Еврозона није пред распадом, Грцима је боље да у њој остану

Амерички експерт Даниел Келемен тврди да ће се ЕУ споро, али сигурно опоравити

* Неки економисти процењују да би погођене државе на периферији ЕУ могле одустати од евра и вратити се националној валути како би биле конкурентне и поново дошле до економског раста, али је Келеман уверен да ниједна држава ЕУ неће вољно напустити еврозону, јер би то "било равно економском самоубиству"

* У последње време су се могли чути и предлози да Немачка и друге државе језгра еврозоне - које не желе да бесконачно финансирају пакете помоћи - одустану од евра. То је, према Келемену, још мање изводљиво

* У својој анализи економског стања Старог континента, он тврди да Немачка има највише користи од европске интеграције и заједничке валуте. Четрдесет одсто немачког извоза иде у државе еврозоне, а заједничка валута је смањила трошкове трансакција и појачала немачки раст

* Ако Грчка одбије да се придржава услова из пакета помоћи и буде приморана да напусти еврозону наредних недеља, ЕЦБ ће се вроватно намучити да заустави ширење заразе, али неће бити суочена са колапсом читавог система, предвиђа Келемен

          НЕВОЉЕ еврозоне више не треба сматрати кризом, нестабилном ситуацијом која се може или брзо побољшати или драматично погоршати. То је њено ново стање које ће трајати још дуго, оценио је амерички политиколог Даниел Келемен.

          И грађани ЕУ, и инвеститори, и креатори политике требало би да одустану од идеје да постоји магична формула која ће брзо решити проблеме Европе. Али, упркос свему, па и реалној могућности изласка Грчке, еврозона није на ивици распада, тврди Келемен, који је директор Центра за европске студије на Универзитету Рутгерс у Њу Џерсију.

          Он у чланку за часопис Форин аферс тврди да ће Европска унија и њена јединствена валута остати заједно, али да ће пут ка опоравку бити дугачак. Прошло је скоро две и по године од када је социјалистичка влада у Грчкој открила колики је дуг нагомилала претходна администрација, убрзавши економску олују која је изазвала кресање буџета, пад влада и рекордну незапосленост.

          Након сваког драматичног заокрета, предвиђао се расплет. Међутим, дефинитивно разрешење, било политички договор или тотални колапс, није се појављивало, наводи Келемен.

          Он решење за еврозону не види ни у разводу. Неки економисти кажу да би погођене државе на периферији могле одустати од евра и вратити се националној валути како би поново биле конкурентне и поново дошле до економског раста, али Келеман је уверен да ниједна држава ЕУ неће вољно напустити еврозону, јер би то "било равно економском самоубиству".

          Према мишљењу овог америчког професора, тврдње неких економиста да би државе на периферији Европе више и брже напредовале изван еврозоне делују неубедљиво.

          Он истиче да економије јужноевропских држава пате од дубоких структурних проблема који су постојали пре евра. Стопа незапослености у Шпанији је варирала између 15 и 22 одсто током већег дела деведесетих година. Грчка је имала проблем са враћањем дугова током скоро половине своје историје независне државе. Келемен сматра да је пуно већа вероватноћа да ће ове државе решити своје суштинске проблеме и напредовати унутар еврозоне, него изван ње.

          У последње време су се могли чути и предлози да Немачка и друге државе језгра еврозоне - које не желе да бесконачно финансирају пакете помоћи - одустану од евра. То је, према Келемену, још мање изводљиво.

          У својој анализи економског стања Старог континента, он тврди да Немачка има највише користи од европске интеграције и заједничке валуте. Четрдесет одсто немачког извоза иде у државе еврозоне, а заједничка валута је смањила трошкове трансакција и појачала немачки раст.

          Распад еврозоне – процењује Келемен -  уништио би немачке банке, али би нова немачка валута брзо добила на вредности, што би једино угрозило економски модел Немачке, који се базира на извозу.

          Амерички политиког сматра да би одређене политичке реформе могле побољшати економске услове у еврозони, али да ниједна не нуди лек.

