Како избећи неизбежни америчко-кинески обрачун за доминацију у свету?

ОБАМА „НОКАУТИРАН” ЈОШ УОЧИ ДВОДНЕВНОГ САМИТА „БЕЗ КРАВАТА” СА НОВИМ КИНЕСКИМ ЛИДЕРОМ СИ ЂИНПИНГОМ

• Кина разуме да ће неизбежно морати да од Американаца преузме глобалне лидерске позиције. Али, не журе кинески лидери да понесу одговорност за догађаје у свету, знајући да је далеко боље оставити Американцима да трују сопствену крв и гурају нос у све проблеме
• Два дана пре сусрета Сија и Обаме западни медији су покренули скандал - откривањем да специјалне службе САД користе тајни програм за праћење корисника великих друштвених мрежа. А после самита се сазнало да је Едвард Сноуден добио политички азил у Хонг Конгу
• Да ли је то случајност? Пре ће бити да је то мајсторски ударац. Сетимо се познатог кинеског војног лукавства: „Убити туђим ножем”
• Афером је скренута пажња са Кине на САД. И, уместо агресивног притиска на Кину током сусрета са Си Ђинпингом, уз захтев да се прекине кинеска сајбер-шпијунажа америчких организација и грађана, Обама је пред новинарима морао да објашњава зашто америчке специјалне службе шпијунирају људе по читавом свету
• Кина је на тај начин јасно поручила да неће трпети притиске и да је у стању да пружи одлучан отпор на непријатељске оптужбе на свој рачун

         Пише: Сергеј КИЗИМА, доктор политичких наука из Минска

         ОВИХ дана је одржан историјски сусрет лидера „демократског” света председника САД Барака Хусеина Обаме и првог човека Народне Републике Кине, генералног секретара Комунистичке партије Кине Си Ђинпинга.

         Значај дводневног самита „без кравата”, сусрета који подразумева да прве фигуре периодично разговарају без саветника, није за потцењивање. САД су невероватно забринуте због перспективе да ускоро изгубе статус једине суперсиле, највеће светске привреде и најмоћније државе на свету.

         Кина разуме да ће неизбежно морати да заузима те позиције иако и сама има много проблема. Али, не журе кинески лидери да понесу одговорност за догађаје у свету, знајући да је далеко боље оставити Американцима да трују сопствену крв и гурају нос у све проблеме.

         То су добро показале интервенције у Авганистану и Ираку, на које су Американци „бацили” 4 билиона долара и добили непријатеље у исламском свету. Док су Кинези истовремено, користећи америчку одговорност, због њиховог односу према муслиманима, мирно повећавали величину свог БДП, извоз и технолошки ниво у економији.

         Други важан проблем је природно одбијање САД да препусте примат кинеском конкуренту. Многи амерички лидери су убеђени да је америчка нација Богом изабрана, чиме само могу изазивати несреће у намери да спрече конкуренте да преузму њихов статус.

         Уколико је Барак Хусеин Обама ретка и притом пријатна различитост од осталих америчких председника, способан да разматра проблеме и о њима расправља, у САД су на власти најчешће председници који више воле рат као једини начин за решавање проблема. Међутим, Кина баш и не жели рат, имајући у виду да и САД и Кина располажу нуклеарним оружјем.

         Кина би више волела да САД и даље ништа не примећују, док она заиста не постане највећа економија света и на тој бази створи најјачу армију у свету, дакле - сигурни раст уз све несрећне последице по лидерство САД које из тога произлазе. Али, то практично није могуће.

         Поставља се питање: како избећи неизбежни америчко-кинески обрачун за доминацију у свету?

         Барак Хусеин Обама је још 2008. године предлагао Кини да заједно управљају светом, што је Ху Ђингтао одбио.

         Нема сумње да Обама желео да на том питању провери тадашњег кинеског лидера.

         Истина, тада је одговор био негативан. Нема потребе делити власт у свету са било ким, ако ћеш бити у стању да то ускоро радиш самостално? Тим пре што би партнерство са САД, Кину омело на идеолошком плану.

         Модел Пекиншког консензуса све више јача, а Кина има корист од тога што се на идеолошком плану ограђује од свог конкурента и од модела Вашингтонског консензуса који је претрпео крах и није успео ништа ново да изгради.

         Због тога је Кина спремна на компромис у одређеним аспектима, где постоје заједнички интереси, али нема намеру да потписује никакве савезничке обавезе са још увек актуелним светским лидером.

         У том контексту САД су успеле да се на самиту са Кином договоре о заједничком раду на контроли хидрофлуоругљеника који умноме повећава ефекат стаклене баште.

         Две земље су несумњиво успеле да усагласе ставове и поводом Северне Кореје.

         У принципу, САД желе да имају што више војника близу граница Кине, што би био фактор одвраћања, али Американци немају жељу да се упуштају у рат са Демократском Народном Републиком Корејом. Тим пре што би се у случају пораза ДНРК, Северна и Јужна Кореја ујединиле, па разлога да се велике америчке снаге налазе у Јужној Кореји, више не би било.

         Кина је отворено против војних дејстава око својих граница. ДНРК је још увек савезник НРК, чак и упркос чињеници што кинеске власти немају респект за неспособност северних Корејанаца да следе успешни кинески пут економских реформи.

         Уколико Кина не би пружила помоћ Северној Кореји у рату са Американцима, њен престиж би силно пао. А ако би је пружила, то би значило нуклеарни рат са САД. Зато ће Северна Кореја у будућности морати да буде мирнија.

         Изразита је способност новог лидера Кине да покаже да сигурно влада ситуацијом, чак и када се налази у гостима свог конкурента.

         Сусрет Барака Хусеина Обаме и Си Ђинпинга био је планиран за септембар, али су се два лидера договорила да се сретну раније.

         Кина је имала довољно времена да смисли снажан одговор на критике које САД редовно износе на њен рачун.

         Али, два дана пре сусрета Сија и Обаме западни медији су покренули скандал откривањем чињеница које говори да специјалне службе САД користе тајни програм за праћење корисника великих друштвених мрежа. А после самита председника САД и Кине сазнаје се да је окривљени за одлив информација Едвард Сноуден добио политички азил у Хонг Конгу. Да ли је то случајност? Пре ће бити да је то мајсторски ударац.

         Сетимо се познатог кинеског војног лукавства: „Убити туђим ножем”.

         Потпуно у том духу скренута је пажња са Кине на САД. И, уместо агресивног притиска на Кину током сусрета са Си Ђинпингом, уз захтев да се прекине кинеска сајбер-шпијунажа америчких организација и грађана, Барак Хусеин Обама је пред новинарима морао да објашњава зашто америчке специјалне службе шпијунирају људе по читавом свету.

         На тај начин је Кина јасно поручила да неће трпети оптужбе током развоја односа са САД, а и да је у стању да пружи одлучан отпор на непријатељске оптужбе на свој рачун.

         Кина је истовремено показала и добру информисаност о тајним пословима америчких специјалних служби, што је за њу изузетно добро – од сада ће ЦИА више напора улагати у обезбеђење тајности, него на реалну борбу са снажним кинеским конкурентом.

         Превео Горан Шимпрага