Министар унутрашњих послова Израела тражи да се Грасу одузме Нобелова награда

МАЛО МУ ШТО ЈЕ ТЕЛ АВИВ НЕМАЧКОМ НОБЕЛОВЦУ ВЕЋ ЗАБРАНИО УЛАЗАК

У ИЗРАЕЛ, ПОЗВАВШИ СЕ НА ЗАКОН КОЈИ ВАЖИ ЗА „БИВШЕ НАЦИСТЕ“

Ели Јишаи

• Граса оптужио и шеф израелске дипломатије Авигдор Либерман, рекавши: „Његови стихови представљају цинични поглед дела западних интелектуалаца који су због саморекламе и жеље да продају још неколико својих књижица спремни да још једном жртвују Јевреје на олтару лудачког антисемите“
• Граса је критиковао и шеф дипломатије Немачке Гвидо Вестервеле. Он сматра да је стављање Израела у исту моралну раван са Ираном „апсурдно“
• Међутим, бивши амбасадор Израела у Немачкој, Ави Примор, заложио се за „одбаченог писца“ рекавши да је забрана уласка у Израел за Граса „преувеличана, помало хистерична или популистичка мера - у сваком случају неоправдана“. При том је оценио да је Ели Јишаи целу ситуацију искористио за унутарполитичке циљеве јер Грас није антисемита

        МИНИСТАР унутрашњих послова Израела Ели Јишаи (Eli Yishai) предложио је да се немачки писац Гинтер Грас лиши Нобелове награде због објављивања стихова у којима критикује Израел, саопштио је утицајни немачки таблоид Bild.

        „Њему би заиста могли да одузму Нобелову награду за књижевност“ - изјавио је Јишаи.

        При том је - враћајући Грасу његове сопствене речи- нагласио да после стихова које је објавио, поготово што их је пренело неколико европских новина, више „није могуће ћутати“. Иначе, влада Израела је 84-годишњег писца прогласила непожељном особом и забранила му улазак у своју земљу.

        У „спорним стиховима“ добитник Нобелове награде за књижевност - да подсетимо - критикује политику Израела према Ирану, а званични берлин - због продаје атомских подморница Тел Авиву. Сам Грас је објаснио да је одлучио да проговори о овоме јер му је „дојадило лицемерје Запада“.

        Забрана уласка Грасу у Израел, ова земља је базирала на закону који јој дозвољава да одбије да прими на своју територију „бивше нацисте“. Грас је 2006. године признао да је као „мобилисани тинејџер“служио у СС јединицама последњих месеци Другог светског рата.

Авигдор Либерман

        Шеф израелске дипломатиј, Авигдор Либерман, такође је коментарисао писање Граса.

        „Његови стихови представљају цинични поглед дела западних интелектуалаца који су због саморекламе и жеље да продају још неколико својих књижица спремни да још једном жртвују Јевреје на олтару лудачког антисемите“ - изјавио је Либерман после сусрета са премијером Италије Мариом Монтијем.  

        Стихови „Шта је требало да буде речено“ објавио је немачки лист Sueddeutsche Zeitung, потом и New York Times, италијанска La Repubblica и шпански El Pais.

        „Зашто говорим тек сада, остарео, пресушеним мастилом: зато што нуклеарна држава Израел прети и онако крхком миру у читавом свету“ - открива Грас у својим стиховима.

        У Грасовим стиховима се, даље, наглашава: можемо се само надати да ће многи људи пожелети да одустану од ћутања и укажу на „кривце очигледне опасности“ и присилити их тако да одустану од насиља. Такође, Грас је позвао на „сталну контролу израелског нуклеарног потенцијала и иранских нуклеарних атомских објеката подсредством међународне организације којој ће владе обе земље дозволити контролу“.

        Граса је критиковао и шеф дипломатије Немачке Гвидо Вестервеле. Он сматра да је стављање Израела у исту моралну раван са Ираном „апсурдно“. Бивши амбасадор Израела у Немачкој, Ави Примор, међутим, заложио се за „одбаченог писца“ рекавши да је забрана уласка у Израел за Граса „преувеличана, помало хистерична или популистичка мера - у сваком случају неоправдана“. Јишаи је, како тврди Примор, целу ситуацију искористио за унутарполитичке циљеве, а сам Грас није антисемита.

        Да подсетимо, Гинтер Грас је рођен 16. октобра 1927. године у Пољској. Он је за роман „Лимени бубањ“ добио и награду немачког удружења писаца „Група 47“ и Нобелову награду, док је филм снимљен по овој књизи добио „Златну палму“ у Кану и „Оскар“ за најбољи страни филм.

        У својој аутобиографији Грас је 2006. године признао  да је у својој 17. години, крајем Другог светског рата био члан СС-Вафен. Изјавио да није никада починио ратни злочин и да није испалио ни један метак. Његово признање је, упркос томе, изазвало оштри талас критике.