`Ново рођење Запада мора да се догоди преко Русије и на њен рачун`
Водећи амерички русофоб - Збигњев Бжежински - смишља нове планове мада признаје да нису реални док је Путин на челу Русије
* ЗБЖ ОПОМИЊЕ СВОЈЕ: Смртоносна претња мора да оживи Запад и натера његову елиту да се уједини уз безусловну доминацију САД. Да би преживела и остала доминантна у глобалном свету, политичка елита Запада такође мора постати глобална и јединствена
* ЗБЖ НЕ КРИЈЕ: Ефикасна глобална политичка кооперација за САД означава амбициозни покушај да се освежи, прида нови значај појму «атлантске заједнице» која у краткорочној перспективи треба да обухвати САД и ЕУ, а у дугорочној – Русију и Турску
* ЗБЖ ИЗ СВОГ ПОЉСКОГ СРЦА: Русија треба да постане део новог атлантског друштва по цену коначног одустајања од самосталне геополитичке улоге, амбиција и судбине које су самостално градили руска државност и руски народ током протеклих векова
* ЗБЖ МАШТА: У XXI веку улога Западне Европе је да преузима на себе атлантско друштво на чијем челу су САД док се баланс традиционално обезбеђује на рачун Русије и Турске, а вероватно и Кине и Индије.
* ЗБЖ НА ТЕМУ `НАДА УМИРЕ ПОСЛЕДЊА`: ХХI веку биће речи о „последњем окршају“, о „животу“ или „смрти“ и о „крају историје“ за један од центара – Запад или Русију
АМЕРИЧКИ политичар, социолог и државни функционер пољског порекла – Збигњев Бжежински - до данас је један од најутицајнијих светских русофоба. У тој мери да кује планове како да Запад преживи на рачун Русије и да се уз њену помоћ домогне истинске глобалне доминације.
Вероватно Бжежински не би био Бжежински да није проценио: «Ново рођење Запада мора да се догоди преко Русије и на њен рачун».
Бард америчке спољне политике управо ово је изговорио у Нормандији приликом добијања награде «Алексис Токвил» коју му је уручио бивши председник Француске Валери Жискар д`Естен. (Токвил је француски историчар, социолог и државни функционер који је боравио у САД у периоду 1831–32. године и потом написао дело «О демократији у Америци»).
___________________________________________________________________________
«Данас у Америци најбогатијих 1 одсто фамилија поседује око 35 одсто националног богатства, док 90 одсто становништва поседује свега 25 одсто богатства».
___________________________________________________________________________
Жискар д' Естен
Свој лауреатски говор Бжежински није почео од Русије, већ од толико му драгих Сјединњених Држава, напоменувши изабраној публици речи нобеловца Џозефа Штиглица да је «главни извор својеврсне генијалности америчког друштва» - «правилно схваћени егоизам» (self-interest properly understood). Па указао: «Рана Америка и Американци су знали за егоизам других и схватали су да је поштовање туђег благостања предуслов за благостање свакога понаособ».
Данашња Америка (а и читав Запад) више нису то, са сетом је изговорио Бжежински. Савремена Америка се променила и претворила у земљу изразитих социјалних контраста. Без обзира на демократију, америчко друштво се састоји од супербогате мањине чији су део највиши функционери и политичари и све већег броја сиромашних који расте из дана у дан. «Данас у Америци најбогатијих 1 одсто фамилија поседује око 35 одсто националног богатства, док 90 одсто становништва поседује свега 25 одсто богатства».
Упркос томе, наставио је Бжежински, САД остају и даље суперсила али све теже излазе на крај са глобалним променама како на социјално-економској, тако и на геополитичкој арени, јер те промене измичу њиховој контроли. «Социјално и економски, свет се претворио у јединствен простор за «игру» на коме све више доминирају: глобализација, «интернетизација» и дерегулација». Финансијска област, која је по свом карактеру постала претежно шпекулантска и која није везана са технолошким иновацијама или новим формама рада, добила је могућност да тренутно ствара огромна богатства која су без преседана.
Инвестиције, флуктуација радне снаге на међународној арени диктиране су у већој мери меркантилним егоизмом, него националним интересима – нагласио је Бжежински – па на политичкој арени имамо концентрацију глобалне силе у рукама неколико држава које поседују огромне економске и војне могућности, праћене су ширењем политичке моћи.
___________________________________________________________________________
« Савремена Америка је неспособна да одговори на изазове динамичног света. Америчко друштво не жели да иде путем краткорочних и правично распоређених социјалних жртава у замену за дугорочну обнову благостања и националног богатства земље.»
___________________________________________________________________________
Запад се - закључио је - налази у паду због одсуства воље за уједињење, а истовремено расте моћ Истока. Зато ни постојање националних влада, ни регионално регулисање нису у стању да обезбеде контролу над аутономним финансијско-економским космосом који је одгајила глобализација, «интернетизацијом» и дерегулацијом». Пред нашим очима се одвија раскид између политичке и социјално-економске области на глобалном нивоу.
Осим тога, криза глобалне силе је отежана феноменом масовног политичког буђења који има посебан значај. Револти због власти и привилегија разбуктавају популистичке страсти, експлозивни потенцијал који је бременит међународним нередима великих димензија.
- Савремена Америка је неспособна да одговори на изазове динамичног света. Америчко друштво не жели да иде путем краткорочних и правично распоређених социјалних жртава у замену за дугорочну обнову благостања и националног богатства земље. Савременој Америци, на тај начин, недостаје правилно схваћени егоизам – није пред Французима крио Бжежински.
