Спремите се за смартфон уместо новчаника

ДЕВЕТ ТЕХНОЛОГИЈА КОЈЕ ЋЕ ТОКОМ 2013. ПРАКТИЧНО ПОСТАТИ УОБИЧАЈЕНЕ

GoogleWallet

• Nissan је демонстрирао читав низ новина у вези са безбедношћу и аутоматизацијом процеса вожње, Volvo је најавио старт пројекта „Аутомобил без возача“ - наравно, масовно доступном, а говорка се да у неколико америчких градова свеприсутни Google припрема достављање робе аутономним возилима
• Тешко да се у 2013. може очекивати експанзија персоналних робота који могу заменити посао домаћице, али ће уређаји теле-присуства, роботизоване играчке и специјални роботи (усисивачи, косачи травњака), вероватно добити најширу примену
• Уређаји за формирање 3D модела данас се налазе у истој фази у којој су били ласерски принтери 1980.-их - гломазни, скупи и спори. Али, у наредних 3-5 година прелазак принтера за тродимензионално штампање у категорију уређаја широке примене једноставно је неминован. Судећи по броју пројеката који се налазе у разним фазама развоја, 2013. ће за те технологије постати уистину година продора
• Многима практично непозната америчка компанија Vuzix енергично промовише своје за сада још незавршене виртуалне наочари М100, које су својеврсни хибрид Bluetooth-гарнитуре и микро-дисплеја. Производња овог уређаја планирана је за 2013. и биће доступан по цени од најмање 500$

        ТОКОМ 2013. године човечанство чека низ не квантитативних, него квалитативних трендова који „прете“ да постану свакодневни.

       1. Смартфон уместо новчаника

       Без обзира што је код нас за сада тешко наћи човека који користи Apple Passbook или продавницу снабдевену NFC скенером за рад са Google Wallet - питање плаћања робе, кредита и комуналних услуга у свету се све чешће решава помоћу унапред установљених пријава (например, Visa QIWI Wallet) или све популарнијег интернет банкарства. Узимајући у обзир све већу заинтересованост за поједностављивање начина плаћања роба и услуга, и код нас је у наредних 12 месеци могуће појављивање читавог сета мобилних финансијских инструмената. Развој бесконтактног плаћања вероватно ће морати да убрза следећи iPhone, који се мора опремити модулом NFC.

       2. Рад у „облаку“

       Apple Cloud, Google Drive и Windows SkyDrive - већ омогућују да се нађе сервис за чување података на удаљеним серверима. А биће то још лакше јер неке компаније нуде сопствена решења - например, купљени софтвер може да омогући приступ слободном месту на „облаку“ фирме. Ипак, све до недавно се сматрало да је коначни и неповратни прелазак на сличне сервисе судбина само оних који су занесени свим што је ново и иноваторима. Ситуација се мења.

       Сем стандардног Dropbox данас се на Интернету могу наћи десетине поузданих онлајн-складишта. Уосталом, то није главно, људи су почели да верују „облаку“ тако да постајемо сведоци масовног преласка на удаљено чување података.

       3. „Паметне“ машине

       Током читаве 2012. аутомобилска индустрија је спремно реферисала о све новијим тенденцијама у интелектуализацији личног превоза. Например, Nissan је демонстрирао читав низ развоја у вези са безбедношћу и аутоматизацијом процеса вожње, Volvo је најавио старт пројекта „Аутомобил без возача“ - наравно, масовно доступном, а говорка се да у неколико америчких градова свеприсутни Google припрема достављање робе аутономним возилима.

       Генерални тренд је обједињавање унутар аутомобила у јединствену целину неколико система који су одвојено функционисали, као и први несигурни кораци на обједињавању свих саобраћајних средстава у јединствену мрежу која обећава неслућену будућност.

       4. Година краудфандинга

       Краудфандинг или „народодно финансирање“ као феномен Интернета прославио је ове године своју 15. годишњицу. Године 1997. поштоваоци рок групе Marillion самостално су организовали интернет кампању помоћу које су сакупили средства за панамеричку турнеју те групе. Сајт Kickstarter, који је постао законодавац моде краудфандинга био је веома активан током 2010. и 2011.г.

