Британци само 10 одсто земаља у свету никада нису напали и покушали да освоје
ГАРДИЈАН СЕ ОБРУШИО НА „ПРИВЛАЧНО И НЕПРЕТЕНЦИОЗНО ШТИВО” СТЈУАРТА ЛЕЈКОКА О ИСТОРИЈИ БРИТАНСКИХ ОСВАЈАЊА
- Лејкок две године проучавао историју готово 200 земаља света и открио да само њих 22 - укључујући Ватикан - никад нису биле циљ инвазије британске војске
УТИЦАЈНИ британски дневник The Guardian данас је објавио осврт на недавно објављену књигу „All the Countries We've Ever Invaded: And the Few We Never Got Round To" у којем се врло критички односи према замисли аутора да као "лако штиво" прикаже британску историју насилних освајања и небројених инвазија широм света.
Аутор Ричард Сејмур се у тексту насловљеном "Британци су извршили инвазију на 90 одсто земаља у свету. Ха, Ха?" разрачунава не само с аутором књиге Стјуартом Лејкоком него и са бројним критикама које књигу приказују као привлачно и непретенциозно штиво.
Лејкок је две године проучавао историју готово 200 земаља света, водећи се абецедним редом као критеријумом, и открио да само њих 22 никад нису биле циљ инвазије британске војске, при чему је углавном реч о далеким дестинацијама.
Те двадесет две земље које никад нису биле на удару британске инвазије, по Лејкоку, јесу: Андора, Белорусија, Боливија, Бурунди, Чад, Гватемала, Киргистан, Конго, Лихтенштајн, Луксембург, Мали, Маршалова острва, Монако, Монголија, Обала Слоноваче, Парагвај, Средњеафричка Република, Свети Тома и Принсипе, Шведска, Таџикистан, Узбекистан и Ватикан.
Земље су посматране под данашњим именом и у данашњим границама, иако се велик део истраживања односи на раздобља кад то није било тако. Обухватило је 192 државе чланице Уједињених народа те Ватикан и Косово, које такав статус немају, али их британска влада признаје као независне државе.
„Друге земље се морају осећати јако запостављено. Ново истраживање показује да су британски војници у неком тренутку у историји напали практично свакога. Немирни Британци прегазили су 'запањујућих 90 одсто земаља у свету', а међу тек 22 земље које су трагично превидели су Шведска, Монголија и Ватикан", иронично «цитира» у уводу текста аутор Ричард Сејмур.