Русија, Кина и Индија за свет против „златне милијарде“

ДВАДЕСЕТПРВИ ВЕК ПРЕТИ - СВЕТСКОМ ВЛАДОМ, НИЗОМ ПЛАНЕТАРНИХ

НЕСТАБИЛНОСТИ И УСПОСТАВЉАЊЕМ ФИНАНСИЈСКЕ ДИКТАТУРЕ (КРАЈ)

Леонид Ивашов

• Процес преустројства света могу и морају да организују Русија, Индија и Кина. Три континенталне, самодовољне државе, три цивилизације са својим духовним вредностима, које међусобно немају антагонизме. Оне су потпуно способне да заједничким напорима нацртају контуре новог светског поретка без хегемоније англо-америчке војне машинерије и глобалног зеленашког, паразитског олигархата
• Данас нема цивилизације која не осећа, јавно или тајно, мржњу према Западу. И Русија је обавезна да стане на чело тог процеса. Таква је њена историјска и геополитичка судбина
• Власт САД и светске олигархије биће снажна све док буде снажан и долар. Све док је већина земаља света спремна да држи своје новчане ресурсе у доларима и да међусобно врши плаћања у америчкој валути, САД и финансијска олигархија ће се богатити и владати. Смањивање „територије долара” ће неизбежно довести до његовог слабљења и смањења утицаја на светске процесе оних који га штампају
• Главнa сферa геополитичкe борбe u 21. веку постаје културно - цивилизацијска и духовна сфера. Уништење или апсорбовање светских цивилизација, те измена њихове суштине, то је један од главних задатака Запада и финансијских елита. За контролисање светског простора неопходна је универзална светска религија и као таква се формира јудео-хришћанство
• Човечанство већ очекује пројекат са којим треба да наступи Русија, а тај пројекат треба да буде месијански по својој суштини, глобални по величини, и по свом садржају усмерен на преживљавање и развој свих народа света
• Потребно је иницирати формирање међуцивилизацијске заједнице у чијем саставу ће бити цивилизације (Русија, земље ЗНД-а, Кина, исламски свет, Латинска Америка, низ земаља Западне Европе и Африке) које се не слажу са светским поретком „златне милијарде”
• Потребно је приступити и формирању новог међународног финансијског система (који би у првој фази био затворен за долар) на основу јуана, рубља, динара, акјуа

        Пише: Леонид ИВАШОВ, руски генерал и геополитик

        СВЕТСКЕ етно-културне цивилизације (регионалне цивилизацијске заједнице) Истока и Запада засад играју другоразредну улогу у креирању планетарних процеса. Поред тога, одвија се активно формирање геополитичких центара моћи на културно-цивилизацијској основи.

        Центри првог реда су Северна Америка, Европа и Кина. Међу њима је оштра конкуренција, не само за лидерство, него и за преживљавање. При томе, Северна Америка, и у мањој мери Европа,  за светску финансијску олигархију представљају „тело“, али  и оне на нивоу држава воде „тихи“ рат за независност од финансијске олигархије и транснационалних компанија (попут акције „Окупирај Вол Стрит“).

        Индија, као светска цивилизација, динамично повећава своју моћ, али је засад други ешалон, исто као и Јапан, Русија, Бразил. Исламски свет је неусклађен и заостаје у развоју, те тражи свој цивилизацијски пут. Латинска Америка је тек приступила изградњи своје цивилизације. Африка, после ликвадације М. Гадафија, још дуго неће стећи своју самобитност и самосталност у развоју.

        Таква конфигурација светских снага, и различита усмереност њиховог деловања, ствара систем тешко решивих противречности за цело човечанство.

        Први потпредседник Академије геополитичких проблема, доктор војних наука К.В. Сивков, у свом чланку „Оцена вероватноће светског рата“ издваја 7 основних противоречности и диспропорција, које су створиле глобалну  системску кризу 21. века:

        - противречности између раста производње и потрошње  и постојећих ресурса који су неопходни за развој, те могућности екосистема Земље;

        - диспропорције у расподели индустријских капацитета и сировина, што је изазвало конфликт интереса између индустријски развијених земаља и земаља које обезбеђују сировине;

        - противоречност између „сиромашних“ земаља у развоју и „богатих“  индустријски развијених земаља;

        - противоречност између нација, националних елита и транснационалне елите;

        - противоречност између величине светског „финансијског мехура од сапунице“ и величине реалног сектора светске економике;

       - противоречност између огромне светске финансијске власти транснационалне финансијске елите и непостојања њеног политичког субјективитета;

       - противоречност између бездушности „слободног тржишта“, која резултира владавином капитала, и духовних основа постојања разних цивилизација, које резултирају владавином идеја (у већој или мањој мери).

