Израел само по цену великих губитака може покушати да уништи С-300 у Сирији

ТЕЛ АВИВ ИМА ОКО 300 БОРБЕНИХ АВИОНА F-16 И F-16I И 25 F-15Е СА АМЕРИЧКИМ РАКЕТАМА AGM-88 HARM, АЛИ...

• Домет ракета AGM-88 Harm је 106 километара, а С-300 је 200 километара удаљености циљева од С -300, а то значи да израелски авиони неће моћи  да нападају а да се сами не нађу под ударом
• Израел може покушати са масовним налетима, али ће и у том случају бити неизбежни губици, недопустиви за израелско друштво – вероватно 20-25 борбених авиона, а можда и више
• Поготово што је Сирија купила од РФ 36 противавионских ракетних система кратког домета Панцир-С1, који могу да са великом ефикасношћу гађају до 4 циља на растојању до 20 км, као и да обезбеде поуздану заштиту од циљева „пропусте” ракете С-300
• Израел поседује оперативно тактичке ракетне системе LORA сопствене производње које омогућавају високу прецизност уништења циљева на растојању до 250 км, али ће њихово дејство бити отежано због високе мобилности ракета С-300 и Панцир-С које могу да обарају и те ракете
• Највећу нервозу у Тел Авиву изазива могућност да Сирија обара циљеве који тек полећу са аеродрома у Израелу, јер С-300 сиријској армији омогућава контролу 40-50 одсто ваздушног простора Израела

         Пише: Леонид НЕРИСЈАН, војни аналитичар (информативна агенција Регнум)

         У ИНТЕРВЈУУ либанском тв каналу Ал-Манар, председник Сирије, Башар Асад, изјавио је 30. маја да су владине трупе добиле прву траншу система противавионских ракета С-300 и  да ће ускоро бити реализована испорука осталих.

         Овој изјави претходили су енергични кораци западних држава у спречавању испорука руских система у Сирију. Најоштрија је била реакција Израела. Тел Авив је фактички посегао за претњама на одбијање Русије да раскине уговор о испоруци С-300.

         У том контексту треба размотрити: шта је оружаним снагама Израела потребно за уништење С-300.

         Истина, постоји једно „али” – нема прецизне информације о броју система који се испоручују. Може се претпоставити да се ради о 2-3 дивизиона С-300 извозног модела ПМУ-2.

         Сваки дивизион чини од 8 до 12 уређаја за лансирање, радарско осматрање и навођење и управљачки пулт система заједно са радаром за откривање и пултом за навођење.

         Систем омогућава истовремено гађање до 6 циљева при том наводећи по две ракете на сваки циљ. 

         Максимални домет уништења циља је - 200 км, домет откривања – 300 км. Такође је могуће пресретање тактичких ракета и балистичких ракета средњег домета.

         За савладавање тих циљева Израел може да користи своје борбене авионе F-16 (располаже са око 300 летелица од којих су 100 – израелске варијанте F-16I) и F-15E (25 летелица), који су опремљени америчким противрадарским ракетама AGM-88 Harm (ракета се наводи на зрачење радара) са дометом уништења до 106 км.

         На 200 километара удаљености циљева од С -300, чак и са корекцијама које парирају противракетним маневрима и коришћењем ометања - израелски авиони неће моћи  да нападају циљеве а да се сами не нађу под ударом.

         Наравно, ратно ваздухопловство Израела може покушати да савлада сиријске С-300 масовним налетима, али у том случају биће неизбежни губици, недопустиви за израелско друштво – вероватно 20-25 борбених авиона, а можда и више.

         Такође треба узети у обзир да је почев од 2006. г. Сирија купила од РФ 36 противавионских ракетних система кратког домета Панцир-С1, који могу да се боре са противрадарским ракетама на њиховој крајњој деоници лета.

         Ти системи могу са великом ефикасношћу да гађају до 4 циља на растојању до 20 км, као и да обезбеде поуздану заштиту од циљева„пропусте” ракете С-300.  Синтеза ова два система ПВО створиће за ратно ваздухопловство Израела још веће проблеме.

         У свом наоружању Израел такође поседује оперативно тактичке ракетне системе LORA сопствене производње. Они омогућавају високу прецизност уништења циљева на растојању до 250 км.

         Те ракете би могле бити употребљене против сиријских ПВО. Ипак, уништење циљева биће отежано због високе мобилности С-300 и Панцир-С, који поред осталог могу и да обарају те ракете.

         Очигледно највећу нервозу Израела изазива могућност да Сирија обара циљеве који тек полећу са аеродрома у Израелу, јер С-300 са дометом уништења циљева од 200 км омогућава контролу 40-50% ваздушног простора Израела.

         Сем тога, омогућиће и контролу ваздушног простора суседних земаља у којима у будућности Израел може изводити борбена дејства.

         Преувеличавају се гласине да су премијер Израла, Бењамин Њетањаху и шеф израелског Савета за националну безбедност, Јаков Амидор, током сусрета са амбасадорима и шефовима МИП европских земаља говорили о могућем превентивном удару по новим противавионским ракетним системима који доспевају у наоружање Сирије.

         Судећи по изјавама званичника Израела, они се такође плаше да С-300 не доспеју у руке радикалних групација, иако у овом случају то више личи на изговор него на реална страховања која се, заправо, налазе у горе наведеним разлозима.

         Све у свему, за Израел се ситуација развија неповољно.

         За релативно дуг период - први пут се пред њим налази питање о освајању доминације у ваздуху са реалним компликацијама приликом примене свог ратног ваздухопловства.

         Како ће се решавати тај проблем (ако га уопште и буде), вероватно ће бити јасно у најскорије време.

         Превела

         Ксенија Трајковић