Русија ће бранити Јерменију, а може пружити и војно-техничку помоћ Ирану

ДРУГИ ПИШУ
Москвоски сајт Правда.ру о мерама које предузима руска армија због могућег рата Запада против Ирана

* Руска армија је већ потпуно оптимизовала своју 102. војну базу у Јерменији. Породице војних лица су пребачене у Русију, а смањен је гарнизон дислоциран близу Јеревана, па су ослобођене јединице распоређене у рејон Гјумри, ближе граници са Турском

* У пуну борбену готовост преведена је руска војска у базама у Јужној Осетији и Абхазији, а бродови Црноморске флоте патролирају недалеко од обале Грузије која у овом конфликту може да учествује на страни антииранских снага 

* У Избербашу (Дагестан), непосредно уз азербејџанску границу, у пуну борбену готовост преведен је посебан обалски ракетни дивизион опремљен противбродоским ракетама обалског комплекса «Бал-Е» чија је домет 130 км

* Војни експерт пуковник Владимир Попов: «Уколико због рата у Ирану Азербејџан нападне Јерменију, све авио ударе на Јерменију Русија ће одбити заједно са њеним јединицама ПВО. Али, руска армија неће учествовати у борбеним дејствима на територији Нагорно Карабаха. У случају да буде директне војне претње Јерменији, на пример, из Турске или Азербејџана, учешће Русије у копненим биткама је веома извесно»

* У случају да армија САД и НАТО крену у копнену инвазију на Иран, Русија ће Техерану пружити помоћ бар на војно-техничком нивоу, сматра Попов

         ГЕОПОЛИТИЧКА ситуација која настаје око Сирије и Ирана тера Русију да по убрзаној процедури комплетира своје војне групације и Закавказју, на Касијском мору и региону Црног мора и Медитерана. Војни извори саопштавају да у Кремљ долазе информације о припремама Израела да уз подршку САД нападне нуклеарне објекте Ирана. Напад ће бити неочекиван и предузет на дан «Х», али веома скоро. Одговор Техерана, претпоставља се, биће исто тако муњевит. Могућ је рат  великих размера чије су последице непредвидиве.  

         Овај проблем је био приоритетна тема на самиту РФ-ЕУ у Бриселу у којем је недавно учествовао и председник РФ Дмитриј Медведев. Пре тога је званични Кремљ преко свог сталног представника у ЕУ, Владимира Чижова упозорио да ће напад Израела или САД на Иран довести до «катастрофалног развоја ситуације». Овај дипломата је истакао да ће негативне последице наступити не само у региону «већ и занатно шире».

         Русија појачава директни дипломатски утицај на Европу и међународну заједницу да би осујетила могући рат у Ирану, који је постао извеснији после новембарског извештаја Међународне агенције за нуклеарну енергију о иранском нуклеарном програму.  

         Упоредо са дипломатским напорима које улаже, Русија приводи крају војне припреме да минимизује своје евентуалне губитке због могућих војних дејстава против Ирана.

         Како је открио извор у Министарству одбране РФ, у октобру-новембру 2011. године потпуно је оптимизована 102. руска војна база у Јерменији. Породице војних лица су пребачене у Русију, а гарнизон дислоциран близу Јеревана, смањен, па су те јединице распоређене у рејон Гјумри ближе граници са Турском.

         Урпаво са територије Турске су могући ваздушни удари армије САД по објектима у Ирану. Које задатке ће морати у тим условима да решава 102. база за сада није сасвим јасно. Али је познато да је 1. децембра 2011. године у пуну борбену готовост преведена руска војска у базама у Јужној Осетији и Абхазији.  Док бродови Црноморске флоте патролирају у водама недалеко од обале Грузије која у овом конфликту може да учествује на страни антииранских снага.  

         У Избербашу (Дагестан), непосредно уз азербејџанску границу, у пуну борбену готовост преведен је посебан обалски ракетни дивизион опремљен противбродоским ракетама обалског комплекса «Бал-Е» чија је домет 130 км. У рејон Махачкале на Каспијском мору из Астрахна су дислоцирани сви ракетни бродови Каспијске флотиле ради формирања јединствене бродске групације. При томе се командном броду флотиле, патролном ракетном броду «Татарстан», ускоро придружују мали артиљеријски брод «Волгодонск» и ракетни брод «Дагестан». Они су опремљени ракетним системима чији је домет до 200 км.

