Еврозону чека врућа јесен

У ВОДЕЋИМ ЗЕМЉАМА ЕУ СВЕ ВЕЋА ОЗЛОЈЕЂЕЊОСТ

ЗБОГ СПАСАВАЊА ВЕЛИКИХ ДУЖНИКА

• Шпанија даље тоне, Немачка све неспремнија да спасава „слабе економије ЕУ“, Холандија све евроскептичнија а налази се пред парламентарним изборима
• Привремени Европски фонд за финансијску стабилност (ЕФСФ) већ остаје без новца, а формирање новог, сталног Европског стабилизационог механизма (ЕСМ), који треба да буде ефикаснији и флексибилнији, угрожава Немачка чији би Уставни суд могао да блокира његову ратификацију
• Има индиција да је излазак Атине из еврозоне не само готова ствар, већ - и договорена са Бриселом, Берлином, Лондоном и Паризом

        ЈЕСЕН би, након летњих одмора и августовског затишја, могла званичницима еврозоне донети много веће бриге и врућ повратак на посао.

        Нараста опасност да Грчка остане без готовине и напусти еврозону, и шпански проблеми почињу да личе не снежну лавину, а Холандију, која је све неспремнија да „издржава еврозону“, чекају крајње неизвесни избори. Да све буде горе, већина се и у Немачкој противи свакој дубљој интеграцији у еврозони - а све ово наводи на закључак да ће на јесен бити одређена судбина заједничке европске валуте, пише лондонски Економист.

        С доласком септембра крах грчких јавних финансија постаће све очигледнији. Такозвана „тројка” међународних инспектора - ЕУ, Европске централне банке (ЕЦБ) и Међународног монетарног фонда (ММФ) - мораће да објави извештај о напретку Грчке у спровођењу реформи и да одлучи да ли да одблокира траншу од 31,5 милијарди евра из другог пакета помоћи за спасавање.

        Грчкој су за избегавање банкрота неопходне и нове мере штедње и још новца, што би се могло показати као политички немогуће. Атини су већ одобрена два пакета за спасавање и њени огорчени кредитори нису вољни да обезбеде и трећи, поготову не онај који би од њих захтевао да Грчкој опросте велики део дуга.

        Има индиција да је излазак Атине из еврозоне не само готова ствар, већ - и договорена са Бриселом, Берлином, Лондоном и Паризом.

        Кад је реч о Немачкој, њени политичари већ расправљају о томе када би Грчку требало избацити из еврозоне. Многи, међутим, страхују да би и друге слабе медитеранске земље могле поћи стопама Грчке.

        У Шпанији су трошкови задуживања у јулу скочили изнад алармантних 7,5 одсто и одлука еврозоне о позајмљивању Мадриду 100 милијарди евра за спасавање њених банака није смирила страховања. Упркос порицањима, Шпанији би, ипак, могла да затреба пуна помоћ за спасавање до краја ове године.

        Озлојеђењост због спасавања великих дужника све је већа, нарочито у Холандији, у којој се 12. септембра одржавају избори. Чак и ако би Холандија могла да се убеди да обезбеди нову помоћ, фондови еврозоне за спасавање и даље не би били довољни за спасавање и Италије и Шпаније.

        Привремени Европски фонд за финансијску стабилност (ЕФСФ) већ остаје без новца, а формирање новог, сталног Европског стабилизационог механизма (ЕСМ), који треба да буде ефикаснији и флексибилнији, угрожава Немачка чији би Уставни суд могао да блокира његову ратификацију. Да би ЕСМ ступио на снагу потребно је да добије зелено светло од Немачке.

        ЕСМ је првобитно требало да ступи на снагу 1. јула, али ће морати да причека најмање до 12. септембра, када ће суд у Карлсруеу донети одлуку да ли немачки председник може да га ратификује

        Уколико чланице еврозоне не буду пристале да издвоје довољно новца за спасавање слабих економија, пажња ће се неумитно окренути ка ЕЦБ која ће морати да предузме мере ради снижавања трошкова задуживања периферних чланица еурозоне.