ХАРХОФ: Мерон је вршио притисак на колеге да се ослободе Готовина и Перишић

ПРИЗНАО ДА ХАШКИ ТРИБУНАЛ НЕ ДЕЛИ ПРАВДУ,

ВЕЋ СПРОВОДИ ПОЛИТИЧКЕ ОДЛУКЕ

Фредерик Хархоф                                                                                                                                               Теодор Мерон

• „Јесу ли израелски или амерички функционери извршили притисак на америчког председника Хашког суда – Теодора Мерона - да промени ток судских поступака?”, пита се Данац Фредерик Хархоф у писму упућеном колегама

         ХАШКИ трибунал не дели правду, већ спроводи политичке одлуке, написао је Фредерик Хархоф, један од судија ХТ – у писму упућеном својим колегама.

         Садржај писма објавио је дански дневни лист БТ.

         У писму се Хархоф посебно осврнуо на недавне ослобађајуће пресуде Анти Готовини, Младену Маркачу, Момчилу Перишићу, Франку Симатовићу и Јовици Станишићу.

         „То је противно свакој врсти правде”, написао је Хархоф, апострофирајући ослобађајуће пресуде хрватским генералима Готовини и Маркачу.

         „Амерички председник Хашког суда Теодор Мерон вршио је притисак на своје колеге у случајевима Готовине и Перишића. Било му је јако стало да дође до ослобађајуће пресуде и имао је среће што је у последњем тренутку успео да наговори остарелог турског судију да промени мишљење”, пише Хархоф.

         „Остарели турски судија” на којег се Данац позива је Мехмет Гунеј, 77-годишњак који је гласао да се Готовина и Маркач ослободе.

         До ослобађајуће пресуде хрватским генералима дошло се прегласавањем: троје судија било је за (Мерон, Гунеи и Патрик Робинсон), а двоје против (Фаусто Покар и Кармел Агиус).

         „Те пресуде изазвале су код мене дубоку професионалну и моралну дилему, коју нисам до сада искусио. Најгора од свега је сумња да су неке моје колеге изложене политичком притиску. То сасвим мења премису мога посла, који би требало да служи принципима разума и правде”, нагласио је Хархоф.

         У свом драматичном писму, дански судија не крије да су хашке судије присиљене да свесно пуштају ратне злочинце на слободу. Као извор таквих притисака Хархоф је истакао председника суда, Американца Мерона, који је био шеф судског већа које је ослободило Готовину и Маркача.

         „Чини се да се војни естаблишмент у моћним државама попут САД-а и Израела престрашио да се Хашки суд превише приближава највише рангираним војним руководиоцима. Јесу ли израелски или амерички функционери извршили притисак на америчког председника Хашког суда да промени ток судских поступака?”, пита се Хархоф у свом писму.