Рат хоће само Израел, 200 долара за барел нафте - неће нико

ПОСТОЈИ ЛИ ЈОШ ШАНСА ДА СЕ ИЗБЕГНЕ

ДОСАД НАЈОПАСНИЈИ РАТ НА БЛИКОМ ИСТОКУ

Израелске жене-командоси

• Експерти за Иран у Washington Institute for Near East Studies, сматрају да је део иранског руководства, укључујући председника Махмуда Ахмадинеџада, спреман да ризикује рат, будући да постоји шанса да израелски или америчко-израелски напад обједини Иранце око исламске „партије и владе“. Исто као што је Северној Кореји ради опстанка потребан спољни непријатељ, он је све више потребан ауторитарном Ирану
• Сем тога, према уверењу неких шиита, којима припада и Ахмадинеџад, „тајни“ имам Махди (исламски месија) треба да се открије пред „крај света“ у који се лако може претворити конфликт великих размера са Израелом
• Са антиратном поруком у Јерусалиму су боравили министар одбране САД, Леон Панета, државни секретар Хилари Клинтон, и што је најважније, Обама је лично о томе разговарао са Њетанахуом и председником Израела Шимоном Пересом. Пацифиста Обама, који је као аванс добио Нобелову награду за мир, после избора такође неће кренути да ратује „за Израел“
• Коме ће се Ромни окренути, ако победи на изборима, тешко је прогнозирати. Али, пошто је и за њега приоритет број један - економско здравље Америке, неће се ни он борити за ратни поход
• Рат не желе ни земље потрошачи нафте, посебно Кина у којој се успорио темпо привредног раста, ни Европа која се, као што је познато, налази у веома сложеној финансијској ситуацији. Истина, Европска унија ће од јула престати да купује нафту у Ирану, али нагли раст цена црног злата снажно ће „продубити и проширити“ економску јаму у којој се налазе земље Старог Света
• Рат ће подићи цене нафте до 200$ за барел, па чак и више. Можда управо зато рат највише желе арапске земље богате нафтом: Саудијска Арабија, Кувајт и Емирати. На Персијски залив, као и Русију и Венецуелу, пролиће се златна киша

Пише: Ариел КОЕН, водећи експерт Heritage Foundation за Русију, Евроазију и међународну енергетску политику 

         КАО што се могло и очекивати, на московском сусрету поводом Ирана једини успех „велике шесторке“ (пет сталних чланица Савета безбедности ОУН-а: Русија, САД, Кина, Велика Британија, Француска и Немачка) била је одлука да се на нивоу експерата разговори наставе 3. јула у Истамбулу.

         Није много, а можда ни опасно. Нехаризматични комесар иностраних послова Европске уније, Кетрин Ештон, изјавила је да је „избор на Ирану: да ли ће дипломатији дати шансу или не“. Шта ће се десити ако Иран не да шансу дипломатији, госпођа Ештон није прецизирала.

         Да ли ће се десити непоправљиво - рат - пре свега зависи од ајатолаха Али Хамнеија, „рахбара“ (Врховног вође) Исламске Републике и од Биби Њетанахуа, премијера Израела. То још зависи и од САД, главног савезника Израела, и од Русије и Кине као партнера Техерана, који му обезбеђују дипломатску подршку у Савету Безбедности ОУН.

         Експерти за Иран у Washington Institute for Near East Studies, сматрају да је део иранског руководства, укључујући председника Махмуда Ахмадинеџада, спреман да ризикује рат, будући да постоји шанса да израелски или америчко-израелски напад обједини Иранце око исламске „партије и владе“. Исто као што је Северној Кореји ради опстанка потребан спољни непријатељ, он је све више потребан ауторитарном Ирану.

         Сем тога, према уверењу неких шиита, којима припада и Ахмадинеџад, „тајни“ имам Махди (исламски месија) треба да се открије пред „крај света“, а који лако може бити конфликт великих размера са Ираном.  Ипак, чини се да се ајатолах  Хамнеи не придржава толико радикалних уверења и очигледно је да управо он још увек доноси коначне одлуке о нуклеарном програму.

         Управо тај ирански нуклеарни програм је претња за опстанак Израела, сматрају у Јерусалиму. Премијер Нетањаху, министар одбране Ехуд Барак и њихов нови партнер, лидер партије „Кадима“, Шаул Мофаз, као и Барак, такође бивши начелник Генералног штаба и министар одбране Аријела Шарона, сматрају да је Израел једноставно обавезан да нанесе превентивни удар по иранској нуклеарној инфраструктури.

         Нетањаху је у говору у ОУН-у, као и на преговорима са Бараком Обамом, одредио своју историјску мисију као упозоравање на нови Холокауст.

Нетањаху на преговорима са Бараком Обамом

         Али, као што кажу у Обећаној Земљи „два Израелца - три мишљења“. У Израелу постоји и друга веома утицајна групација која сматра да је војна операција против Ирана преурањена, ако не  и сувишна. Њима припадају такви познаваоци као што су Меир Даган, бивши шеф „Мосада“, Габи Ашкенази, бивши челник Генералног штаба, Амос Јадлин, бивши шеф војне обавештајне службе и други.

         Овде последњу реч има Вашингтон. До сада је стратешко партнерство Израела са Америком било његова полиса осигурања. САД апсолутно не желе почетак војних дејстава о чему су више пута упозоравали Израел.

         Бараку Обами је потребно да победи у компликованој предизборној кампањи а не да се бави Ираном. Зато је то „задовољство“ он и препустио госпођи Ештон, која, благо речено, не блиста у дипломатским достигнућима, а до Хенрија Кисинџера њој је далеко као до Месеца.

         Са антиратном поруком у  Јерусалиму су боравили министар одбране САД, Леон Панета, Државни секретар Хилари Клинтон, и што је најважније, Обама је лично о томе разговарао са Њетанахуом и председником Израела Шимоном Пересом. Пацифиста Обама, који је као аванс добио Нобелову награду за мир, после избора такође неће кренути да ратује „за Израел“.

         Коме ће се Ромни окренути, ако победи на изборима, тешко је прогнозирати. Али, пошто је и за њега приоритет број један - економско здравље Америке, неће се ни он борити за ратни поход.

Израелско ратно ваздухопловство је спремно

         Рат не желе ни земље потрошачи нафте, посебно Кина у којој се успорио темпо привредног раста, ни Европа која се, као што је познато, налази у веома сложеној финансијској ситуацији. Истина, Европска унија ће од јула престати да купује нафту у Ирану, али нагли раст цена црног злата снажно ће „продубити и проширити“ економску јаму у којој се налазе земље Старог Света.

         Како су показали резултати ратне игре и економски модели урађени у Heritage Foundation, рат ће подићи цене нафте до 200$ за барел, па чак и више. Можда управо зато рат највише желе арапске земље богате нафтом: Саудијска Арабија, Кувајт и Емирати. На Персијски залив, као и Русију и Венецуелу пролиће се златна киша.

         Али, после скока цена енергената уследиће глобални економски пад. Монархије у Заливу, са својим огромним девизним резервама, највероватније ће преживети. Нажалост, уопште није ружичаста прогноза за Русију у случају тешке економске кризе која може оборити цене нафте до 35-50$ за барел на неколико година. 

         Дакле, у интересу је Москве, као и Пекинга, Вашингтона, Брисела и Јерусалима да на Техеран појачају притисак да заустави и демонтира свој нуклеарни програм.

         Превела Ксенија Трајковић