Хоће ли „чврста рука” Немца Реглинга спасити еврозону?
„РАСИПНИЧКЕ ДРЖАВЕ“ ЕУ ИМАЋЕ РАЗЛОГА ДА СТРАХУЈУ ОД ЊЕГОВИХ МЕРА
Клаус Реглинг
- Клаус Реглинг дошао је на чело европског фонда ESM који би требало да стабилизује евро, а управљаће са око 700 милијарди евра
- Реглинг је дубоко уверен у оправданост и предности заједничке европске валуте, али упозорава како није добро очекивати некакве брзе и нагле промене
- Стално читамо како стратегија за спас евра не функционише. То није баш тачно. У Ирској функционише врло добро, а и у Португалу се види напредак у програму прилагођавања
НЕМАЦ Клаус Реглинг одређен је за шефа европског фонда ESM, који би требало да стабилизује евро и да помогне у савладавању кризе. Многи су уверени: да неће, иако долази из Немачке, оклевати да „нагази” и званични Берлин ако се покаже да ће то бити у интересу целе Европске уније и спаса њене економије.
Реглинг у својој каријери није привлачио пажњу великим изјавама, и то се највероватније неће променити ни у будућности.
Овај 61-годишњак је типичан „северњак”. Рођен је у Либеку где се не троше речи без потребе. Исто тако, познат је као човек који увек остаје хладне главе, стаје иза проблема и марљиво тражи рационално решење.
То тражи и од других, јер је уверен да „чаробних штапића - једноставно нема”.
Иако није члан неке политичке странке, победом социјалдемократа 1998. ипак одлази из Министарства финансија којим је тада још управљао Оскар Лафонтен.
Млади „пензионер” одлази у институцију оне врсте која се данас сматра, главним непријатељем стабилности евра, у спекулативни амерички инвестициони фонд Mur Kapital где у канцеларији у Лондону преузима дужност пословође.
То је место гдe је зарадио још једну „мрљу” у каријери - јер је у истом хеџ-фонду тада радио и Филип Хилдебранд, донедавни председник Швајцарске националне банке.
Хилдебранд је почетком године морао да поднесе оставку након што је ухваћен у шпекулацијама са курсом швајцарског франка, за чију је стабилност теоретски био задужен.
Каријеру је почео још средином седамдесетих у Међународном монетарном фонду (ММФ), где је, између осталог, учествовао у репрограмирању дугова Марока и Индонезије.
Канцелару Немачке тада се није нимало допао Реглингов избор између стручности и патриотизма, тако да је, наводно, канцелар лично изјавио да га „више не жели да види у Бону”
Почетком деведесетих га министар финансија Тео Вајгел позива назад, где се већ онда бавио мерама за привредни раст Европе. Тако да је он и један од „помагача при рођењу” заједничке европске валуте и један је од стручњака који је у име Немачке припремао споразум о стабилности евра у Мастрихту.
Ипак, новом шефу ESM-а се не може приговорити баш ништа више од тога да је можда упознао неке погрешне људе, каквих у свету финансија има и више него довољно.
Његов ангажман у хеџ-фонду није потрајао ни пуне две године док га нису позвали у Европску комисију у Бриселу, где је био директор за економска и финансијска питања.
Управо у том периоду су и Немачка и Француска премашиле границе дозвољеног државног дефицита - и, иако Немац, Реглинг није ни секунде оклевао иницирајући кривични поступак против своје земље.
Канцелару Немачке тада се није нимало допао Реглингов избор између стручности и патриотизма, тако да је, наводно, канцелар лично изјавио да га „више не жели да види у Берлину”.
Ипак, с великом коалицијом и доласком канцеларке Ангеле Меркел поправио се и његов однос са Берлином, иако је Реглинг и даље био „човек из Брисела”.
Тамо је заправо већ од 2010. на челу привременог фонда за стабилност евра EFSF-а, тако да већ добро зна шта се може учинити са заједничким, европским фондом који би требало да стабилизује економије еврозоне.
Реглинг је дубоко уверен у оправданост и предности заједничке европске валуте, али упозорава како није добро очекивати некакве брзе и нагле промене.
„Стално читамо како стратегија за спас евра не функционише. То није баш тачно. У Ирској функционише врло добро, а и у Португалу се види напредак у програму прилагођавања”.
Сигурно је да поједине земље које имају потешкоћа неће баш увек бити одушевљене савесним Реглингом чији менталитет службеника једва може да прихвати нечију расипност. Није баш извесно ни да ће се Берлину свидети баш све идеје овог Немца на челу ESM-а.