као стимуланс и пример америчким милионерима, ексцентрицима и филантропима:

       - Прочитао сам у новинама биографију једног Американца. Он је своје огромно богатство оставио за фабрике и озбиљне науке, свој скелет студентима у тамошњој академији, а своју кожу за добош с тим да се даноноћно на њој удара америчка национална химна. Авај, ми смо пигмеји у поређењу са полетом мисли Северно-америчких држава; Русија је игра природе, али не и ума.

       Комплекс ниже вредности светских либерала, било да је Француз, Рус или Чилеанац, аутор разоткрива веома оштрим тоном:

       - Наш руски либерал је пре свега лакеј и само гледа како некоме чизме да очисти. 

       Нама је јасно да таква тврдња постаје истинита. Па, сада свима нама у Европи управљају политиканти који жуде да чисте и полижу америчке чизме. Време голиста је прошло.

       Као што је већ речено, Америка је - изузетна земља већ и због тога што иступа против природе и здравог смисла. А то је љутило такве велике умове као што су Бодлер и По, али то је било оно што су тражили амерички либерални, радикални и субверзивни револуционарни умови.

       Зато се Достојевски окреће описивању ничеовске „umwertung“ - ревизије вредности која почиње у Америци - земљи феминисткиња, друштвених инжењера и масона-илумината:

       - Xа, ха! Слушајте, ја сам их све избројао: учитељ који се са децом руга њиховом богу и њиховој колевци, већ је наш. Адвокат који брани образованог убицу тиме да је он цивилизованији од својих жртава, а да би новац ископао није могао да не убије, већ је наш. Ђаци, који убијају сељака да би имали доживљај, наши су, наши. Поротници који преступнике све редом оправдавају, наши су. Јавни тужилац престрашен у суду што је недовољно либералан, наш је, наш.  Службеници, књижевници, о, наших је много, ужасно много, ни сами не знају! С друге стране, послушност  школске деце и будала је кулминирала; наставницима је згњечена жучна кеса; свуда је неизмерна сујета, зверињи апетит, нечувен...

       Прелазак у савремено доба одговара годинама 1860.-1870. (што ће се век касније вратити заједно са Џонсоном).

       Јунак, по имену Кирилов, одлази у Америку, затим се враћа и за себе открива прецењене, преокренуте вредности. Ми и јунаци Достојевског већ смо скоро спремни за свет који је пун социјалних реформи, теоретичара о питању родне теорије и других пост-људских говорника. Америка је - земља политички коректних расположења и сањара о утопији (комплекс терора је - такође утопија):

       - Кренуо сам -  теза Littre бесни да је злочин лудило: враћам се - и злочин већ није лудило, него управо здрав смисао и скоро је обавеза, у најмању руку племенита побуна. „Па како цивилизован убица да не убије ако му је потребан новац!“. Али, то су само душице. Руски бог је већ устукнуо пред „јефтиноћом“.

       Раније сам писао о неједнакости у америчком систему. Као што је познато, четиристо милијардера поседује исто онолико богатства колико и 50 процената сиромашних у тој занимљивој демократији. Али, јунак Достојевског, Шигаљев, (господин са великим ушима!) већ је одредио проблеме и коначно решење за савремену олигархију:

       Као коначно решење питања он предлаже да се човечанство подели на два неједнака дела. Једна десетина добија индивидуалну слободу и неограничено право над преосталих девет десетина. Ови су, пак, дужни да изгубе идентитет и да се претворе у нешто налик на стадо и уз потпуну покорност да остваре препород првобитне наивности, нешто као првобитни рај, иако ће свакако радити.

       Шигаљев признаје да ће претварање новог човечанства у потчињено стадо бити могуће путем... образовања! А елита илумината биће богата и хуманитарна, уз то још и - ауторитарна.

       И то још није све. Нова елита Билдерберга обожава свој новац, дозвољавајући нашим оронулим нацијама да се забавља само дуговима. Међутим, и то је описао Достојевски:

       - зашто су сви ти одважни социјалисти и комунисти истовремено и такве нечувене тврдице, грамзивци, поседници, тако да чак, што је већи социјалиста, што је даље отишао, тиме је и више поседник...

       Нећу више инсистирати. Додаћу само једну специфичност. Све што је написано о бољшевизму и у његову корист подразумева не само то да су све то финансирале одређене америчке банке, него и то да је сама Америка послужила као модел за бољшевике.

       Подсетићу читаоца на познате редове Лава Троцког, (Уз питање о перспективи светског развоја. Реферат од 28. јула 1924. г.) - великог поклоника Америке, чија је посета била важна за реализацију руске револуције и уништење царске власти:

       - Ако се још поткујемо физиком, математиком, техником, ако американизујемо нашу још слабу социјалистичку индустрију, онда можемо са десетоструком сигурношћу рећи да је будућност потпуно и коначно наша.

       Американизовани бољшевизам ће победити и сломити империјалистички американизам.

       У то време Совјетски Савез био је веома популаран у Америци, да и не говоримо у време Рузвелта. Међутим, када је СССР почео да ревидира американизацију и да поново открива своје руске корене, онда се он, управо тада, одједном због нечег, одмах претворио у Империју Зла.

       Превела Ксенија Трајковић