        Како Запад (олигархиja + „националне“ елите) покушава да „разреши“ те противрeчности?

        Прво: предаје најважније природне ресурсе и стратешке комуникације под такозвану међународну контролу. У случају супротстављања са стране суверених држава, на њиховим територијама се лансирају „обојене“ револуције, организују се „демократски“ преврати, кризе и слично. Али,  ако ни таква „мирна“ варијанта не успе, онда отпочиње насилни метод решавања проблема ( Југославија, Ирак, Либиja).

        Друго: званично формирање управљачких глобалних структура. Ко је, на пример, створио „осморку“, „двадесеторку“, Давоски форум? Ко је опуномоћио САД да уводе међународне санкције и међународно „правосуђе“? Међутим, решења и одлуке тих и сличних „органа“ су фактички обавезни за светску заједницу држава.

       Реализују се и друге варијанте, као на пример, давање глобалних функција НАТО савезу.

        У Стратешкој концепцији Организације Северноатлантског савеза, коју су усвојили шефови држава и влада у Лисабону (новембар 2010.г.), НАТО даје себи право да: упути одговарајуће оружане снаге на оно место и у оном случају, где је то неопходно за нашу безбедност, и да садејствује с нашим партнерами по целом свету у циљу заједничке безбедности. Док се свет мења, кључни задатак НАТО остаје као и раније: да осигурава ситуацију у којој ће алијанса остати заједница слободе, мира, безбедности и заједничких вредности, која неће имати никог себи равног.

        Међутим, ако одбацимо пусте речи, онда НАТО изражава право да војном силом контролише цео свет. Ослања се при том на општеприхваћене постулате о заштити људских права, борби против тероризма, неширења нуклеарног оружја,
наркотика и тако даље, али у ствари - после усвајање такве концепције -НАТО је дао легитимитет инструменту силе као начину подршке владавини капитала транснационалног олигархата.

        Али, њихова власт ће бити снажна све док буде снажан и долар. Све док је већина земаља света спремна да држи своје новчане ресурсе у доларима и да међусобно врши плаћања у америчкој валути, САД и финансијска олигархија ће се богатити и владати. Смањивање „територије долара“ ће неизбежно довести до његовог слабљења и смањења утицаја на светске процесе оних који га штампају. Промена философије живота човечанства  (више духовности, природности, интелекта, а мање потрошње), брижљив однос према природи ( хармонија с природом ) довешће владавину капитала до пропасти.

        Главни објекти геополитичке конфронтације су: кључни (стратешки важни) региони света, стратешке комуникације и глобални ресурси. Овладавање тим објектима ће умногоме одређивати геополитички статус цивилизација и група
држава, динамику њиховог развоја, степен спољне и унутрашње безбедности, ниво суверености.

        Главнa сферa геополитичкe борбe u 21. веку постаје културно - цивилизацијска и духовна сфера. Уништење или апсорбовање светских цивилизација, те измена њихове суштине, то је један од главних задатака Запада и финансијских елита. За контролисање светског простора неопходна је универзална светска религија и као таква се формира јудео-хришћанство.

        Динамика цивилизацијских процеса дозвољава да се направе неке прогнозе  и закључци. Дакле, неспособност држава да се одупру глобалним  мафијашким структурама, као одговор има ступање на светску сцену крупнијих социјално-политичких играча - цивилизација и цивилизацијских савеза. И у тој ситуацији се за Русију појављује историјска шанса да дā свој месијански допринос изградњи новог праведног светског поретка.

        Наjдинамичније се развијају и заузимају водеће позиције у светским процесима источне цивилизације, а пре свега Кина и Индија. Но, могу ли они да понуде човечанству циљни светски пројекат? Тешко, с обзиром да те две земље и саме  међусобно конкуришу за ресурсе и за територије утицаја. С таквим пројектом може и мора наступити Русија с уверењем да ће је подржати огромна већина народа у свету. Због тога што ће то бити пројекат који човечанство очекује: месијански по својој суштини, глобални по величини, и по свом садржају усмерен на преживљавање и развој свих народа света. Пројект геополитичког интелекта и разума човечанства.

        Управо разума, а не животног прагматизма. Редовни члан Академије геополитичких проблема И.Н. Острецов пише: „Интелект, обдарен својствима разума, способан је створити конструкције и теорије, за које је вероватноћа да ће настати у оквиру чисто стохастичког процеса практички равна нули...Само разум, једном наставши, не може нестати због тога што је он способан усавршавати форме свог постојања... На тај начин, апсолутно неопходни услов развоја је увећање интелектуалног дела човечанства“. (Острецов И. „Увод у философију ненасилног развоја“ Москва, 2009.г., стр. 57, 61).