Улаз у 102. базу

         Ових дана у Медитеран јеуполовла група бродова руске Северне ратне флоте на челу са тешком авионосном крстарицом «Адмирал Кузнецов», који – после маневара са бродовима грчке ратне морнарице – треба да уплови у сиријску луку Тартус.

         Извор из Министарства одбране РФ није потврдио, али ни оповргао да ову групацију борова прате атомске подморнице Северне флоте. Које ће задатке извршавати армија и морнарица, у случају да почне рат против Ирана, на званичном нивоу се не саопштава.

         Међутим, у Министарству одбране Русије су, по свему судећи, забринути стањем материјално-техниког снабдевања групе војске у Јерменији. Руска 102. бојна база представља кључну тачку, претходницу Русије у Закавказју. Она заузима веома важан геополитички положај. Али у Кремљу се брину да то место може бити изгубљено. То ће заиста бити, у случају рата САД и Израела против Ирана, катастрофа.

Носач авиона «Адмирал Кузњецов»

         У априлу 2011. године Грузија је раскинула споразум о транспорту из Русије у Јерменију терета војне намене. Фактички, руско-јерменска групација је већ изолована. Снабдевање 102. базе (горивом, мазивом и намирницама) обавља се само ваздухом и путем директних уговора са Јерменијом која ове производе (бензин, дизел гориво, керозин) купује у Ирану. Рат у Ирану би значио прекид снабдевања базе тим каналом.

         Генерал-потпуковник Јуриј Неткачев, који је дуго времена био заменик команданта Групе руске армије у Закавказју и лично се бавио питањима обезбеђивања јединица муницијом и наоружањем (укључујући и 102. базу), сматра да ће у случају почетка рата већих размера против Ирана Русија морати да  путеве поузданог борбеног снабдевања војних објеката потражи преко Грузије. «Вероватно ћемо морати да пробијемо грузијску транспортну блокаду и да војним средствима обезбедимо транспортне коридоре који воде у Јерменију» - сматра овај војни експерт.

Противбродски обласки ракетни комплекс Бал-Е

         «По свој прилици, у руском војном ресору сада се веома подозриво односе према Азербејџану који је у последње три године два пута повећао свој војни буџет и започео куповину израелских беспилотних летелица и других савремених средстава за `топографско извиђање` које изазивају оправдани бес код Техерана и Јерменије» - процењује шеф Центра за војне прогнозе Анатолиј Циганок и додаје -  «Баку је појачао притисак на Москву са захтевом да се повећа рента за коришћење радара Габалински. Међутим, узевши у обзир спорове између Ирана и Азербејџана због нафтних налазишта на југу Каспија, тешко да се може са сигурношћу тврдити да ће Баку подржати антииранску војну кампању. Исто тако је мало вероватно да ће Баку искористити прилику за отпочињање војних дејстава против Јерменије».  

         Са њим се не слаже војни експерт пуковник Владимир Попов који је својевремено анализирао војна дејства између Бакуа и Јеревана у периоду од 1991. до 1993. године, а сада надзире војне реформе које изводи председник Азербејџана Илхам Алијев. Попов сматра да се «преговарачки процес за решавање конфликта у Нагорно-Карабаху неоправдано дуго отегао». У Бакуу се отворено говори о реваншу.

         «Превентивни напад армије Азербејџана на Јерменију и Нагорно Карабах, да би Баку коначно решио територијални спор у своју корист, потпуно је могућ» наглашава експерт. Међутим, он сматра да је главно питање како ће се понашати Русија.      

         «Уколико због рата у Ирану Азербејџан нападне Јерменију, онда ће наравно, све авио ударе противника на Јерменију Русија заједно са јединицама ПВО Јерменије одбити. Да ли ће се то сматрати учешћем Москве у војним дејствима тешко је рећи. Нема сумње да руска армија неће учествовати у борбеним дејствима на територији Нагорно Карабаха. У случају да буде директне војне претње Јерменији, на пример, из Турске или Азербејџана, учешће Русије у копненим биткама је веома извесно» –  каже Попов.  

         Исти аналитичар не искључује војно учешће Русије у конфликту везаном за Иран. «У случају да се деси најнеповољнији сценарио, па да Техеран претрпи потпуни војни пораз и у случају да армија САД и НАТО крену у копнену инвазију на Иран, Русија ће Ирану пружити војну помоћ. У крајњој линији, бар на војно-техничком нивоу» - прогнозира Владимир Попов.
 

Приредио и превео: Горан Шимпрага