Може ли Европа преживети успон остатка света?

ДОЛАЗИ ЕПОХА ЏИНОВА: УМОРНИХ СТАРИХ (САД И РУСИЈА) И НОВИХ ПОПУТ КИНЕ, ИНДИЈЕ, БРАЗИЛА И ЈУЖНЕ АФРИКЕ

• Пре једне деценије, креатори кинеске политике третирали су Европску унију као озбиљну силу у успону, потенцијални нови стожер у мултиполарном свету. Сада у Пекингу гледају на ЕУ готово са презиром
• У свету џинова, боље је да и сами будете џин. Трговински преговори између Кине и Европске уније су разговор једнаких: такви преговори Кине и Француске не могу бити на равноправним основама
• Бизмарк је говорио: “Француска је лево, Русија је десно, ми смо у средини – то је моја мапа Африке”. Данашњи Европљани треба да уваже и прилагоде ову Бизмаркову мудрост: “Кина, Индија и Русија су десно, Америка и Бразил су лево – то је наша мапа Европе”

         НИЈЕ нужно прихватити најапокалиптичнија предвиђања о опадању европске моћи, да би се увидело да је мало вероватно да ће стари континент, без јачања интеграција, дуго остати највећа економија на свету. Без тога ће чак и Немачка бити мала или сила средње величине – упозорио је историчар Тимоти Гартон Еш у "Интернешенел Хералд Трибјуну”.

         Ко је освојио највише медаља на последњих Олимпијским играма? Европа.

         Чија је економија највећа на свету? Опет европска.

         Где највише људи воле да отпутују за време празника? Наравно, у Европу.

         По многим мерилима моћи, Европска унија припада са САД-ом и Кином глобалној Великој тројци. Међутим, ако то кажете званичницима у Пекингу, Вашингтону или било којој другој светској престоници, они ће се вероватно гласно смејати таквој изјави.

         Зашто? Мањкав концепт еврозоне довео је до тога да је рецесија у Европи драстичнија него у САД, а евентуални крах еврозоне повукао би са собом и остатак светске економије.

         Зашто Европљани нису показали политичку вољу да спасу еврозону приближавањем ставова о фискалној и политичкој унији?

         Шта се десило са снагама које су покретале европски пројекат уједињења у последњих 60 година? Ако оне бледе, где Европљани могу да нађу нову инспирацију?

         Двадесет први век биће епоха џинова: уморних старих, као што су САД и Русија, и нових гладних, попут Кине, Индије, Бразила и Јужне Африке.

Лидери Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке на четвртом самиту БРИКС-а

         Ако Европљани желе да сачувају изузетан спој просперитета, мира, релативне социјалне сигурности и квалитета живота који су остварили у последњих 60 година – потребна им је величина коју једино Европска унија може да осигура.

         У свету џинова, боље је да и сами будете џин. Трговински преговори између Кине и Европске уније су разговор једнаких: такви преговори Кине и Француске не могу бити на равноправним основама.

         Пре једне деценије, креатори кинеске политике третирали су Европску унију као озбиљну силу у успону, потенцијални нови стожер у мултиполарном свету. Сада у Пекингу гледају на ЕУ готово са презиром. Кина се фокусира на Брисел само када је реч о неколико конкретних области, као што је трговина и питање конкурентности, у којима ЕУ заиста наступа јединствено.

         У већини случајева, Пекинг је склонији пословима са појединачним чланицама, као што потврђује недавна посета кинеској престоници немачке канцеларке Ангеле Меркел.

         Лек се налази у европским рукама. Уколико би решење кризе у еврозони подразумевало и стварање чвршће фискалне и политичке уније, а онда и истинске заједничке спољне политике – онда би Кина доживљавала Европску унију много озбиљније. Сличан однос би имали и САД и Русија. 

         Европа може постати не само још један џин, већ може да понуди пример новог облика кооперативног мултинационалног џина 

         Европљани не би требало да у потпуности дигну руке – ма како та нада сада изгледала слабашно – од тога да пионирски подухват мирне интеграције некада зараћених држава може да укаже на пут за боље “глобално управљање” као одговор на заједничке претње попут климатских промена, затим тензије које се неизбежно јављају између сила у успону и у опадању. Јер, без јачања глобалне сарадње, 21. век би личио на касно 19. столеће са ривалитетом великих сила.

         У најбољем случају, Европа може постати не само још један џин, већ може да понуди пример новог облика кооперативног мултинационалног џина.

         Када је немачки колониста показао карту Африке претходнику Ангеле Меркел из 19. века – Ото фон Бизмарку, “Гвоздени канцелар” је, одбацујући стратешку важност далеких колонија, одговорио да се једина мапа која га интересује налази у Европи: “Француска је лево, Русија је десно, ми смо у средини – то је моја мапа Африке”.

         Данашњи Европљани треба да уваже и прилагоде ову Бизмаркову мудрост, тако што ће саопштити: “Кина, Индија и Русија су десно, Америка и Бразил су лево – то је наша мапа Европе”.