Фетула прави образоване „јаничаре” пантуркизма

ТУРСКА ИМА „ДРЖАВУ У ДРЖАВИ” КОЈА ВОДИ И ЕРДОГАНОВУ СТРАНКУ И ГЛОБАЛНИ КАЛИФАТ ПОТЧИЊЕН АНКАРИ (КРАЈ)

Фетула Гилен

• Фетулини питомци су већ крајем 70-их почели да се пробијају у полицијске и војне академије и сада се у свим структурама силе налазе дипломци управо из тих година и то на веома високим положајима! Људи који су изведени из сиромаштва и незнања и који све дугују Фетули биће му oдани до краја
• Сасвим је могуће да је и Ердоган, који је почео у Истанбулу и постао његов градоначелник, направио политичку каријеру захваљујући управо Фетули
• Фетулине тежње не обухватају читав свет ма шта да је нацртано на грбу њиховог универзитета. Оне се углавном концентришу на земље Африке, Централне Азије и Блиског Истока. Фетула жели да његови њуди постану лидери тог огромног пројекта
• Разуме се да се не ради о обнављању Отоманске империје у ранијем облику . Фетула жели да се обнови турски утицај кроз монополско „погодно“ тумачење ислама.
• Објективни проблем светске економије и Запада је у томе како да исламске земље укључи у процесе глобализације и наметне им свој економски модел, па да се и у њима људи не би без контроле размножавали, живели у свом граду и Богу се молили, већ узимали кредите, трошили и давали свој удео светској подели рада
• Фетула је, заправо, најамбициознији покушај да постигне да становништво исламских земаља уђе у глобализацију, чак и не схватајући то и сматрајући се за правоверне муслимане, а верујући да је Запад – зло
• У Турској постоји 85 хиљада џамија, по једна на сваких 350 људи – а то је највећа концентрација џамија по глави становника у свету

ЛИНК ЗА ПРВИ ДЕО

         ИСТАНБУЛ је брилијантна европска престоница Турске, прави прозор у Европу: разнобојна елегантна гомила на улицама, ноћни клубови са диџејевима из Холандије и Шведске, бутици светских брендова.

         А истовремено, како сматрају многи истраживачи, управо овде се налази Фетулин центар покрета. У истанбулским јужним реонима у безличним прљавим вишеспратницама живе они који чине базу Фетуле, недавни досељеници са села и сиромашног истока Турске, слабо образовани и најнижи социјални слој у турском друштву.

         Једна од малобројних могућности социјалног уздизања за њих је учешће у покрету у замену за лојалност.

         Деврим говори скоро са дивљењем: „Погледај њихов ниво планирања! Већ крајем 70.-их људи су почели да се пробијају у полицијске и војне академије и сада се у свим структурама силе налазе дипломци управо из тих година и то на веома високим положајима! Људи који су изведени из сиромаштва и незнања и који све дугују Фетули биће му oдани до краја. Уверен сам да је и Ердоган, који је своју политичку каријеру почео управо у Истанбулу и постао градоначелник града, направио каријеру захваљујући управо Фетули“.

Предграђе Истанбула

         Будућа елита Фетулиног пројекта пантуркизма обучава се на универзитету Фатих – затвореном, добро чуваном комплексу на периферији Истанбула.

         Успео сам да се нађем унутра само захваљујући помоћи једног студента који ми је као „рођаку“ набавио пропусницу. У кабинама на улазу у КПП на зидовима се види оружје. „Очекујете ли напад?“ – неспретно покушавам да започнем разговор са обезбеђењем. Они заузврат професионално ћуте, али ипак, узимају пасош у залог – за сваки случај.

         Према информатору факултета, овде се могу изучавати све области интересовања самог Фетуле – зато су ту факултет економије и административних наука, педагошки факултет, правни и филологија. А ту је и центар био-нанотехнологија.

         Већина зграда у некој форми садржи симбол универзитета Фатих – дрво анчар које је својевремено било симбол Отоманске империје: моћни систем корена персонификовао је реке које напајају империју, а разграната крошња - њене територијалне поседе. 

         Слика дрвета промењена је према духу времена да прикаже глобална стремљења Фетуле: у крошњу су уплетени сви континенти, сем - због нечега  - Антарктика.

         Студенти овог универзитетског насеља на први поглед не остављају утисак исламских или турских фанатика и секташа, иако је на главама девојака знатно више марама него напољу. Група руских студената из Татарстана и Дагестана – најбољих дипломаца тих истих турских школа, са задовољством разговара о разним темама док не почне да се говори о Фетули.

         Тада осмеси нестају: „Па, они тамо нешто тако говоре... Узгред, време нам је!“ Само једна од њих – лепа девојка, Диља из Татарстана, пристаје да још разговора:

         „Па, сам не разумеш, или шта? Овде ти нико ништа неће говорити о Фетули! Ти сам треба да схватиш – ти си дошао на  универзитет. Да, дају нам да читамо Гиленове књиге – ништа више не могу да кажем. Ја овде живим и имам држављанство Турске и уопште ми нису потребни проблеми“.

