ЧОМСКИ: Намећу вам осећај кривице и постепено навикавају на зло
ПОНОВО ПРОЧИТАЈТЕ ТЕКСТ КАКО ВЛАСТ МАНИПУЛИШЕ ЉУДИМА ПУТЕМ МЕДИЈА
УКОЛИКО имате утисак да и вама и свима нама манипулишу и да нас систематично дезинформишу и дезоријентишу – али нисте баш сигурни у то – прочитајте (поново) ова упозорења Ноама Чомског, америчког лингвисте, филозофа, историчара, политичког критичара и активисте.
Чомски је написао више од 100 књига у којима се, поред лингвистике, бавио и политиком, ратовима и масовним медијима, а на основу његовог рада, доносимо вам десет стратегија манипулације путем медија.
1. ПРЕУСМЕРАВАЊЕ ПАЖЊЕ
Пажњу јавности преусмеравати са важних проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.
2. СТВАРАЊЕ ПРОБЛЕМА
Метод се назива и „проблем-реаговање-решење”. Треба створити проблем да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазвати и преносити насиље са намером да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу или да би се оправдало рушење социјалне државе.
3. ПОСТУПНОСТ ПРОМЕНА
Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, треба је уводити постепено, „на кашичицу”, месецима и годинама. Промене које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, спроводе се политиком малих корака. Свет се тако с временом мења, а да то не буди свест о променама.
4. НАЈАВЉИВАЊЕ
Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене је да се најављују много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеје о промени. Сем тога, и „заједничка нада у бољу будућност” олакшава њихово прихватање.
5. УПОТРЕБА ДЕЧЈЕГ ЈЕЗИКА
Кад се одраслима обраћамо као кад се говори деци, постижемо два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе. Тај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.
6. БУЂЕЊЕ ЕМОЦИЈА
Злоупотреба емоција је класична техника која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.
7. НЕЗНАЊЕ
Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевање манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.
8. ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ
Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе да је пожељно (ин, у моди) бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.
9. СТВАРАЊЕ ОСЕЋАЈА КРИВИЦЕ
Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против економског система.
10. ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАЊА
Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. „Систем”, заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.
