Кина против гомилања америчких ратних бродова у Тихом океану
ПЕКИНГ ОТВОРИО ЦЕО РЕТОРИЧКО-ДИПЛОМАТСКИ ФРОНТ
ПРОТИВ ОФИЦИЈЕЛНОГ ВАШИНГТОНА
- Кинеска влада подвргла критици одлуку САД да до 2020. већи део (60 одсто) своје морнарице предислоцирају у Тихи океан и затржила од Вашингтона да поштује кинеске интересе у региону
- Кина је изразила и „велико незадовољство“ због позива САД да се ослободе особе које су још у затвору због њихове улоге у продемократском покрету на пекиншком тргу Тјенанмен, угушеном у крви 4. јуна 1989. године. Изјаве представника САД представљају „мешање у унутрашње послове Кине и неосноване оптужбе против кинеске владе“, оценио је Вејмин
- Спољне снаге нису квалификоване да се мешају у Сирији .Велики број цивилних жртва, огромни материјални губици... Лекције извучене из грешака почињених у Либији још су свеже“ у сећању, недвосмислен је водећи кинески дневник.
ЗВАНИЧНА Кина је отворила цео дипломатско-реторички фронт против Сједињених Држава. И офанзивно и из дефанзиве.
Пекинг је прво. подвргао критици одлуку САД да до 2020. већи део своје морнарице прерасподеле и предислоцирају у Тихи океан. Али, није се ограничио само указивањем на свршену ствар. Затржио је од Вашингтона да поштује кинеске интересе у региону.
Досад је америчка морнарица у Атлантском и Тихом океану држала исти број бродова, подморница, и носача авиона, а према новом плану, који је у Сингапуру огласио министар одбране САД Леон Панета, убудуће ће 60 одсто америчких поморских снага бити у Тихом океану.
„Све стране би требало да учине напор како би сачувале и промовисале мир, стабилност и развој у азијско-пацифиццком региону“, упозорио је порпарол кинеске владе Лију Вејмин, изражавајћи наду да ће Американци поштовати интерессе свих страна, укључујући и Кину.
Панета је у Сингапуру нагласио да се одлука о прерасподели бродова, подморница и носача авиона и јачању војних партнерстава у региону има за циљ да динамизира улогу САД у зони која је „кључна за будућност САД”.
То је и био разлог да Вејмин у име своје владе оцени да таква одлука САД представља провокацију за Кину, да није у заједничком интересу две земље, у циљу развоја безбедности и трговине у региону Тихог океана.
Преко Вејмина, Кина је изразила и „велико незадовољство“ због позива САД да се ослободе особе које су још у затвору због њихове улоге у продемократском покрету на пекиншком тргу Тјенанмен, угушеном у крви 4. јуна 1989. године.
Изјаве представника САД представљају „мешање у унутрашње послове Кине и неосноване оптужбе против кинеске владе“, оценио је Вејмин.
„Кина изражава своје јако незадовољство и своје чврсто противљење“, рекао је Вејмин поводом изјаве портпарола Стејт департмента Марк Тонера уочи 23. годишњице догадјаја на Тјенанмену да САД „подстичу кинеску владу да ослободи све оне који још издржавају затворске казне због учествовања у демонстрацијама“.
Тонер је рекао да је „насилно гушење“ демонстрација на тргу Тјенанмен довело да „трагиццних губитака недужних живота“.
Пекинг се непоколебљиво држи позиције да су догадјаји из јуна 1989. били контрареволуционана побуна и да је одговор био оправдан.
Десетина демонстраната је још у затвору, према наводима фондације Дуихуа (дијалог), чије је седиссте у САД. Медју њима двојица су осуђени на смрт, двојица на доживотни затвор а још двојица су у затвору због менталних поремећаја, тврди Дуихуа.
Лист Комунистичке партије Кине Женмин жибао упозорио је Американце на последице стране војне интервенције у Сирији и оценио да би одустајање од плана међународног изасланика Кофија Анана довело до „рата великих размера“ у тој земљи.
„Није тешко замислити какав би се хаос догодио када би Сирија потонула у грађански рат великих размера који би изазвала западна војна интервенција“, указао је Жибао.
„Спољне снаге нису квалификоване да се мешају у Сирији .Велики број цивилних жртва, огромни материјални губици… Лекције извучене из грешака почињених у Либији још су свеже“ у сећању, недвосмислен је водећи кинески дневник.