         Ипак, главна обрада студената одвија се у студентским домовима који се налазе овде, у универзитетском насељу. У њима је смештен део страних студената и део из унутрашњости, они који немају новца за комфорније стамбене услове у граду.

         Овде сам срео Ласину, студента из Малија (Западна Африка). Он прича већ обичну историју о томе како је започео студије у турској школи у својој земљи. После серије тестова и интервјуа одабира се неколико кандидата којима се нуди да наставе студије на универзитету у Истанбулу.

Ласина

         Ласина је постао један од тих срећника. Фетула му плаћа студије и студентски дом, а у замену му саветује да сваке недеље посећује састанке „Хизмета“, како се назива основна Фетулина масовна организација, а што у дословном преводу значи „добро дело“.

         На састанцима им тумаче учење Гилена и припремају за мисију за добробит покрета пантуркизма у њиховим земљама у које ће се вратити по завршетку студија. „Они константно понављају – морате да запамтите ко вам је отворио животни пут  и да помогнете онима, који су вам помогли“ – каже Ласина. „Разумеш, ја их не волим, али ми је потребно образовање“.

         Ласина студира на факултету за међународне односе и планира да по повратку у Мали постане дипломата. 

         Деврим је прокоментарисао оно о чему је говорио Ласина: „Фетулине тежње не обухватају читав свет ма шта да је нацртано на грбу њиховог универзитета. Они се углавном концентришу на земље Африке, Централне Азије и Блиског Истока. Они желе да постану лидери тог огромног пројекта. Разуме се да се не ради о обнављању Отоманске империје у ранијем облику.

 

         Они желе да обнове турски утицај кроз монополско „погодно“ тумачење ислама. Објективни проблем светске економије и Запада је у томе, како те земље укључити у процесе глобализације и наметнути им свој економски модел да се у њима људи не би без контроле размножавали, живели у свом граду и Богу се молили, већ узимали кредите, трошили и давали свој удео светској подели рада.

         Фетула је, заправо, најамбициознији покушај да постигне да становништво тих земаља уђе у глобализацију, чак и не схватајући то и сматрајући да су они правоверни муслимани, а Запад је – зло.

         Од доласка Ердогана на власт Фетулини циљеви постали су циљеви турске државе – отуда и те шатл-посете по читавој Африци, укључујући посету чак и Сомалији у којој у последњих 20 година није био ниједан страни лидер, отуда затезање у односу са Израелом и прекид дипломатских односа,  „изрази поштовања“ арапским земљама итд. и тсл.  

         Новина „Заман“ је једна од најважнијих у Турској и водећа у Фетулиној медијској империји упоредо са телевизијским каналом STV, новинском агенцијом Cihan и недељником Aksiyon.

         Редакција се налази у новој згради у „хај-тек“ стилу од зеленог стакла, окружена високом оградом и обезбеђењем. Разговарам са уредником бизнис-новости „Заман“, Мустафом Јулмазом. За разлику од мојих других саговорника он не заклања лице и не скрива презиме – само то добро говори о томе ко је газда у данашњој Турској.

Редакција „Заман“

         Мустафа на британском енглеском, очигледно наученом не на универзитету Фатих, препричава садржај званичних агитација покрета – Фетула иступа за добро, ми смо само систем школа, а зашто имамо тако много противника, ја чак ни не знам... Питам га зашто је покрет био забрањен у Узбекистану, а у Русији органи за спровођење закона константно постављају питање турских школа. Стандардни одговор спреман је и за то – боље је да се за коментар обратите властима Узбекистана и руским структурама силе.  

         Седимо у фоајеу поред великог акваријума, а около у великој канцеларији ужурбаност. Обраћам пажњу на то да скоро половина запослених у редакцији очигледно нису експонати блискоисточне спољашњости. „Хвала на одговорима“.

         На растанку ми Мустафа поклања књигу са изабраним Гиленовим  цитатима. Излазим из прохладне зграде и поново урањам у истанбулско вече у време највеће гужве. 

         Прелиставајући књигу на путу за хотел наилазим на извод из проповедниковог интервјуа листу New York Times: “Свету је потребан нов систем међународних односа да би одолео хаосу, а њега могу створити само водеће земље, као што су САД и угледне организације, као што су НАТО и ОУН“.

         Читам даље: „За мене није битно која ће партија победити на изборима у Туркој – реалност је да огромна маса људи у земљи практикује ислам. А та реалност се не може игнорисати… „

         Стојимо у бескрајној саобраћајној гужви на путу за центар. Напољу се чује азан – позив на вечерњу молитву.

         У Турској постоји 85 хиљада џамија, по једна на сваких 350 људи – а то је највећа концентрација џамија по глави становника у свету.

 

         Превела

         Ксенија Трајковић