       Тај ресурс је најимпресивније резултате остварио 2012. откривајући свету неколико пројеката, чији су приходи десетинама пута премашили планиране износе. Динамика те појаве говори нам да ће се у 2013. години принцип „од сваког по мало“ развијати и постати један од инструмената финансирања најхрабријих пројеката.

       5. Роботи долазе

       ... И од тога се нема куд. Футуролози су мало погрешили у својим предвиђањима по питању рокова, али се развој роботике одвија према плану. Усавршавање вештачке интелигенције, појављивање револуционарних материјала, нови инжењерски приступи и могућност компјутерског моделирања у последње две -три године убрзали су развој не само индустријских него и  кућних робота.

       Упоредо са научним центрима, развојем механичких помоћника данас се баве хиљаде инжењера аматера. Тешко да се у 2013. може очекивати експанзија персоналних робота који могу заменити посао домаћице, али ће уређаји теле-присуства, роботизоване играчке и специјални роботи (усисивачи, косачи травњака), вероватно добити најширу примену.

       6. Мој први 3D-принтер

       Пројекат отвореног типа (open source) RepRap, први персонални 3D -принтери MakerBot Replicator и Formlabs Form One, ширење мреже лабораторија за брзу израду прототипова - тродимензионално штампање, раније доступно само крупним компанијама - све то постепено осваја места на канцеларијским столовима.

       У суштини, уређаји за формирање 3D модела данас се налазе у истој фази у којој су били ласерски принтери 1980.-их - гломазни, скупи и спори. Али, у наредних 3-5 година прелазак принтера за тродимензионално штампање у категорију уређаја широке примене једноставно је неминован. Судећи по броју пројеката који се налазе у разним фазама развоја, 2013. ће за те технологије постати уистину година продора.

       7. Средства јавног информисања: прелазак на „дигитално“

       Тешко да вреди давати јаке изјаве типа „папирна периодика је мртва“ или „сутра ће сви читати на таблет рачунарима и електронским ридерима“, али постојеће тенденције потврђују да ће наредне године низ штампаних издања прећи на дигиталну основу. Ту треба убројати и прилично висок проценат великих, познатих медијских брендова.

       Практично, у 2012. све глобалне издавачке куће и медијске корпорације одликовале су се паралелним издавањем дигиталних варијанти новина и часописа. Код неких је тај експеримент успео, код неких не нарочито. Међутим, тај процес је већ неповратан, а за многа штампана издања прелазак на дигиталну платформу може се претворити у једини начин опстанка.

       8. Виртуалне наочари

       Технологије побољшане реалности (Augmented Reality, AR) мало су успориле развој, али квалитативан продор њиховог масовног ширења може се десити већ наредних месеци.

       Као катализатор тог процеса појављују се виртуалне или AR-наочари.  Занимљиво је да се практична реализација пројекта Google Glass, који је промовисао лично Сергеј Брин, по свој прилици затвара и да пионири који су освојили масовно тржиште  могу постати уређаји из Brother, Epson или многима практично непозната америчка компанија Vuzix.

Узгред, ова друга прилично енергично промовише своје за сада још незавршене виртуалне наочари М100, које су својеврсни хибрид Bluetooth-гарнитуре и микро-дисплеја. Производња овог уређаја планирана је за 2013. и биће доступан по цени од најмање 500$.

       9. Терет интернета

       У 2013. г. могућ је моћан и неизбежан тренд, који прети да се претвори у прави дигитални цунами. У идеалном случају он треба да обједини све физичке објекте који нас окружују у јединствену информатичку мрежу која им пружа могућност да делују узајамно и са околином.

       С једне стране, то ће наш живот испунити правом магијом, с друге - може коначно срушити све социјалне баријере и довести до великих проблема у вези са личном и друштвеном безбедношћу у сваком смислу те речи.

       Снага помисли о управљању светом усхићује, али ризици који су повезани са претварањем у реалност терета који интернет носи, такође су велики. Уосталом, за око десет година коначно ћемо уронити у матицу, а за сада нас чекају само први скромни покушаји да објаснимо шта од нас скрива површина дигиталног океана.

       Превела Ксенија Трајковић