Швајцарска престаје да буде порески рај и губи 10.000 радних места

А ДЕЦЕНИЈАМА ЖИВЕЛА ОД БАНКАРСКЕ ТАЈНЕ И СВОЈЕ НЕУТРАЛНОСТИ

• Нико не зна са сигурношћу колико швајцарски сектор управљања приватним средствима зависи од утаје пореза. Банкарске процене депозита појединаца се крећу од најмање 30 одсто до 60 и више процената. Многи кажу да ће значајан део ових фондова отићи из швајцарских сефова
• Чак би и досад предузете мере могле извршити притисак на швајцарску економију која се умногоме ослања на профите финансијског сектора. Неки економисти предвиђају губитке од 10.000 радних места и целог процента швајцарског БДП
• Многи стручњаци сматрају да је само питање времена када ће на снагу ступити међународни стандарди према којима ће се потпуне информације о депонентима аутоматски предавати пореским властима других земаља
• То би могао бити смртоносни ударац за тајност у Швајцарској, што је традиција која датира још од 1934. када је за кривично дело проглашено било какво одавање информација о рачунима клијената осим у случајевима најгорих злочина – а утаја пореза није спадала у ту категорију

         ШВАЈЦАРСКА је деценијама била место где се преносио новац који треба сакрити, јер су га у тој планинској земљи штитили најстрожи закона о тајности података на свету.

         Међутим, с обзиром да криза евра приморава швајцарске суседе да траже нове изворе новца, трезори банака ове алпске земље одједном изгледају неодољиво, написао је Вашингтон пост. Последњих месеци, строга банкарска тајност ове земље нашла се на мети напада земаља попут Немачке и Британије као никада пре.

         Прошле недеље се састао савет у служби швајцарских извршних власти да би размотрио транспарентност банака након што се земља суочила са претњом болне изолације уколико не пристане на реформе.

         Касније овог месеца горњи дом немачког парламента треба да гласа о новом споразуму са Швајцарском којим би се од банкарског седишта захтевало да наплаћује порезе са рачуна немачких држављана. Слични споразуми су недавно потписани са Аустријом и Британијом, а и са осталим земљама се разматра могућност за сличне договоре.

         „Тајност у банкама се повезивала са основним швајцарским вредностима попут неутралности и дискреције“

         Сједињене Државе се од 2009. такође обрачунавају са избегавањем плаћања пореза и извукле су казнену одштету од швајцарских банака за које је утврђено да су помагале грађанима САД да избегну Америчку пореску службу (ИРС).

         Многи у швајцарским престоницама банкарства пре или касније пристају да предају своје финансијске књиге међународним пореским властима. У мермерним ходницима великих банака у Цириху и Женеви шапуће се шта ће бити када земља више не буде стециште оних који избегавају порезе.

         „Тешко можете да схватите шта се догађа“, казао је за Вашингтон пост Лук Тевеноз, директор Центра за банкарско и финансијско право на Универзитету у Ђенови. „Швајцарска је створила имиџ да је тајност огромна вредност коју њене банке нуде клијентима. То је била примамљива понуда, нарочито што се тиче питања пореза.“

         Нико са сигурношћу не зна колико швајцарски сектор управљања приватним средствима зависи од утаје пореза. Банкарске процене депозита појединаца се крећу од најмање 30 одсто до 60 и више процената. Многи кажу да ће значајан део ових фондова отићи из швајцарских сефова.

         Чак би и досад предузете мере могле извршити притисак на швајцарску економију која се умногоме ослања на профите финансијског сектора. Неки економисти предвиђају губитке од 10.000 радних места и целог процента швајцарског БДП-а. Последњих недеља, гиганти попут банке УБС и Credit Suisse навели су поменуте промене као један од разлога слабијих профита у трећем кварталу ове године.

         Серђо Ермоти, директор Банке УБС недавно је разбио дугогодишњи швајцарски табу када је локалним новинама казао да би та земља требало да у потпуности заврши са банкарском тајношћу. По његовој процени, у његовој банци је депоновано између 13 и 32 милијарде долара неопорезованих депозита.

         Многи стручњаци сматрају да је само питање времена када ће на снагу ступити међународни стандарди према којима ће се потпуне информације о депонентима аутоматски предавати пореским властима других земаља. То би могао бити смртоносни ударац за тајност у Швајцарској, што је традиција која датира још од 1934. када је за кривично дело проглашено било какво одавање информација о рачунима клијената осим у случајевима најгорих злочина – а утаја пореза није спадала у ту категорију.

         Међутим, оно што је за 8 милиона становника ове земље још теже прихватити је чињеница да ове промене дубоко задиру у њихов неговани имиџ снажне независности.

         „Тајност у банкама се повезивала са основним швајцарским вредностима попут неутралности и дискреције“, сматра Марк Херкенрат, социолог са Универзитета у Цириху који се бави питањима пореске једнакости. „Људи су били шокирани“ када је Швајцарска накратко 2009. стављена на ОЕЦД-ову сиву листу земаља „пореског раја“. Обични Швајцарци су почели да схватају да им земља у свету није препозната по чоколади и финим сатовима, него по утаји пореза.

         „Након велике кризе, кренуо је цунами прописа“, казао је Ханс Кофман, члан швајцарске ултрадесничарске Народне странке. Овај стручњак за банкарска питања се залаже за очување права на тајност. Снаге које заступају супротно мишљење траже, како је рекао, нереални приход.

http://www.vijesti.me/svijet/kraj-tajnosti-svajcarska-je-izgubljeni-poreski-raj-clanak-99230