CIA највећи противник ликвидације „руске шпијунске мреже“ јер се боји за своју мрежу у Русији

НА ЗАПАДУ РАСТУ СТРАХОВАЊА ДА ЋЕ ЊИХОВА ШПИЈУНАЖА У ОБРАЧУНУ СА РУСКОМ ПРОЋИ ГОРЕ

• Бивши шеф FBI Џејмс Коми тражио протеривање „100 руских шпијуна“, али против били и Стејт департман и бивши амбасадор САД у Москви Џон Тефт
• Идеја масовне „чистке“ у руским дипломатским мисијама у САД у Великој Британији, која се сада реализује, родила се у глави Терезе Меј. Али, чак не у Лондону. Родила се у Вашингтону, док је још на челу САД био Барак Обама
• Традиционално се сматра да је руска контрашпијунажа знатно јача од америчке и да би московској резидентури CIA „живот учинила неподношљивим“. Бивши резидент CIA у Москви Стив Хол упозорио је да „FBI не би био у стању да руским агентима приреди исто“
• Тефтов претходник - Мајкл Макфол - реферисао је Вашингтону да се у кућама у којима у главном граду Русије живе његови сарадници „догађају тајанствене ствари“, да им се „изненада сами укључују телевизори“, да им се на прозорима „појављују црни људи“, да их узнемиравају „непријатни звуци“, да им неочекивано цркавају кућни љубимци...
• Бивши шеф руског одељења Пентагона, а сада сарадник Атлантског савета - Марк Симаковски - наглашава да Москва и након „протеривања шездесеторице“ има „велике могућности за шпијунажу“

Пише: Јевгениј КРУТИКОВ

        ФОРМАЛНИ разлог за масовно протеривање руских дипломата за Лондон и Вашингтон је у намери да се у Британији и САД уништи руска обавештајна мрежа.

        То чак и не скривају превише у тим земљама. Међутим, њихови обавештајни системи ће од контрамера Русије страдати још више.

        Директор Спољне обавештајне службе РФ - Сергеј Наришкин -протеривање руских дипломата назвао је „прљавом и циничном провокацијом западних држава које покушавају да наметну атмосферу русофобије“.

        Наришкин је признао да међу протераним дипломатама има и сарадника његове службе, нагласивши да им је посао био да брину о безбедности дипломатских мисија РФ у Вашингтону и Њујорку. Истовремено је обећао Американцима и Британцима „жесток одговор“.

        Идеја масовне „чистке“ у руским дипломатским мисијама у САД у Великој Британији родила се у глави Терезе Меј. Али, чак не у Лондону.

        Родила се у Вашингтону, док је још на челу САД био Барак Обама.

        Све је почело у децембру 2016-те када је у Вашингтону донета одлука о протеривању 35 руских дипломата, конфискацији вила у власништву Амбасаде РФ у Вашингтону и затварању конзулата у Сан Франциску. Иницијатор је био бивши шеф FBI Џејмс Коми који је инсистирао на протеривању до 100 руских дипломата и обавештајаца.

        Коми је тада тврдио да је Америка „преплављена руским агентима, хакерима и килерима“ и да његови агенти не стижу да их све држе под присмотром.

        Сада и релативно урачунљиви представници америчке „обавештајне заједнице“ говоре о стотинак руских обавештајаца са дипломатским пасошима.

        FBI, иако се жали, прати безмало сваког грађанина РФ у Сједињеним Државама.

        Тада су против „масовног протеривања“ били и CIA и Стејт департман. Против је био и бивши амерички амбасадор У Москви Џон Тефт. Упозорио је Вашингтон да ће Русија - ако САД протерају „100 Руса“ - напросто обезглавити шпијунажу САД у Русији.

        Традиционално се сматра да је руска контрашпијунажа знатно јача од америчке и да би московској резидентури CIA „живот учинила неподношљивим“.

        Бивши резидент CIA у Москви Стив Хол упозорио је да „FBI не би био у стању да руским агентима приреди исто“.

        Тефтов претходник - Мајкл Макфол - реферисао је Вашингтону да се у кућама у којима у главном граду Русије живе његови сарадници „догађају тајанствене ствари“, да им се „изненада сами укључују телевизори“, да им се на прозорима „појављују црни људи“, да их узнемиравају „непријатни звуци“, да им неочекивано цркавају кућни љубимци...

        Ништа није помогло што су маринцима који обезбеђују амбасаду и станове и виле дипломата забранили да одлазе у град и виђају се са девојкама.

        Комијев план да се потпуно униште „руска шпијунска гнезда“ напросто није прошао.

        Сада ће Американци бити у приближно истој ситуацији, само горој. Јер, велико је питање чијој шпијунажи ће бити нанета већа штета - руској у САД и Европи, или обрнуто.

        CIA - због свега - има намеру да врати у игру шпијунирање преко агената, обновила је праксу организовања сусрета са својим доушницима из Русије у балтичким државицама, Финској, Пољској, Казахстану...

        Сами Американци нису уверени да ће „сеча руских шпијуна“ ишта решити.

        Бивши шеф руског одељења Пентагона, а сада сарадник Атлантског савета - Марк Симаковски - наглашава да Москва и након „протеривања шездесеторице“ има „велике могућности за шпијунажу“.        

        Американци, а нарочито Енглези, радо користе „курире за један пут“ који немају никакву везу са њиховим дипломатама. За то користе трговце,, научнике, новинаре, студенте из добрих шкотских породица... Сви они одседају по московским хостелима. И, свако од њих може бити „курир“.

        Русија и САД се сада фактички враћају у „стара добра времена хладног рата када је све било могуће, а сва средства - добра“.

        Американцима више неће бити допуштено да држе предавања по руским факултетима нити да се упознају са „перспективним студентима“.

        У Москви тврде: наша обавештајна мрежа ће преживети, а за репутацију Вашингтона - то већ није сигурно...