Ирак само што се није распао на шиитску, сунитску и курдску државу
ШИИТИ БИ ВЕЋ ПРОГЛАСИЛИ СВОЈУ ДРЖАВУ ДА НАЈВЕЋА ПРОВИНЦИЈА АНБАР И БАГДАД НЕМАЈУ МЕШАНО СТАНОВНИШТВО
НАСИЛНОМ смрћу у Ираку - који су „демократизовали“ и „цивилизовали“ окупатори Американци и Британци - сваког месеца умре више људи него за целе владавине Садама Хусеина.
Готово иза свега стоје терористи који се, као по неком ђаволском правилу, готово никада не открију. Чак нико и не покушава да по ДНК утврди ко су били терористи-самоубице.
А фактички сви терористички напади имају исти „рукопис“- дизање у ваздух нафилованог експлозивом аутомобила у густо насељеним квартовима. Такву тактику користе Ал Каида и блиске њој сунитске групе екстремиста у Ираку, због чега су неки међународни посматрачи већ пребацили одговорност за већину смрти у Ираку баш на Ал Каиду.
Оријенталиста московског Института за стратешке процене и анализе Сергеј Демиденко указује на то да мете терориста последњих недеља нису само шиитски већ и сунитски квартови.
- Дижи у ваздух, не дижи, политички однос снага сунити не могу да промене. Реално, њих је мање него шиита. Избори су били само изговор за терористичке нападе. У Ираку се ради о непомирљивим етничко-конфесионалним супротностима између три основне групе - шиита, сунита и Курда. Ове супротности на крају могу да доведу Ирак до распада - прогнозира Демиденко.
Он је чак уверен да је процес распадања Ирака већ почео, што се види на примеру Курдистана - провинције која је де јуре под јурисдикцијом Багдада, али де факто већ одавно независна држава са свим пратећим атрибутима, укључујући и сопствену владу и војску.
- Шиити, на чијој територији постоје нафта и изграђена инфраструктура за њен транспорт, угледајући се на Курде, како ми се чини, радо би се такође одвојили. Чак одавно, али су проблем територије са мешаним становништвом шиита и сунита. У првом реду ово важи за највећу провинцију Ирака Анбар и престоницу Багдад, - закључио је руски стручњак за Блиски Исток.
Према његовима речима, грађански рат између сунита и шиита траје годинама.
Сунити нису заступљени у органима власти, па тврде да су принуђени на терористичке нападе, а шиити, који контролишу МУП Ирака, делују суптилније, али не мање крваво, уништавајући своје непријатеље далеко од очију могућих сведока.
M. Петрова
