Стручњак за мучење дављењем саветник председничког кандидата!
Извештај Министарства иностраних послова Русије „О стању људских права у неколико земаља света“ у 2011. години (1) – СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ
Кандидат и мучитељ: Мит Ромни и Стивен Бредбери
* Актуелна администрација наставља да примењује већину метода контроле над друштвом и мешања у приватност Американаца, које су примењивале специјалне службе у време Џ. Буша под изговором „борбе са терором“
* Истовремено Бела кућа и Министарство правде САД-а прикривају од одговорности оперативце ЦИА и чиновнике високог ранга који су одговорни за масовна и груба кршења људских права
* Знатно се погоршала реализација основних социјално-економских права грађана укључујући колективна права запослених
* Екстериторијална примена америчког законодавства наноси највећу штету на плану руско-америчких односа. Она води кршењу основних права и слобода руских грађана, укључујући произвољна хапшења и киднаповања из трећих земаља, окрутно поступање, кривично гоњење на основу доказа „лажних агената“ и сумњивих доказа (најупечатљивији примери су – предмет В. А. Бута и К. В. Јарошенко).
* У односу на 48 посебно опасних затвореника Гвантанама, против којих је тешко организовати кривични поступак због недостатка довољних доказа њихове кривице или због застарелости, администрација је одлучила да настави праксу временски неограниченог притвора без подизања оптужбе
* Никакву казну нису претрпели ни бивши сарадници Министарства правде САД-а (нпр. Џ. Ј. предаје право на Универзитету Беркли, Џ. Бајби је судија у суду државе Невада, С. Бредбери је саветник за правна питања једном од главних републиканских кандидата за председника на предстојећим изборима, М. Ромнија), који су дозволили (одобрили/омогућили) примену таквих метода мучења као што је дуготрајно лишавање сна, затварање у сандуцима са инсектима, принудно обнаживање, поливање хладном водом и симулирање дављења.
Превела: Ксенија Трајковић
СТАЊЕ у САД-у је далеко од декларативних идеала Вашингтона. Главни нерешени проблем је – омрзнути затвор Гвантанамо у којем се још увек налази 171 затвореник осумњичен за повезаност са терористима.
Председник Б. Обама је легализовао притвор без временског ограничења и без суђења, а такође одобрио наставак рада војних судова.
Актуелна администрација наставља да примењује већину метода контроле над друштвом и мешања у приватност Американаца, које су примењивале специјалне службе у време Џ. Буша под изговором „борбе са терором“. Истовремено Бела кућа и Министарство правде САД-а прикривају од одговорности оперативце ЦИА и чиновнике високог ранга који су одговорни за масовна и груба кршења људских права.
Гвантанамо
Не престају кршења међународног хуманитарног права у зонама оружаних сукоба и током антитерористичких операција, као и неселективна и непропорционална примена силе.
Продубљују се укорењени системски проблеми америчког друштва, укључујући расну дискриминацију, ксенофобију, препуњеност затвора, неоснованост примене смртне казне у односу на невине, непунолетне, душевно болесне, као и несавршеност изборног система и корупција.
Знатно се погоршала реализација основних социјално-економских права грађана укључујући колективна права запослених. У условима хроничног дефицита федералног и локалних буџета испољена је криза у судском систему и неадекватан приступ правосуђу.
Екстериторијална примена америчког законодавства наноси највећу штету на плану руско-америчких односа. Она води кршењу основних права и слобода руских грађана, укључујући произвољна хапшења и киднаповања из трећих земаља, окрутно поступање, кривично гоњење на основу доказа „лажних агената“ и сумњивих доказа (најупечатљивији примери су – предмет В. А. Бута и К. В. Јарошенко).
Гвантанамо
У време председника Б. Обаме САД нису прошириле своје међународно-правне обавезе у хуманитарној области и још увек не учествују у три од девет основних споразума о људским правима. Американци још увек нису ратификовали Конвенцију о укидању свих облика дискриминације жена и Конвенцију ОУН-а о правима детета (којој се такође није прикључила само Сомалија). Вашингтон одбија да на основу механизама конвенција сарађује у разматрању индивидуалних и колективних жалби о кршењу људских права од стране држава, истичући да амерички систем судства тај задатак обавља без спољне помоћи.
