ЈАДЛИН: Обама мора доћи у Израел и потврдити да је спреман да нападне Иран

БИВШИ ШЕФ ИЗРАЕЛСКЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ У КОЛУМНИ У ВАШИНГТОН ПОСТУ

• Супериорне америчке војне способности значе да ће Ирану бити потребне још година или две да његове нуклеарне локације постану „имуне” на амерички напад
• Стога, за разлику од Израела, САД себи могу приуштити напад на Иран не буде ове јесени, што жели Обамина администрација
• Амерички председник би требало да дође у Израел и каже његовом вођству - и, што је још и важније, народу - да је заустављање нуклеарног Ирана у интересу САД и да ће војна акција, уколико буде за то потребе, заиста бити покренута
• Ова порука, изречена од стране америчког председника израелском Кнесету, би била далеко ефектнија него покушаји давања исте поруке од стране америчких функционера иза затворених врата
• Вашингтон треба да израелској војсци преда напредне војне технологије и обавештајне информације да би се оснажила способност израелске војске, а притом – да се прошири прозор кроз који Израел може смртоносно ранити ирански програм. Овај корак би омогућио да Израел допусти још времена деловању санкција и дипломатије

         УТИЦАЈНИ амерички лист Вашингтон Пост објавио је  колумну бившег израелског шефа обавештајних служби и актуалног директора израелског Института за Националну безбедност, Амоса Јадлина, којом је директно прозвао америчког председника Барака Обаму да није урадио довољно да "заштити" Израел од иранског нуклеарног програма.

         Факти преносе најбитније делове Јадлиновог текста:

„За мир с Ираном, треба се припремати за рат”

         „ОВЕ јесени, све упућује на израелски напад на иранска нуклеарна постројења.     

         Ирански режим ће ускоро имати довољно нискообогаћеног урана за стварање арсенала нуклеарних бомби. Надаље, ирански заменик командант морнарице, Абас Замини, рекао је у јуну да се креће с "прелиминарним корацима према стварању атомске подморнице".

         То Ирану даје изговор да настави с обогаћивањем урана до војне употребе.

         Тајне операције против иранских нуклеарних постројења и научника - за које нико није преузео одговорност - такође нису успеле да зауставе тај програм.

         Додајмо на све ово и проблем тзв. "зоне имунитета" - тачке након које ће иранска нуклеарна постројења постати имуна на израелски војни напад. За Израел, закључак је потпуно јасан.

         Упркос чињеници да су сложни поводом геостратешког циља, САД и Израел не слажу се по питању времена када би требало да уследи потенцијална војна акција против Ирана. Супериорне америчке војне способности значе да ће Ирану бити потребне још година или две да његове нуклеарне локације постану "имуне" на амерички напад. Стога, за разлику од Израела, САД себи могу приуштити напад на Иран не буде ове јесени, што жели Обамина администрација.

         Трајни принцип израелске обрамбене војне доктрине јесте да никада неће тражити од САД-а да се боре за њих. Због тога су израелске вође нагласиле да ће, ако дође до угрожавања националне безбедности, Израел бити тај који ће у донети коначну одлуку. Нажалост, оно што вође Израела можда нису сасвим схватиле јесте то да могу напасти сами, али да ће Израелу бити потребна помоћ САД-а одмах дан након и деценију након напада да би били сигурни да Иран неће бити у стању да обнови свој атомски програм.

         Једино прихватањем чињенице да је нуклерано-наоружани Иран недопустива претња националним интересима САД и њихових савезника на простору Персијског заљева, председник Обама може превазићи мост између израелског уверења и потребе. Он мора уверити Израел, Иран, Русију, чак и Саудијску Арабију, како је америчка војна опција уверљива и ефектна.

         Амерички председник би требало да дође у Израел и каже његовом вођству - и, што је још и важније, народу - да је заустављање нуклеарног Ирана у интересу САД и да ће војна акција, уколико буде за то потребе, заиста бити покренута.

         Ова порука, изречена од стране америчког председника израелском Кнесету, би била далеко ефектнија него покушаји давања исте поруке од стране америчких функционера иза затворених врата.

         Америчка администрација би такође морала одмах предузети 5 важних корака којима би уверила савезнике и противнике да је војна опција стварна, скорашња и изводива.

         Прво, Обама треба да писмено обавести амерички Конгрес да себи узима за право да употреби војну силу у спречавању иранског стварања војне нуклеарне способности. То би показало председникову одлучност, а подршка Конгреса таквој одлуци вероватно би била снажна.

         Друго, Вашингтон треба да покаже намеру - појачавањем америчке војне присутности на простору Персијског Залива - да одржава војне вежбе са савезницима на простору Блиског истока и да постави ракете у региону.

         Треће, Вашингтон треба да израелској војсци преда напредне војне технологије и обавештајне информације да би се оснажила војна способност израелске војске, а притом – да се прошири прозор кроз који Израел може смртоносно ранити ирански програм. Овај корак би омогућио да Израел допусти још времена деловању санкција и дипломатије.

         Четврто, амерички руководиоци би требало да јавно говоре о опасностима иранског поновног покретања нуклеарног програма за време војног напада. Можда је и највећи аргумент против израелског једностраног напада тај што би дошло до пропадања плана западних санкција. Без санкција, ирански режим би могао да брзо поновно покрене нуклеарни програм, али овај пут потпуно испод земље како би га заштитио од ваздушних напада.

         Пето, Обама се мора јавно обвезати на заштиту америчких савезника на простору Персијског залива. То би смирило нервозне пријатеље у региону, а САД би војну опцију могле везати за три снажна интереса: националну безбедност САД, безбедност Израела и безбедност држава савезница.

         Израел не може своју заштиту предати у руке друге земље. Али, ако САД желе да Израел да дипломатији и санкцијама још времена, Израелци морају знати да неће остати на цедилу уколико ове опције пропадну.

         Иронично је, али најбоље уверење које председник САД може дати Израелу јесте да се обвеже, уколико све друго пропадне, на војну акцију с циљем заштите критичних америчких интереса. Али, истиче време да се ова обвеза јасно стави до знања народу САД, Израела и Ирана.

         А како стара пословица каже: уколико желите мир, припремите се за рат”.