          Еврообвезнице, повећано инвестирање у погођене економије преко Европске инвестиционе банке и других фондова, строжи прописи за банке, систем заједничког осигурања депозита, прелаз са кресања буџета на структурне реформе које појачавају продуктивност и подстичу отварање радних места у приватном сектору - могли би унапредити економску ситуацију Европе – уверен је Келемен.

          Ипак признаје да ниједна од ових мера не би брзо успоставила раст или вратила незапосленост на ниво пре кризе. Разлог је тај што оне не решавају кључни економски проблем: огроман дуг које су нагомилале периферне државе током кредитног бума последње деценије. Током 2000. дошло је до огромног сливања капитала из држава северне Европе у Грчку, Ирску, Португал и Шпанију.

          Немачка и друге државе са суфицитом преплавиле су периферију повољним кредитима које су јужне државе халапљиво прогутале. То је појачало домаћу тражњу и створило раст на периферији, али је такође охрабрило инфлацију зарада која је подрила конкурентност и оставила огроман дуг.

          Келемен наводи мишљење економиста Кармен Рајнхарт и Кенета Рогофа да су државама које пате од рецесије изазване финансијском кризом и нагомиланим дугом, за опоравак потребне године.

          Он сматра да је проблем и у томе што је еврозона, бар у пракси, одбацила своја оснивачка документа. Јер, у било којој монетарној унији у којој државе задрже аутономију на опорезивање, потрошњу и задуживање, постоји ризик да прекомерно задуживање неких држава запретити вредности заједничке валуте.

          Увидевши то, креатори евра су саставили Пакт стабилности и раста (СГП) и у Уговор из Мастрихта уврстили клаузулу "нема избављења". СГП је увео правна ограничења на буџет и дуг држава чланица а клаузула „нема избављења” је забранила ЕУ или појединачним чланицама да спасавају презадужене државе.

          Режим управљања из Мастрихта је мртав, каже Келемен. СГП никад није стриктно наметнут, а када је избила криза, ЕУ је одустала од клаузуле "нема избављења". Страхујући од ширења заразе, она је доделила кредите Грчкој, Ирској и Португалу и основала стални фонд за избављење - Механизам за европску стабилност (ЕСМ) - који ступа на снагу овог лета.

          Иако сматра да би излазак Грчке из еврозоне био катастрофа за Грчку и траума за Европу, Келемен је сигуран да он не би променио основе режима управљања еврозоном од 2008, који би и даље био заснован на јачој фискалној контроли, строжој процедури наметања правила, опрезнијим тржиштима обвезница и активнијом централном банком

          У коментару објављеном у Форин аферсу наводи се да је овај нови систем управљања еврозоном одрживији од режима пре кризе, успостављеног Уговором из Мастрихта.

          Он ће пребродити излазак Грчке, на пример. Ако Грчка одбије да се придржава услова из пакета помоћи и буде приморана да напусти еврозону наредних недеља, ЕЦБ ће се вроватно намучити да заустави ширење заразе, али неће бити суочена са колапсом читавог система, предвиђа Келемен. Истиче да би ЕУ чврстим ставом према Грчкој показала да су услови везани за њене пакете помоћи озбиљни и мотивисала друге државе да се придржавају програма реформе.

          Келемен оцењује да ће се лидери ЕУ, са таквим системом на месту и својом посвећеношћу фискалној дисциплини, сада се суочити са спорим, тешким задацима прилагођавања и структуралне реформе и да тај терет морају поделити сви. Иако је разумљиво што су Немачка и ЕЦБ првобитно захтевале штедњу као услов за пакете помоћи, тај једнострани приступ је, према његовој оцени, гурнуо дубље у рецесију периферне економије.

          Кретање напред, штедња, смањење плата и струкурне реформе на периферији морају ићи заједно са повећањем јавне потрошње и зарада у Немачкој, што ће појачати потражњу. Неће бити брзих решења, али ће се еврозона опоравити, полако али сигурно, закључује амерички политиколог.