По његовом мишљењу, да би се превазишла политичка пат-ситуација, неопходна је ширина погледа и обнова националног поверења. То са своје стране захтева широко стратешко гледиште и осећај за историјске циљеве, што се може состићи само ако се глобално призна принцип правилно схваћеног егоизма.
___________________________________________________________________________
«Данас је већ јасно да се судбина Русије не састоји само у томе да контролише «половину света». Русија данас решава задатак преживљавања у условима унутрашње стагнације и депопулације, али у контексту растућег Истока и - нека и скрајнутог - али још увек богатог Запад.»
___________________________________________________________________________
Обуздавање финансијских шпекулација које имају како економске тако и социјалне последице, захтева хитну организацију, као и широко и оштро политичко надгледање – национално и међународно.
Ефикасна глобална политичка кооперација за САД означава амбициозни покушај да се освежи, прида нови значај појму «атлантске заједнице» која у краткорочној перспективи треба да обухвати САД и ЕУ, а у дугорочној – Русију и Турску.
- Америка и Европа имају потребу једна за другом и треба да деле исте политичке вредности. У књизи коју ћу ускоро објавити, пишем да ће у дугорочној перспективи - током наредне две до три деценије - у пројекат «Атлантске заједнице» можда бити укључена и Русија. Да вас подсетим, наставио је Бжежински, да је Токвил, завршавајући први део своје «Демократије у Америци», написао: «Данас се само две велике нације на земаљској кугли могу кретати напред, ка ономе што им је предодређено и судбинско, из две различите стартне позиције, а то су - Руси и Англо-Американци».
Токвил је још упозорио да су и Американци и Руси - иако им се тачке старта и путеви разликују –вођени неким тајним предодређеним замислом да узму некада у будућности у своје руке судбину половине света.
Данас је већ јасно да се судбина Русије не састоји само у томе да контролише «половину света». Русија данас решава задатак преживљавања у условима унутрашње стагнације и депопулације, али у контексту растућег Истока и - нека и скрајнутог - али још увек богатог Запада. И зато су управо западна политика подстицања Украјине на тешње везе са ЕУ критички важна претеча за стимулисање Русије да крене према што ближем ослањању на Запад.
___________________________________________________________________________
«Владајућа класа супербогатих треба да се сложи са необходношћу извођења револуције одоздо чији резултат треба да буде формирање нове политичке елите.»
___________________________________________________________________________
Ово не може да се оствари док је Путин председник Русије. Међутим, унутрашње претпоставке за демократску еволуцију у Русији расту и са мог аспекта у коначном смислу ће претегнути. Руси су данас отворени према свету као никада раније.
Оживљавање и ширење атлантске заједнице везано је и за Турску. Три су кључна принципа зашто Турска мора да види своју будућност у саставу Запада. Прво, унутрашња демократизација и модернизација које се шире учиниле су очигледним да су дати процеси спојиви са исламом. Друго, приврженост светској кооперацији са блискоисточним суседима усаглашавају се са инересима Запада у том региону. Треће, Турска, будући да је све више западна исекуларна, али ипак исламска земља, може да ослаби позиције исламског екстремизма и повећа регионалну стабилност у Централној Азији, водећи рачуна не само о својим инересима. А она на тај начин може да помогне и Европи и Русији.
Владајућа класа супербогатих треба да се сложи са необходношћу извођења револуције одоздо чији резултат треба да буде формирање нове политичке елите.
Управо она треба да се одзове на глобалне изазове преко ширења нових стурктура и механизама контроле и управљања у оквиру мондијалистичких пројеката који ће бити довољно добро презентовани у одговарајућој литератури.
Изградња нове надградње претпоставља реализацију на основама консензуса националних елита и регионалних сила. Једино на такав начин могуће је обуздати глобалне изазове који су различити по осцилацијама, димензијама и дубини који теку у соцјално-економској бази светског друштва и избегавају револуцонарну смену елита.
___________________________________________________________________________
«Турска поставши део Запада, добија могућност да прошири сферу свог утицаја на читав Белики Блиски Исток и Централну Азију, на рачун смањења сфере утицаја Русије.»
___________________________________________________________________________
Смртоносна претња мора да оживи Запад да омогући њеној елити да се уједини уз безусловну доминацију САД. Да би преживела и остала доминантна у глобалном свету, политичка елита Запада такође мора постати глобална и јединствена. Такво уједињење могуће је преко оданости принципу «исправно схваћеног егоизма» глобалних димензија који претпоставља способност да нова политичка елита ограничи узак, користољубив егоизам у претвори га у друштвене интересе и опште добро.
Питање, шта треба да данас и стура буде узак и користољубив егоизам - остаје отворено. На пример, да ли ће бити нешто ужи «национални егоизм», када националним елитама буде предложено да одустану од дела свог суверенитета у име глобалних интереса и вредности.
Претварање атлантског друштва у глобалну силу захтева укључивање и неизбежно геополитичко «реформатирање» Русије и Турске. Русија треба да постане део новог атлантског друштва по цену коначног одустајања од самосталне геополитичке улоге, амбиција и судбине које су самостално градили руска државност и руски народ током протеклих векова.
Турска поставши део Запада, добија могућност да прошири сферу свог утицаја на читав Белики Блиски Исток и Централну Азију, на рачун смањења сфере утицаја Русије.
У XXI веку улога Западне Европе је да преузима на себе атлантско друштво на чијем челу су САД док се баланс традиционално обезбеђује на рачун Русије и Турске, а вероватно и Кине и Индије.
У ХХI веку биће речи о „последњем окршају“ - о „животу“ или „смрти“ и о „крају историје“ за један од центара – Запад или Русију.
Приредио: Горан ШИМПРАГА
