Макрон из Румуније упозорио да се ЕУ може распасти због јефтине радне снаге са истока Европе

УПОЗОРИО ДА СЕ РАДИ О „СОЦИЈАЛНОМ ДАМПИНГУ“ ЗБОГ КОЈЕГ ЕВРОПСКА УНИЈА МОЖЕ БИТИ РАСФОРМИРАНА

Макрон у Букурешту

• Емануел МАКРОН жели да се од компанија тражи да дају исте плате радницима послатим на рад као и локалним радницима и да се ограничи слање радника на рад у иностранство на годину дана
• Радници послати на рад у другу земљу из земаља источне Европе, укључујући Румунију и Пољску, настављају да уплаћују порезе и доприносе за социјално осигурање у својим матичним земљама, што омогућава послодавцима да им дају мање плате него радницима у земљама Запада где су трошкови социјалног виши. Већина њих ради у грађевинарству, али многи раде и као вариоци, електричари или као неговатељи старијих особа

        ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон оценио је данас у Букурешту да уколико се не измени европска директива о радницима који се шаљу на рад у друге земље, и како је рекао, „фискални дампинг“ коме прибегавају неке источноевропске земље може доћи до расформирања ЕУ.

        „Неке политике и пословне средине“ у Европи „желе да дотакну структурне фондове и развију модел који представља фискални и социјални дампинг“, рекао је Макрон на конференцији за новинаре у Букурешту.

        Он је додао да ће то „експлодирати“ ако се нешто не учини и да ће то бити „расформирање Европске уније“.

        Макрон се налази у Букурешту, другог дана своје мини-европске турнеје током које промовише амандман на ту контроверзну европску директиву.

        Он је у Букурешту разговарао са румунским председником Клаусом Јоханисом. Открио је се нада да ће крајем октобра у Бриселу постићи већински споразум да се скрати време колико радници послати на рад могу да остану у другој земљи и да се ојачају контроле.

        Макрон је рекао да је уверен да ће земље чланице ЕУ до краја године постићи споразум о радницима који се шаљу на рад у друге земље Уније, односно јефтини радници из источне Европе који су привремено послати на рад у богатије ЕУ земље.

        Макрон је после разговора са румунским председником Јоханисом похвалио вољу Румуније да ради заједно са француском на том питању.

        Радници послати на рад у другу земљу из земаља источне Европе, укључујући Румунију и Пољску, настављају да уплаћују порезе и доприносе за социјално осигурање у својим матичним земљама, што омогућава послодавцима да им дају мање плате него радницима у земљама Запада где су трошкови социјалног виши. Већина њих ради у грађевинарству, али многи раде и као вариоци, електричари или као неговатељи старијих особа.

        Макрон жели да се од компанија тражи да дају исте плате радницима послатим на рад као и локалним радницима и да се ограничи слање радника на рад у иностранство на годину дана.

        „Не ради се о томе да се забрани румунским компанијама за путни превоз да раде свуда у Европи“, рекао је Макрон, осврћући се на возаче камиона које често запошљавају западноевропске компаније, што је један од најчешћих примера.

        Нова правила морају да буду усвојена да би се боље заштитили француски радници од нефер конкуренције, рекао је он.

        Радници послати на рад представљају око један одсто укупне радне снаге ЕУ, али је перцепција да су по ценама конкуренција локалним радницима у Западној Европи и да врше притисак да се плате смање на ниже и тиме повећају неједнакости у богатству.

        Европска комисија је прошле године представила нова правила да се регулишу плате послатих радника и локалних радника, али су се успротивиле земље чланице из централне и источне Европе.

        Румунски председник Клаус Јоханис рекао је да ЕУ прописи треба да буду јаснији.

        „Нико не жели да створи повољне услове за неке и неповољне за друге“, рекао је он.

        Према румунским званичним подацима, прошле године је око 50.000 румунских радника послато на рад у друге земље ЕУ.

        Макрон је такође говорио о шенгенској зони слободног путовања. Рекао је да се у принципу не противи томе да се Румунија придружи групи од 26 земаља које су у тој зони, али је додао да гранична контрола мора да се побољша.

        „Шенгенска зона не функционише добро“, рекао је он.

        Макрон касније путује у Бугарску која такође жели да уђе у шенгенску зону.

        Бета