У јануару 2012. г. специјални затвор Гвантанамо у војно-поморској бази САД-а навршиће 10 година. У затвору остаје 171 затвореник (у моменту ступања Б. Обаме на дужност било их је 242). Међу њима је један руски грађанин, Р. К. Мингазов ухапшен 2002. г. у Пакистану.
У јулу 2010. г. САД су први пут депортовале затвореника против његове воље: 35-годишњи Алжирац А. Наџи отпуштен је кући без обзира на страховања да га тамо чекају нова мучења од стране власти или исламиста.
Б. Обама је ревидирао свој ранији критички однос према војним комисијама. Омогућио је обнављање њихове делатности под условом да се оптуженима доставе додатне гаранције, посебно на ограничавање коришћења доказа који се заснивају на гласинама и који су добијени под тортуром. У односу на 48 посебно опасних затвореника Гвантанама, против којих је тешко организовати кривични поступак због недостатка довољних доказа њихове кривице или због застарелости, администрација је одлучила да настави праксу временски неограниченог притвора без подизања оптужбе. Судећи по свему таква судбина чека 30 људи из Јемена које је администрација спремна да депортује тек када се у њиховој земљи „побољшају услови безбедности“.
Седиште Министарства иностраних послова РФ
У септембру 2006. г. Џ. Буш је фактички признао постојање тајних затвора ЦИА, саопштавајући о пребацивању у Гвантанамо 14 затвореника који су се налазили у тим затворима. Као што је касније постало познато током 2002-2003. г. специјалне службе су изградиле десетак сличних затвора, укључујући Авганистан, Ирак, Тајланд, Мароко, Румунију, Литванију и Пољску, а у којима се у „правном вакууму“ налазило око 100 затвореника.
У име пет бивших заробљеника ЦИА Организација „Амерички савез за грађанске слободе“ поднела је тужбу федералном суду САД-а против филијале компаније „Боинга“ – „Џепсен Дејтаплен“, чији су авиони достављали заробљена лица у тајне затворе. Међутим, администрација Б. Обаме је блокирала њено разматрање позивајући се на „државну тајну“. При том је у мају ове године Врховни суд САД-а одбио да разматра касациону жалбу тужилаца.
Упркос међународно-правним обавезама САД-а које проистичу из Конвенције против тортуре, Министарство правде је донело одлуку да не позива на кривичну одговорност сараднике специјалних служби, који су у време фамозне „борбе с терором“ користили сурове методе приликом саслушавања оптужених за тероризам. Међутим, у извештајима МКЦК и комесара за људска права у Савету Европе, Т. Хамарберга, поступање са затвореницима у тајним затворима ЦИА квалификовано је као тортура.
После „пристрасне истраге“ умрло је више затвореника (специјални тужилац Џ. Дирхем којем је 2009. г. било поверено истраживање легалности метода које је примењивала ЦИА у циљу добијања исказа, наложио је да се покрене кривични поступак само у односу на два случаја насилне смрти).
Никакву казну нису претрпели ни бивши сарадници Министарства правде САД-а (нпр. Џ. Ј. предаје право на Универзитету Беркли, Џ. Бајби је судија у суду државе Невада, С. Бредбери је саветник за правна питања једном од главних републиканских кандидата за председника на предстојећим изборима, М. Ромнија), који су дозволили (одобрили/омогућили) примену таквих метода мучења као што је дуготрајно лишавање сна, затварање у сандуцима са инсектима, принудно обнаживање, поливање хладном водом и симулирање дављења.
У САД-а није успео да се избори за правду А. Рахим ал-Нашири који је боравио у америчким тајним затворима у Авганистану, Тајланду и Пољској. Његови адвокати су у септембру 2010. г. поднели захтев пољском тужилаштву за судску истрагу држања њиховог клијента у тајном затвору у тој земљи. Из истог разлога је Афричкој комисији за људска права у Џибутију М. ал-Асад из Јемена у марту ове године поднео тужбу против друге земље у којој се налазио тајни затвор ЦИА.
(следи наставак)