        За саму Русију - то ће бити пројект обнове цивилизацијске суштине и преображаја, заснован не на голом прагматизму, него на разумним начелима и геополитичком потенцијалу Отаџбине. У супротном случају ми, Русија, постаћемо трећеразредна азијска земља (по Бжежинском), или ћемо чак сасвим бити искључени из историјског процеса.

        Ради разраде и напретка руског пројекта, пре свега је неопходно сконцентрисати научни потенцијал земље и освојити метод геополитичке анализе, геополитичке прогнозе, геополитичког планирања света. Такву методологију су пре много година освојили Англосаксонци, Стаљин, Ротшилди и Ватикан. Данас том методологијом влада и Академија геополитичких проблема (Русија) у сарадњи са другим друштвено-научним организацијама.

        У основи тог пројекта се налази геополитичка доктрина Русије у којој треба урадити следеће:

        - дати објективну анализу светских процеса, доказати неостваривост и катастрофичност за човечанство, како западног, тако и мондијалистичког (транснационалног) пројекта;

       - открити позитивни потенцијал људске цивилизације, који је способан при његовој разумној реализацији да сачува све народе света и дати импулс њиховом свестраном развоју;

       - приказати за Русију пожељни тип (и за цело човечанство) цивилизацијског устројства, геополитичку конфигурацију света и систем принципа понашања светске заједнице;

        - објавити да Русија има претензију да игра улогу Евроазијског геополитичког центра и прогласити постојање геополитичких савезника Русије, не помињући конкретне земље и цивилизације, већ се ограничити само на принципе којима се одређују савезници и идејно-религиозни системи;

        - предложити светској заједници сопствено виђење садржаја и смисла људског  битисања, улогу и функције економије и финансија, као средства за развој културе, науке, образовања, социјалних комуникација, а не средства за лаку зараду и енормно богаћење;

        - предложити свету систем међународне безбедности, који је заснован на принципима међуцивилизацијске равнотеже снага, а који би се налазили у основи обновљеног Статута ОУН. Он би стимулисао развој система  колективне безбедности, те елиминисање војних дејстава, као средства за решавање спорова и конфликата.

        Предлажући човечанству геополитички пројект, Русија је обавезна да измени и своју суштинску стратегију, и то опет на основу интелекта и разума. То посебно значи да треба:

       - разрадити сопствену геополитичку теорију 21. века (руски специјалисти су спремни да је разраде), где главни субјекти светских процеса неће бити  поједине државе, него цивилизације;

       - инициирати формирање међуцивилизацијске заједнице у чијем саставу ће бити цивилизације које се не слажу са светским поретком „златне милијарде“ (Русија, земље ЗНД-а, Кина, исламски свет, Латинска Америка, низ земаља Западне Европе и Африке).

        - помоћи развој таквих међународних организација као што су ШОС, БРИКС, АСЕАН, као и успоставити узајамну сарадњу с ОИК, ЛАГ, Латинском Америком;

       -приступити формирању новог међународног финансијског система (који би у првој фази био затворен за долар) на основу јуана, рубља, динара, акјуа.

       - радити на стварањзу комплексног система колективне безбедности у формату узајамне сарадње и деловања ШОС, БРИКС, ОДКБ, АСЕАН.

       - убрзати примање у чланство ШОС-а Индије, Ирана, Монголије, и позивање Вијетнама, Афганистана, Пакистана и других земаља у статус кандидата;

       - разрадити и реализовати пројект четвртог геополитичког простора у чијем би саставу били: Русија (ЗНД), Индија, Иран, Афганистан, и можда Јапан и друге земље;

       - предложити модернизацију ОУН и њиховог Савета Безбедности, тако што ће се њихова делатност поставити на цивилизацијски принцип (у СБ ОУН би сталне представнике имали Русија-ЗНД, Кина, Индија, исламске земље, те земље Латинске Америке, Африке, Јапана, Европе и Северне Америке).

       - појачати напоре на обједињавању у оквирима ЗНД-а (Евроазијска Унија) ШОС-а, БРИКС-а, те у изради напредних иновационих технологија, посебно у атомској, наномолекуларним и другим областима и у разради нових система безбедности.

       Процес преустројства света могу и морају да организују Русија, Индија и Кина. Три континенталне, самодовољне државе, три цивилизације са својим духовним вредностима, које међусобно немају антагонизме, потпуно су способне да заједничким напорима нацртају контуре новог светског поретка без хегемоније англо-америчке војне машинерије и глобалног зеленашког, паразитског олигархата. Данас нема цивилизације која не осећа, јавно или тајно, мржњу према Западу. И Русија је обавезна да стане на чело тог процеса. Таква је њена историјска и геополитичка судбина.
 

       Превео: Ратко Ч. Паић