И Немачка шпијунира сопствене грађане

БЕРЛИН КРИТИКОВАО ПРОГРАМЕ „ПРИЗМА” И „ТЕМПОРА”,

А ЗАТИМ СЕ И САМ ОКРЕНУО СЛИЧНИМ МЕТОДAМА

  • Немачка полиција инсталирала свој сyстем праћења да би ухапсила шофера који је од 2008. испалио најмање 762 метка на аутомобиле, камионе и зграде на аутопутевима
  • Едгар ВАГНЕР, највиши званичник за заштиту података у савезној држави Рајна - Палатинат: Не постоји законска основа за такву истражну технику. Полиција се домогла 60 до 80 милиона група података апсолутно невиних људи за време истраге да би се ухватио један једини осумњичени!

         НЕМЦИ су бесни. Информација да су Сједињене Државе и Велика Британија - уз Канаду, Нови Зеланд и Аустралију део такозване „Алијансе петоро очију“ - годинама будно пратиле мобилну и Интернет комуникацију грађана наишла је на жестоке осуде политичара из Берлина. Министарка правде Сабине Лојтхојзер-Шаренбергер назвала је британски шпијунски програм „Темпора“ „катастрофом“ и „ноћном мором у холивудском стилу“.

         Међутим, и Немачка је ове седмице посегнула за сличним програмом да би ухватила возача камиона који је годинама пуцао на друга возила. Ухапшен је пошто је полиција покренула сложени систем праћења, који је у стању да очитава регистарске ознаке десетина хиљада аутомобила и камиона на немачким аутопутевима.

         Ова операција је узнемирила борце за заштиту приватности, наводи се у чланку немачког недељника „Шпигл”.

         Међутим, Јерг Зирке, шеф Федералне криминалистичке полиције (БКА) похвалио је програм, поручујући новинарима да су „нашли иглу у пласту сена“. Он је поручио да „није постојао алтернативни” начин хватања осумњиченог.

         Овај случај односи се на шофера који је од 2008. испалио најмање 762 метка на аутомобиле, камионе и зграде на аутопутевима. Једна жена је 2009. погођена у пределу врата метком који је испалио овај шофер, који је једино идентификован као 57-годишњак из Северне Рајне - Вестфалије.

         Немачки званичници су саопштили да ће шофер бити оптужен за покушај убиства и низ других кривичних дела. Зирке је казао да је оптужени признао дела која му се стављају на терет. Шофер је објаснио да је пуцао због тога што је био „фрустриран саобраћајем“. Казао је да ситуацију на немачким аутопутевима види као неку врсту „рата“ и да је просто покушавао да се одбрани.

         Премда је ово јединствен случај, методе које је користила полиција привукле су већу пажњу. Полицајци су првобитно покушавали да постану мете, возећи камион на аутопутевима на којима је већина инцидената и забележена. Међутим, возило у којима су се налазили полицајци никад није нападнуто.

         Премда Немачка има систем који бележи информације о камионима који пролазе аутопутевима, полицији је забрањен приступ тим подацима. Стога су одлучили да изграде сопствени систем.

         На седам деоница аутопута, полиција је поставила опрему која је у стању да препозна и забележи регистарске ознаке возила. Користећи ове податке били су у стању да идентификују возила која су у готово исто време прошла кроз делове аутопутева када су се десили напади.

         Овај систем је показао све своје предности у априлу. У само пет дана, шест возача пријавило је напад. Званичници полиције су успели да реконструишу вероватну путању којом се кретао нападач а након тога су анализирали регистарске ознаке. Филтрирајући прикупљене информације успели су да идентификују камион који се нашао на сваком од ових места злочина.

         Али, да ли су методе које је користила федерална полиција биле легалне?

         Званичници за заштиту података у то нису сигурни.

         „Потрага за нападачем на крају је била успешна, али су мишљења о коришћењу ових метода ј из перспективе заштите података подељена“, казао је Едгар Вагнер, највиши званичник за заштиту података у савезној држави Рајна - Палатинат. „Не постоји законска основа за овакву истражну технику“.

         Према његовим проценама „60 до 80 милиона група података апсолутно невиних људи“ прикупљено је за време истраге како би се „ухватио један једини осумњичени. Дуго знамо да таква процедура може бити ефикасна. Али, такође постоји и цена коју за то треба платити“.

         Вијести
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари